Svaki ćošak sistema škripi

Krovna organizacija mladih Srbije je sprovela istraživanje pod nazivom Život mladih u Srbiji: Uticaj KOVID-19 pandemije. Istraživanje je realizovano u periodu od avgusta do oktobra 2020. godine. Obuhvatilo je stavove mladih tokom različitih perioda pandemije – tokom vanrednog stanja i period nakon vanrednog stanja. Upitnik je popunilo ukupno 1103 ispitanika.

Foto: Pixabay.com

Između ostalog bavili su se i poverenjem mladih u institucije. To poverenje je na vrlo niskom nivou. U istraživanju su mladi mogli da ocene reakciju države na pandemiju na skali od 1 – nezadovoljavajuća, do 5 – odlična. Prosečna vrednost odgovora u periodu vanrednog stanja je 2,26. Prosečna vrednost odgovora nakon vanrednog stanja je 1,75. Osim toga, loše je ocenjen i pristup institucijama tokom vanrednog stanja, nakon kog poverenje dodatno opada.

Takođe, postoji i razlika u odgovorima u odnosu na godine starosti. Što su ispitanici stariji, to su reakciju države ocenili negativnije, kako se navodi u istraživanju. Oni od 15 - 19 godina dali su prosečnu ocenu preko 2,5, dok su oni od 25-30 godina dali prosečnu ocenu ispod dva. 

Politikolog i istraživač pomenutog KOMS-ovog istraživanja Boban Stojanović kaže da i laik može da pretpostavi zašto je poverenje počelo da opada nakon vanrednog stanja.

"Neke od stvari koje su doprinele ovom padu su dopuštanje fudbalskih utakmica s publikom, održavanje izbora, pravljenje da je sve u redu i nastavljanje života kao da ništa nije bilo. Mislim i da su, kada su videli da može da se živi sa koronom, stekli dodatno negativan stav prema onome što je bilo u martu i aprilu. Postoje tri faktora: jedan je taj sad već ozloglašeni Krizni štab i to zbog promena priče koja se govori građanima, na dnevnom nivou. Drugi je što na lokalnom nivou ne postoje informacije. Dobar deo ispitanih sumnja u to koliko su one istinite i tačne, zbog krivotvorenja podataka. Treći faktor za niske prosečne ocene poverenja u lekare je stav prema zdravstvenom sistemu, koji je poprilično koruptivan i u regularnim okolnostima. Svi mladi u Srbiji znaju da, ako se neko razboli, sestrama se daje čokolada i kafa, da se lekarima nosi novac čak i kada se supruga porađa. Verujem da je to dodatno uticalo - ta opšta percepija korupcije sistema", ističe Boban.

Foto: Printskrin istraživanja

On kaže da su posledice svega ovoga da veliki broj mladih ili želi ili planira da ode odavde.

"Veliko nepoverenje je u sistem koji im nije prilagođen. Ne daje im nikakvu nadu da će biti prilagođen njima i njihovim životima. Mladi ne veruju da ove mogu pristojno i lepo da žive. Negde prepoznaju da je ceo sistem truo i da će se jako teško nešto u skorije vreme promeniti. Moram da podvučem da su se mladi i u ovoj kriznoj situaciji pokazali izuzetno odgovorno, kao i tokom poplava pre nekoliko godina", tvrdi Boban.

Komunikološkinja Natalija Živanović (27) kaže da se poverenje gradi i zaslužuje. Smatra da ono ne nastaje preko noći.

"Nezavisno od toga da li govorimo o institucijama ili o ljudima. Ono što ja mogu da vidim je da su ljudi izgubili poverenje jedni u druge i to primećujem jako dugo. A kriza je plodno tle da se nepoverenje brže i više pokaže. Tome su doprinele i podeljenosti, mišljenja da li nositi masku ili ne, da li treba izlaziti ili zaustaviti život, da li nešto promeniti. Ne vidim ni da mi kao individue imamo izgrađeno mišljenje. Ovo je period gde postoji buljuk informacija, većina dezinformacija, razne vesti, različite teorije zavere... I dalje ne znamo šta je virus i svi smo u atmosferi straha i panike. Ovo je trenutak kada je trebalo da se pokaže poverenje. Ono što ja mogu da uradim kao pojedinac je da pokušam da poverujem svom komšiji, svom prijatelju, svom saradniku", kaže Natalija.

Foto: Printskrin istraživanja

Omladinska radnica Jelena Mitrović (23) ističe da je njeno poverenje u institucije tokom ove godine ravno nuli.

"Oni koji vade prosek i kojima zaista verujem su jedino lekari na terenu. Nemam poverenja u vladu, nemam poverenja u predsednika, nemam poverenja u lokalne samouprave. I nemam poverenja u lekare iz Kriznog štaba. Oni su delili lažne informacije i stvarili paniku. Kao mlada osoba koja želi da ostane u ovoj zemlji, razmišljam da sledeće godine odem, jer je sva prljavština koja postoji isplivala u poslednjih sedam, osam meseci. Primetilo se koliko su marginalizovane grupe zapostavljene, koliko nam svaki ćošak u sistemu škripi i koliko rupa treba da se zakrpi. Mladima se niko ne obraće. Prigodni su za namenu, za slikanje, a zapravo mladi ne vide da oni nešto rade za njih. To je najveći problem. Kod nas postoji simbolično integrisanje i to pred izbore", kaže Jelena.

Značajno je pomenuti i da su mladi većinski poštovali mere tokom vanrednog stanja, nešto manje nakon njega.Na skali od od 1 – Ni malo nisam poštovao do 5 – Poštovao sam u potpunosti prosečna vrednost odgovora tokom vanrednog stanja je 4,22. Prosečna vrednost nakon vanrednog stanja je 3,30. Iako nezadovoljni, brinuli su o dragim ljudima i sebi. Još jednom se pokazalo, nisu mladi najgori.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić