Projekti su najbolja opcija za napredovanje u profesiji

Kao što svi znamo, u Srbiji se programiranje vodi kao jedna od najprofitabilnijih profesija današnjice. Sve više mladih se baš zbog toga odlučuju da upišu fakultete poput Elektrotehničkog ili Fakulteta tehničkih nauka. Iako je potražnja stalna, postavlja se pitanje kako uspeti u ovom poslu. Zbog toga, jedan od sveže diplomiranih sa smera Računarstvo i automatika na FTN-u Robert Šandor objasnio je kako on napreduje u ovoj profesiji i na kakvim zanimljivim projektima radi zahvaljujući svom poslu.

Koliko je uticala profitabilnost profesije na tvoju odluku da upišeš programiranje?

Nisam mario za profitabilnost. U principu, za to sam se odlučio već u drugoj godini srednje, znao sam da ću upisati nešto od prirodnih nauka i kako rešavati logičke zadatake i kako im doskočiti na različite načine. Postoji milion različitih rešenja, neka su jako dobra neka su jako loša ali u principu bitno je samo rešiti problem, a kasnije dorađivati rešenje i to je bilo interesantno, neki izazov, nešto što nisam radio pre i to me je privuklo.

U kojoj meri ti je fakultet pomogao da naučiš praktičan deo profesije i koliko je to uticalo na tvoju karijeru?

Moj smer je specifičan po tom pitanju. Prve dve godine nas više uče o načinu razmišljanja koji je dobar za rešavanje problema i onda sve to primeniš u trećoj i četvrtoj gde dobijaš praktična znanja. Tad dolaze predmeti koji imaju neku primenu kao što su obrada slike, zvuka, pravljenje nekih drajvera za Linux ali u principu rukovanje i obrađivanje podataka koje do tad nismo radili, rad sa računarskim mrežama, u principu rad sa Linux operativnim sistemu dolazi do izražaja na mom usmerenju jer sam ja izabrao u trećoj računarsku tehniku i računarske komunikacije, a postoje još dva usmerenja, to su automatika i primenjene računarske nauke i informatika.

Nakon treće i četvrte godine počeo si da koristiš ta praktična znanja i van fakulteta?

Dobio sam na trećoj godini da radim na jednom studentskom projektu u trajanju od dve godine i tu sam počeo da zalazim u industriju i šta se zapravo dešava kada počnemo da radimo i mnogo više sam stekao tog praktičnog znanja nego na fakultetu. Nas devetoro je prošlo konkurs na tom projektu i radimo kao tim. Baš zbog tog praktičnog dela, nekako sam se usmerio da i samovoljno učim nove tehnologije sa kojima ne radim na poslu.

O čemu se radi u tom projektu?

Projekat je vezan za automobilsku industriju. Radi se na softveru za pametne automobile pošto se uključuju različiti algoritmi i sistemi koji pomažu vozaču ili za komunikaciju vozila sa njegovim okruženjem. Platforme koje se koriste za to su mnogo ozbiljnije od onih koje se trenutno nalaze u automobilima. One imaju više procesorske moći i generalno su sposobnije neke kompleksnije obrade nego što je to sada. Mi na neki način radimo više istraživački projekat jer ne postoji nešto na tu temu a da je komercijalno već se traži neko potencijalno rešenje koje će kroz nekoliko godina postati dostupno na tržištu. Ovaj projekat smo izlagali na različitim sajmovima, neka od naših rešenja i kritike su bile pozitivne.

Šta bi preporučio sadašnjim i budućim studentima, da li da se upuštaju u ovakve projekte?

Ako postoji takva neka prilika da. Takođe, da što više rade sami i da se što više posvete tome sami, van fakulteta. U principu, da uče što više tehnologija, makar samo kroz guglanje, da nakon toga izvuku neko interesovanje i neka to forsiraju dalje.  

S.P.