Privatnost tela u javnom prostoru: kako decu i mlade naučiti da zaštite svoju intimu

Nije retkost da deca potpuno golišava trčkaraju po plaži. I dok jedna grupa roditelja negoduje zbog takvog prizora, druga ne uočava ništa strašno pravdajući se time „da su to samo deca?!“

„Baš zbog toga što su deca, mi odrasli imamo veću odgovornost za takvu situaciju, kaže defektološkinja u Centru za nestalu i zlostavljanu decu u Novom Sadu Aleksandra Luković. U svom autorskom tekstu istakla je da roditelji odlučuju u najboljem interesu deteta, ali najbolji interesi uključuju i dostojanstvo, privatnost, bezbednost i zaštitu od izlaganja zbog kog detetu može biti neprijatno ili rizično.

"Nije isto kada govorimo o bebi koja se presvlači na peškiru ili kada govorimo o deci školskog uzrasta koje se duže vreme igraju potpuno gola na javnoj plaži. Ali, kako dete raste, raste i potreba da učimo dete da ono ima privatnost svog tela. To nije strah od tela, nije sram, već razvoj zdravih granica", navodi Lukovićeva.

Foto: Pixabay

"Često čujem i pitanje da li sa ovim učimo decu stidu. Želim da naglasim da između stida i privatnosti postoji razlika. Ne treba detetu govoriti da je telo ružno, sramotno ili problematično, već mu treba jednostavno reći da je njegovo telo njegovo, da su njegovi delovi tela privatni i da ima pravo da ih zaštiti.

Da li roditelji koji puštaju svoju decu da se kupaju bez kupaćih kostima rade nešto pogrešno?

Ne bih nikada etiketirala roditelje. Mnogi to rade iz navike, iz kulture u kojoj su odrasli ili iz uverenja da je to prirodno. Međutim, danas živimo u drugačijem kontekstu. Plaža više nije samo plaža! Već javni prostor sa pregršt telefona i fotografija!

Načeli ste temu o digitalnoj eri, pa, da li se pomalo gubi razlika između javnog i privatnog?

Ranije je plaža bila samo fizički javni prostor, je l'? Ljudi koji su tu prisutni videli su ono što se dešava. Danas nam je javni prostor vrlo lako dostupan i postaje nam digitalni prostor podjednako, jer svako ima telefon, kameru, mogućnost da fotografiše ili snimi i podeli to dalje. Ono što roditelji dožive kao bezazlenu porodičnu situaciju može vrlo brzo izaći iz tog konteksta i postati sadržaj nad kojim ni dete ni roditelj više nemaju kontrolu. Otvaranjem ove teme nije mi bila namera da osuđujem roditelje, daleko od toga, već da se podsetimo da dete ima pravo na privatnost svog tela, čak i kad je malo, naročito kad više nije beba. I možda najviše iz tog razloga

Da li postoji uzrastna granica kojom se definiše pristojnost na plaži?

Ne postoji magična godina, ali sigurno nije isto dete od dve godine i deteod osam, devet godina. Što je dete starije, posebno kad ulazi u školski uzrast, važnije je da mu mi pomognemo da razume privatnost svog tela i granice u javnom prostoru. Javni prostor ne pripada samo jednoj porodici. Dete koje je učeno da su intimni delovi tela privatni, može da se zbuni ili da se oseti neprijatno kada vidi znatno starije dete drugog pola potpuno golo pored sebe. U javnom prostoru moramo voditi računa o drugim ljudima.

Foto: Pixabay

Na kraju, čini se da je najznačajnije kako će dete razviti odnos prema intimnim delovima tela, a samim tim i osećaj sigurnosti?

I u našem pravnom sistemu dete se ne posmatra kao objekat roditeljske odluke, već kao nosilac dečjih prava, je l'? I to je potpuno u skladu sa našim Porodičnim zakonom i Konvencijom o pravima deteta. Apsolutno mislim da ne preterujem kada govorimo o ovome. Razumem da nekome može da deluje ovo kao preterivanje, naročito ako je odrastao sa drugačijim navikama, ali moramo se okrenuti ka savremenom svetu. Ne možemo da zanemarimo te kamere, društvene mreže, moramo da imamo veću svest o telesnom integritetu dece. Jer, kupaći kostim ne treba da plaši dete. I to je lekcija koja dolazi u jednom dobu godine, a kasnije može da postane važan deo sigurnosti i razvijanja svesti o čuvanju svoje privatnosti.

B.K.