Prvo učenje jezika, pa posao u Nemačkoj

Veliki broj mladih lekara i zdravstvenih radnika šansu da radi i zaradi, privremeno ili trajno, vidi u odlasku u Nemačku. Informacije o dokumentaciji mogu se naći na sajtu Nemačke ambasade ili uz pomoć ovdašnjih agencija koje posreduju pri zapošljavanju. Brojna lična iskustva i uputstva o izradi radne vize, boravišnoj dozvoli, nostrifikaciji diploma i ostaloj papirologiji mogu se naći na internetu, međutim prvi i najzahtevniji uslov, za koji treba i najviše vremena, je učenje nemačkog jezika.

Novosađanin Uroš Ustić stekao je zvanje doktora medicine pre nekoliko godina, a kako nakon toga nije mogao da nađe posao odlučio je da potraži šansu u Nemačkoj. Jedina prepreka bio je jezik, a kada je položio potrebne ispite, konkurisao je na nekoliko radnih mesta nakon čega je ubrzo i dobio zaposlenje. Od velike pomoći bila su uputstva i saveti kolega koje su ovu proceduru već prošle.

"Još pred kraj studija predočili su mi kako se dolazi do posla, a ja nisam bio spreman na te trule kompromise, nisam bio spreman da lepim plakate, da se ponižavam i zbog toga sam odlučio da sednem da učim nemački što se na kraju ispostavilo kao dobra odluka", kaže Uroš, koji u Nemačkoj živi i radi proteklih godinu i po dana.

Nakon odluke, sledi manje zanimljiv deo avanture, a to je prikupljanje dokumenata, što možete raditi sami ili se obratiti nekoj od agencija koje posreduju između nemačkih zdravstvenih ustanova i naših medicinara. Medicinski tehničar Ninoslav Nikolin iz Sente, srednju medicinsku školu završio je pre deset godina i do sada nije radio u struci, što mu je osnovni motiv za odlazak u Nemačku gde ga posao već čeka.

"Nisam ranije učio nemački i moram priznati - naporno mi je. Navikavam se na tu obavezu i za sada mi dobro ide. Po polaganju B1 nivoa imam već dogovoreno u kom mestu i šta bih mogao da radim. Radiću kao medicinski tehničar. Čuo sam druga iskustva i svi imaju reči hvale, kažu da je lepo i da imaju normalan, sređen život, mogu da priušte sebi osnovne stvari i ne razmišljaju samo o tome da li imaju dovoljno novca. To je jedan od motiva zbog kog odlazimo da radimo, jer za moju struku, ovde zarade nisu ni približne onima tamo", objašnjava Ninoslav.

Uroš Ustić tvrdi da lekar opšte prakse na početku svoje karijere ima pet puta veću platu tamo nego ovde. Pored zarade, mnoge su druge pogodnosti, među kojima je najvažnija lakše dobijanje specijalizacije, tako je i on trenutno specijalizant interne medicine. Kada je u pitanju znanje koje se stiče na fakultetu, kaže da ovdašnjim studentima manjka prakse.

"Ovde se mnogo više pažnje poklanja teoriji. Jedina razlika između studenata u Srbiji i studenata u Nemačkoj je to što oni imaju praktične veštine jer imaju mnogo više prakse. Kada sam otišao, morao sam da učim da stavljam igle i katetere, a oni imaju to u rukama. Ipak, moje mišljenje je da imaju manje teorijskog znanja", dodaje on.

Život u uređenijem društvu, bolji uslovi rada i veće zarade motivi su koji povezuju sve one koji odluče da odu u Nemačku, bilo da su u ranim dvadesetim ili kasnim četrdesetim godinama. Milena Vlahović iz škole nemačkog jezika "Germania centrum" kaže da su medicinari raznih profila najbrojniji učenici.

"Oni prvo moraju da nauče opšti nemački jezik, to je osnova i to traje nekoliko meseci. Važno je da dobro savladaju standardne kurseve, koji uključuju gramatiku, vokabular i sve ostalo, a potom se nekoliko meseci posvećuju izučavanju medicinske terminologije i svega što im je potrebno kako bi tamo radili rame uz rame sa svojim kolegama, da im jezik ne bude prepreka, kada su već tako stručni, a jesu", kaže Milena.

Kako bi uopšte stigli da pokažu stručnost u Nemačkoj, potrebno je da budu hrabri, uporni i strpljivi u učenju jezika ali i prikupljanju potrebne dokumentacije za odlazak. Još nismo čuli za one koji su se nezadovoljni iz Nemačke vratili, a ovi koji se na to spremaju u šali kažu da uz jak motiv sve lakše ide, pa čak i prevazilaženje iscrpljenosti za koju imaju šaljivu formulaciju "noću dežuran, danju smežuran".

Jovana Zdjelarević