...
TRENUTNO22:00 - 00:00DiskOradio

Društvo / Obrazovanje

Mladi češće ne prate medije nego što nemaju poverenja u njih

12.01.2023.

Mladi na Balkanu se u 90 slučajeva informišu na internetu. Instagram je mreža koja dominira u ovoj oblasti, a sve više raste i pretraživanje aktuelnosti na Tik Toku. Od države do države u našem regionu, podaci su slični. Mladi za sebe kažu da su veoma digitalno pismeni, da prepoznaju i koriste različite medije i internet platforme, ali najčešće ne znaju kako da tumače ono što iz njih dobijaju.

.

U većini istraživanja koje se bave medijskom pismenošću beleži se konstanta po kojoj mladi nemaju poverenja u tradicionalne medije. Srednjoškolci i nešto stariji žitelji zemalja u okruženju jednoglasni su u izjavi da ne gledaju televiziju jer se, kako su rekli, na domaćim kanalima ne emituje ono što ih zanima i nedostaju im emisije poput zabavnih, kulturnih i naučnih, namenjenih njihovom uzrastu.

U emisiji "Za i protiv" razgovarali smo o tome zbog čega mladi nemaju poverenja u medije, da li je to uopšte tačno, koliko i zbog čega ih prate i kakvog je kvaliteta informisanost koju stiču na društvenim mrežama.

Stefan Janjić, medijski eksperet iz Novosadske novinarske škole kaže da tu postoje tri problema.

"Prvi je da mediji nisu prilagođeni mladima. Drugi je da mladi sliku o sebi grade iz onog najgoreg među medijima, iz tabloida i manipulativnih sadržaja. Treći problem je metodološki. Nisam siguran da ovde postoji pitanje poverenja. Ja mogu da kažem da nemam poverenja u magazin 'Zov divljine', ali ja zapravo nikada taj magazin nisam imao u rukama”, objašnjava Stefan.

mladi1 jpg

On kaže da mladi često te medije ne prate, a ne da nemaju poverenja.

"Učestvovao sam u nekoliko istraživanja o stavovima mladih, u kojima su oni prvo govorili da ne prate tradicionalne medije. Kada prelistaju magazine, pogledaju neke emisije, onda priznaju da tu ima kvalitetnog sadržaja. Mislim da pojmove praćenja i poverenja ne treba mešati, ali ih je u istraživanjima teško razlučiti", objašnjava Stefan.

Mladi se sve više informišu pretraživanjem na Instagramu i Tik Toku. Ali, kakav je kvalitet tih informacija i takvog informisanja?

"Na Tik Toku možetre pronaći sjajne informacije, ali i stranputice. Društvene mreže imaju lice i naličje, a mi bi trebalo da govorimo o tome kako da mediji prilagode svoje sadržaje formatima prihvatljivim mladima. Neki to rade, ima pokoji dobar primer, ali i dosta 'krindž' momenata. Takođe, treba pričati i o navikama mladih koje nisu pozitivne. Ako imaju otpor prema dužem tekstu ili dokumentarnom formatu, kompkesnijem prilogu, onda nije samo do medija, već ima problema i kod mladih koji mogu da apsorbuju samo instant informaciju", kaže Stefan.

Jedno od poslednjih istraživanja KOMS-a kaže da tek nešto više od trećina mladih koristi njuz aplikacije na telefonima, a više puta dnevno se informiše (posećuje informativne sajtove/aplikacije) njih 17,5 odsto. Tri četvrtine ispitanika je navelo da se često susreću sa lažnim vestima, a četiri petine smatra da ume da ih prepoznaju.

Od društvenih mreža, mladi najčešće koriste Instagram (devet od 10 ispitanika) i Tik Tok (sedam od 10).

Upravo Instagram direktne poruke najčešće koriste za komuniciranje, a slede WhatsApp i Viber. Korišćenje Fejsbuk mesindžera, kao i društvene mreže u celini je u padu, dok je aplikacija koja je zabeležila najveći relativni rast Telegram.

mobilni3 jpg

Nikola Ristić iz KOMS-a kaže da je nepoverenje mladih u medije produkt slike koju o sebi dobijaju iz njih.

"Imamo istraživanja koja govore o tome kako mladi vide medije, ali i kako mediji vide mlade. Taj problem ide u oba smera. Najčešće mediji mlade prikazuju kroz negativne priče i vesti i oni dobijaju sliku da oni tradicionalnim medijima služe samo za to. Mladi kada uključe televiziju i vide šta se o njima tamo priča, gube poverenje. Od kada pratim ovakva istraživanja, to se dešava", kaže Nikola.

Prema njegovim rečima, nepoverenje je direktno povezano sa činjenicom da mladi ne prate tradicionalne medije, ali se vraća na to da mediji ionako ovoj grupi ne nude ništa kvalitetno.

"Mladi se informišu na društvenim mrežama, ako se to može nazvati informisanjem i nivo njihove obaveštenosti je katastrofalan. Veliki problem je u tome što mladi nisu medijski pismeni, ne umeju da preispitaju informacije, iako misle da umeju. Moramo sistemski u obrazovanje da unesemo i medijsku pismenost", tvrdi Nikola.

Više o ovoj temi poslušajte na našem podkastu:

P. K.

 

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Mladi u riziku nemaju pravo na grešku

Nedavno je osnovana Koalicija za unapređenje položaja mladih u riziku, kako bi se osigurao sistemski pristup rešavanju izazova sa kojima…

.

Konkurs za podršku mladim umetnicima

Mreža kulturnih stanica raspisala je konkurs za podršku mladim novosadskim umetnicima pod nazivom "Dolazimo!".

.

Upitnik o stavovima mladih o EU i pristupanju Srbije EU

Omladinski savez udruženja OPENS, Zapadnobalkanski Institut, SINHRO HUB, Somborski edukativni centar i Bečejsko udruženje mladih objavili su upitnik koji ispituje…

.

Novosadske pozorišne igre vraćaju mlade u pozorište

Treće Novosadske pozorišne igre, internacionalni festival pozorišta za decu i mlade, održavaju se u novosadskom Pozorištu mladih od 8. do…

.

Besplatna vakcina protiv HPV-a za studente od 19 do 26 godina

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad obavestio je studente da će u toj ustanovi biti omogućena besplatna vakcinacija za…

.

Vebinar o omladinskim razmenama

Informativni centar Fondacije Tempus organizuje vebinar pod nazivom “Putuj u inostranstvo kroz omladinske razmene”. Vebinar je namenjen mladima od 13…

  • 15:00 Vaš DJ sat
  • 16:00 Music mix by Anja
  • 22:00 DiskOradio

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo