"Specijalci" Jovine gimnazije: talenat i rad

Novosadska gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" krajem ove školske godine ispratiće desetu generaciju maturanata koji su je upisali već kao osnovnoškolci. Naime, Jovina gimnazija svake godine osnovnoškolce talentovane za matematiku, informatiku i fiziku, upisuje u sedmi i osmi razred koji pohađaju u gimnaziji. Tako dobijaju priliku da, uz srednjoškolske profesore i u okruženju koje ih podstiče, steknu više znanja i iskoriste svoje potencijale u potpunosti.

Oni koji se po završetku šestog razreda odluče da nastave sedmi i osmi razred u Jovinoj gimnaziji uglavnom nastave i srednjoškolsko obrazovanje u ovoj školi i to kao učenici odeljenja za posebno nadarene matematičare, koji su među vršnjacima poznati kao "specijalci". Oni po običaju predstavljaju najnaprednije, višestruko nagrađivane, mlade matematičare u državi i šire. Andrej Luković, maturant matematičkog odeljenja, kaže da je odluka da promeni način školovanja predstavljala važan korak u njegovom razvoju.

"To je bila velika razlika i iznenađenje, bilo je i malo nesigurnosti, ali definitivno je bila promena na bolje. Želeli smo da radimo više, da se od nas zahteva više i da imamo priliku da naučimo nešto što se u osnovnim školama ne uči. Tako se rodila ideja da bi trebalo otići u neku, uslovno rečeno, zdraviju sredinu. To je bio bum, ali jedan ozbiljan i veliki korak napred u razvoju", kaže Andrej, sa kojim je saglasan i drug iz razreda Aleksandar Lukač.

"U osnovnoj školi prvih šest razreda, gotovo većina će vam to reći, nismo imali potrebu ni da učimo ništa posebno za školu, mogli smo da prolazimo na svoje znanje i znanje pokupljeno sa časa. U sedmom i osmom razredu postalo je malo teže, jer smo radili sa gimnazijskim profesorima ali ni to nije bilo strašno", kaže on.

Jedna od prvih osoba koja se upozna sa mladim kandidatima i koja učestvuje u njihovoj proceni pri upisu je psihološkinja Jovine gimnazije, Maja Milutinović. Ona tvrdi da se pokazalo da je najbolji faktor uspeha ispravna motivisanost učenika da pređu u ova odeljenja.

"Svaki motiv je motiv, nema pogrešnih ako čovek hoće da napreduje i uči, no ima onih koji više doprinose da se sposobnosti koje poseduju ispolje. Osnovni motiv koji pokreće je zainteresovanost za predmete koji se ovde izučavaju – matematiku, fiziku i informatiku, odnosno unutrašnja motivisanost za dubljim saznavanjem gradiva tih predmeta. To nije karakteristično za taj uzrast, ali je karakteristično za većinu dece koja ovde dolaze. Zato su ta deca odabrana, jer poseduju unutrašnju motivaciju za sadržaje predmeta koje će dublje izučavati. Neki drugi motivi mogu biti da je dobra škola, da je na glasu, da su uslovi rada dobri, da je zgrada lepa i to su dobri motivi ali ne dovoljni", objašnjava ona.

Učenici koji u gimnaziji pohađaju sedmi i osmi razred iskazuju talenat za fiziku, matematiku i informatiku tako da se program učenja tih predmeta razlikuje od uobičajenog programa u osnovnim školama, dok je sve ostalo identično. Međutim, kako kasnije skoro sto odsto njih ostaje u Jovinoj gimnaziji, očigledno je da im ovo okruženje i način rada odgovaraju. Ne ostaju svi posvećeni matematici, neki se odlučuju za druge smerove ili druge srednje škole, no Filip Jović kaže da nikad nije zažalio što je doneo odluku da ostane na matematičkom smeru.

"Više se radi, ali u suštini, kada profesor više daje onda može i više da očekuje. Stekli smo dosta znanja koja su mi pomogla kasnije, tek sada vidim to, kad pričam sa drugarima koji su na društvenom ili prirodnom smeru, vidi se razlika. I onda tek kasnije shvatim koliko je to meni pomoglo i koliko sam dobio, pogotovo sad kada prelazimo na fakultet, biće mi biti dosta olakšan i sam prijemni i upis, nije toliko stresno koliko je moglo biti", kaže Filip. 

Talenat i izuzetnost sa sobom mogu nositi i određeni stres i pritisak. Međutim, ovi maturanti uglavnom s tim problema nemaju, jer tvrde da se uzajamno motivišu i da se dokazuju pre svega sebi, a ne drugima. S druge strane, kako kaže jedan od nadarenih matematičara Dušan Urošević, talenat sam po sebi ne mora da znači mnogo ukoliko izostanu rad i posvećenost

"Iz mog iskustva smatram da mnogi đaci koje sam lično upoznao na prirodnom smeru, recimo, da su upisali naš i da su se isto toliko posvetili predmetima, imali bi jednako dobre rezultate. Meni je jednostavno smešno kad me neko naziva genijem. Postoji određeni pritisak, ali mislim da su svi dovoljno fokusirani i da imaju jasnu sliku šta tačno žele da rade tako da im to ništa ne remeti", kaže Dušan.

Psihološkinja Maja Milutinović objašnjava da mlada osoba koja ima talenat i dar za matematiku to ne vidi kao nešto posebno, jer joj je svojstveno i prirodno od rođenja.  

"Oni sebe ne vide kao posebne jer prosto idu za svojim talentom ili prirodom, tako da to što su ovde ne doživljavaju kao posebnost nego kao realizaciju svojih već postojećih sposobnosti. Međutim, pritisak može da stvori okolina i to je individualno, zavisi od porodičnog i uopšte socijalnog okruženja u kome dete raste, okolina može da stvori pritisak da se sada nužno od njega očekuje stalan i veliki uspeh, ali mi s tim do sada stvarno nismo imali problema. Oni koji se školuju kod nas sasvim se lepo snađu", kaže Maja. 

Važno je istaći da svi oni iako su talentovani i vredni i dalje su mladi ljudi kojima treba i predaha. Andrej Luković kaže da nije baš istina da su svi "specijalci" štreberi.

"Postoji taj neki mit o tome da je matematika isključivo učenje i posvećenost štreberluku. Međutim, jednake su potrebe za provodom i to je sasvim normalno. I kod 'specijalaca' ima nekih koji su rigidni u provodu, ali mislim da ne treba oskudevati u tome i da je najbolji balans dobrog rada i zabave", kaže Andrej.

On i njegovi drugari iz razreda, pod vođstvom razredne Danice Pušković, maturiraće za koji mesec, a svaki od njih ima plan za dalje. U opticaju su uglavnom matematika, ekonomija, programiranje ili računarske nauke. Ono što ih vodi i što će svaki od njih potvrditi je da talenat, nadarenost ili genijalnost ne znače mnogo za ispoljavanje punih potencijala i ne donose željene rezultate ukoliko ih ne prate rad i posvećenost.

Ceo radijski prilog možete poslušati ovde.

Jovana Zdjelarević