Studenti jesu i treba da budu "udarna pesnica"

Pred nama su dva studentska događaja koja će u narednim danima biti održana u Novom Sadu. Jedan je podsećanje na prošlost i studentski aktivizam devedesetih, a drugi je vraćanje u surovu današnjicu, kada studenti ponovo vode borbu, ali zbog problema ekonomske prirode.

Studentski pokret Novi Sad ove godine održao je već dva protesta. Zahtevi koje su poslali Univerzitetu su finansijske prirode, a dažbine za plaćanje prijave ispita, overe semestra, upis godine i slično, opterećuju njihovo studiranje do te mere da su spremni i na nastavak svoje borbe.

Prostorije Doma B612 ugostiće ovu aktivističku grupu 20. decembra u 20 sati, za kada je zakazana tribina "Budućnost studentske borbe", a predstavnik Pokreta Stefan Palešćak kaže za O radio da će na događaju biti predstavljen i novi besplatan časopis Studentska zona.

"Teme će biti problemi visokog obrazovanja kod nas i u svetu. Dakle, pre svega, primena Bolonje, problem dalje komercijalizacije visokog obrazovanja i slično, a on će izlaziti jednom u dva meseca", priča Stefan.

Osim adresiranja problema kroz Studentsku zonu, ekipa iz Studentskog pokreta planira i nastavak borbe za bolje uslove studiranja. Međutim, Stefan kaže da njihovi dalji koraci mnogo zavise i od samog učešća studenata i njihove svesti o tome da mogu i treba da se bore za svoja prava.

Studentski protest 2016, foto fb page Studentski pokret Novi Sad

Studenti i Studentski pokret Novi Sad na protestu 2016.

"Sve zavisi od participacije studenata. Studentski pokret Novi Sad ne može ništa ukoliko je sam i izolovan. On direktno zavisi od toga kolika mu je podrška u studentskom telu. Za sada, ona nije velika", rekao je on.

Da studenti mogu ozbiljno da shvate svoju ulogu u društvu svedoči sećanje na proteste organizovane 1996-97. godine. Nešto starija ekipa u sredu 21. decembra u SKCNS Fabrika organizuje izložbu slika, tribinu i razgovor povodom obeležavanja 20 godina od pokušaja studenata da mirnim putem izraze svoju političku volju protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Na pitanje da li možda među njima, koji su se kasnije pretvorili u Narodni pokret Otpor i mnogi bili deo vlasti u Srbiji, prepoznaje krivce za sadašnje loše stanje u društvu, Stefan je rekao da je protestovati protiv režima tada bio hrabar potez iskrenih građana, koji su verovali da čine dobro.

"Većina ljudi koji su tada protestovali, verovala je da radi nešto dobro i korisno samim tim što su bili protiv Miloševića. Odogovornost za stanje u kom smo danas snose političke elite i oni koji su na talasu narodnog nezadovoljstva došli do vlasti i uspeli da uvedu sve one mere sa kojima se mi danas suočavamo", kaže Stefan.

Prema njegovim rečima, ti protesti su bili pre svega dnevno političke prirode, a studenti danas moraju da se bore za puki opstanak. "Ključna razlika u tome što su se oni pre 20 godina ticali odnosa vlasti i opozicije, izbora u zemlji i slično, dok se ovi naši više tiču materijalnog položaja u kojem su se studenti našli. Fokusirani su na partikularne interese visoko-obrazovnog sistema i studenata, više nego na probleme celog društva", kaže Stefan.

Stanko Lazendić na protestima 1996/97, foto Dragan Gojić

Protesti 1996/97, foto Dragan Gojić

Organizator obeležavanja 20. godišnjice Stanko Lazendić dodaje da bez obzira da li je upitanju borba protiv korumpiranog režima ili za prava i obaveze studenstake populacije, studenti jesu i treba da budu "udarna pesnica jednog društva".

"Studenti treba da budu udarna pesnica društva, ali oni to treba sami da prepoznaju. Ako će na neki skup na kojem se govori o boljim uslovima studiranja i standardu studenata, da dođe 200 od 30 – 40 hiljada studenata, ili koliko ih već danas ima na Novosadskom univerzitetu, to onda samo govori o tome da im nije stalo ni do svojih osnovnih prava, a kamoli do nečega drugog", upozorava Stanko.

On dodaje da je studentsko vreme pravi momenat u životu kada mladi mogu da budu u potpunosti iskreni i da se bore za svoje ideale i uverenja bez zadrške. Zadrška nastaje tek kasnije, kada život ode u starije i ozbiljno porodično doba.

Program obeležavanja 20 godina od Studentskih protesta

"Bitno je da kao mladi građani shvate da moraju da se izbore za svoja prava i za svoj status u državi. Bez obzira na to šta je u pitanju. Kasnije, kada dođu obaveze, deca i porodica, kada dođu obaveze života zajedno sa pretnjama ili ucenama poslom i egzistencijom, tada će imati mnogo manje vremena, želje, snage ili hrabrosti da to rade. Sada dok su mladi mogu najiskrenije da učestvuju u kreiranju svojih idela baš onako kako misle da treba", ispričao je Lazendić.

Tribina Studentskog pokreta održava se 20. decembra u 20 sati u prostorijama Doma B612, a obeležavanje 20. godišnjice studentskih protesta 96-97 21. decembra od 19 sati u SKNS Fabrika. I jedan i drugi događaj važan je za tebe. Ako znaš prošlost, prisutan si u sadašnjosti, saznaćeš od Studentskog pokreta koji su budući koraci ove organizacije. Osim toga biće predstavljen i novi besplatni dvomesečni časopis Studentska zona, u kojem ćeš moći da pratiš dešavanja na obrazovnoj sceni kod nas i u svetu. Vidimo se tamo!

M. Leđenac