Mladi do posla znanjem, vrlinama i veštinama

Upravo završena interkulturalna omladinska razmena "Mladi protiv nezaposlenosti" okupila je u Sremskim Karlovcima 32. mlade osobe iz Nemačke, Turske, Ukrajine, Italije, Rumunije i Srbije, koje su tokom osam dana prošle kroz edukativni program namenjen unapređenju njihovih šansi za zaposlenje izgradnjom ličnih kapaciteta i veština. 

Nosilac projekta bila je nemačka organizacija IBG, a udruženje mladih Balkan IDEA Novi Sad bilo je domaćin programa održanog u Ekološkom centru Radulovački, gde je iz svake zemlje došlo po pet predstavnika nevladinih omladinskih organizacija – lider tima i četvoro učesnika.

"Dijalozi i aktivnosti koje smo vodili namenjeni su poboljšanju zapošljivost mladih kroz razvijanje ličnih veština, rađanje novih inicijativa, razgovor s mladima koji su pokrenuli svoje biznise i uspeli na drugačiji način", rekao nam je mladi lider iz Balkan IDEA Novi Sad Aleksa Savić.

"Šta ukoliko ne mogu da se zaposle nakon srednje škole i studija, kako da se predstave poslodavcima na originalniji nčin i razmisle o specifičnim idejama koje se predstavljaju svakodnevno. Zaključili smo da Srbija ima stopu nezaposlenosti mladih od skoro 50 posto, što je frapirajuće. U Nemačkoj je oko deset posto, u drugim zemljama varira i svi su iznenađeni da je u Italiji, koja je atraktivna zemlja, situacija jako loša po mlade koji žele da se zaposle", otkriva Savić.

Polaznici su naučili kako bolje napisati CV i motivaciono pismo, čemu služi jedno, čemu drugo, do koje mere biti iskren i kako primeniti neke 'trikove' u zavisnosti od poslodavca. Najviše su se posvetili sagledavanju osobe kao individue, osobinama koje bi morala da spozna kod sebe i kako da ih unapredi. Učesnicima su prvo predstavljeni klasičan, Europas CV i redovno motivaciono pismo za različite programe, a što se onih kreativnijih tiče, postoji nekoliko metoda kojima mlada osoba može da prikaže svoj profesionalni put na drugačiji način.

"CV se može prikazati kao "reka života". Izvor predstavlja rođenje osobe i početak karijere. Od godine do godine imamo faze kroz koje osoba prolazi, ne samo navođenje gde je i kada radila već se priča o tome koje je veštine ona sticala i kako su joj pomogle u narednom periodu. Uz CV se takođe efektno prilaže molekul identiteta (identity molecule) koji pokazuje osobine i identitet osobe: u čemu se ona prepoznaje, koje su njene uloge u životu, šta joj je važno, a šta ne, i to su stvari koje će poslodoavcu značiti prilikom odabira kandidata za posao. Novina je i CV putem videa.

Imali smo različite načine kako prikazati kadrove i cilj je da video da bude efektan, interesantan ali ne predugačak. Bez previše priče, već da osoba gestikulacijom ili načinom na koji će video biti urađen pokaže njene veštine i lične osobine", govori nam Aleksa.

Saznali smo da su mladi često razočarani time koliko je motivaciono pismo obaveza koja se radi pro forme, a zapravo ima vrlo važnu ulogu. U sektoru neformalnog obrazovanja ono se visoko vrednuje i jedino što je efektnije od toga je intervju licem u lice. Motivaciono pismo je prilika da osoba koja želi da se zaposli ili prođe neki program učini to iz srca, iskreno kaže šta želi, zašto joj je to važno i šta želi da postigne. Gde je zdrava granica između iskrenosti i neozbiljnosti, Savić priča:

"Vrlo škakljivo pitanje. Zavisi od onog ko čita, lično, savet je da se ide na iskrenost ali da se ne razviju sve emocije jer to može delovati pogrešno. Cilj je pronaći umerenost."

Dobra vest koju smo čuli je da se svest mladih o važnosti volontiranja popravila, iako posla na tom polju i dalje ima. Brojne omladinske organizacije rade dobar posao ali je potrebno stalno podizati svest mladih o tome šta je volontiranje, zašto je i koliko je važno i koliko će doprineti svakoj individui. Naš sagovornik je, osim svoje Balkan IDEA Novi Sad, mladima preporučio da se za volontiranje jave Volonterskom centru Vojvodine, JAZAS-u ili Crvenoj liniji.

Očekivanja lidera rumunskog tima Jasmine Stojanov su prevaziđena ovom razmenom. Kazala name je da po pitanju zapošljivosti mladih nema mnogo razlika između naših zemalja: svi traže dobar ili bolji posao i mladi najčešće nemaju dovoljno iskustva. Takođe, obe zemlje pritiskaju korupcija, nepotizam i politička nestabilnost, zbog čega moramo da se trudimo duplo više.

"Osim programa za mlade, koji bi im pomogli da unaprede svoje veštine i steknu iskustvo u polju rada, savetovala bih mlade u Srbiji da slede prilike koje im se ukažu, rade stvari koje žele i veruju u njih i postave dobre ciljeve, kako bi postigli makar polovinu onoga što žele. Konkretno, ako ne žele da studiraju mogu da se bave manufakturom, budu pekari ili kuvari, ako su u tome dobri.

Treba da ulože u svoj trud, pokrenu svoj posao i počnu da rade ono što vole. Što se zakona tiče, prošle godine je Rumunija uvela zakon koji pruža veće šanse mladim volonterima jer se ono sada tretira kao radno iskustvo", govori nam Stojanov, podvlačeći da u razmenama mladi stiču dosta veština iako polaznici možda nisu ni svesni da su ih stekli. To mnogo pomaže da izgrade karakter, ličnost, i ako imaju samopouzdanje onda će lakše dobiti posao, posebno kao iskusni volonteri.

"Iskustvo je naravno važno, ali i veštine i znanje koji vas čine i predstavljaju pravu ponudu kompaniji za koju želite da radite. Postajete 'širi' i iznenadila sam se da su neki u mojoj grupi vrlo kreativni i da imaju liderske osobine kojih nisu bili ni svesni. To je dobro, jer tako možemo da ih podsvesno izvučemo iz polaznika i da od njih napravimo dobre lidere, kreativce, nakon čega oni postaju svesni toga i počinju da unapređuju svoje kvalitete", istakla je Jasmina.

Jedna od učesnica je bila i Dilan Muslu iz Istanbula, profesorka engleskog jezika. Ona je naučila kako da napiše kvalitetan i moderan CV i motivaciono pismo za Europas. Za sada joj ne trebaju jer ima posao, ali možda će ih upotebiti u budućnosti, zbog čega joj je bilo važno da unapredi veštine i iskustvo na ovoj razmeni.

"Europas je kao CV ali mnogo formalniji. U Istanbulu je mladima teško. On je, kao i svaki veliki grad, pretrpan, nekada opasan. Ponuda poslova je velika ali je konkurencija ogromna, morate biti najbolji u svom polju ili se preseliti u manji grad. Takmičite sa svima. Kao i u Srbiji, nije neophodno da budete član stranke da bi se zaposlili, ali pomaže. Češće ćete biti primorani da nađete člana porodice ili prijatelja u partiji i tako nađete posao."

Igor Mihaljević