Maturantima medicina najprivlačnija

Pripreme za prijemni ispit za fakultete u Srbiji uveliko su u toku. Većina se odavno odlučila gde će nastaviti školovanje, a oni koji se još premišljaju imaju malo vremena da odluče. Kakve su želje budućih brucoša ove godine i koji fakulteti će istrpeti najveći pritisak istražio je portal "Infostud.com". 

Maturanti u Srbiji, ove godine, idu na sigurno kada je upis na fakultete u pitanju. Oblasti u kojima vide siguran posao, perspektivu i pristojnu zaradu dominiraju u njihovim željama. Istraživanje "Infostuda" pokazalo je standardno visok procenat onih koji žele da nastave školovanje koji se ustalio na 80 odsto, što ohrabruje. Baš kao i vidno smanjen uticaj roditelja.

Milan Komnenov iz "Infostuda" kaže  da oko 80 odsto maturanata želi da svoje školovanje nastavi na državnim fakultetima, što je smanjenje za deset odsto u odnosu na prošlu godinu, dok su najpopularnija zanimanja iz oblasti medicine i IT. Na trećem mestu po popularnosti su zanimanja iz oblasti ekonomije, bankarstva i finansija, a zatim slede inženjerstvo, psihologija i pravo.

"Zanimljivo je da je to u delimičnom skladu sa potrebama tržišta. Kada se uporede njihove želje sa analizom o traženim zanimanjima vidi se da interesovanje budućih studenata nisu u potpusnosti u skladu sa brojem oglasa za posao iz različitih oblasti na našem sajtu. Za medicinske nauke, iako su najtraženije za studiranje, nema dovoljno ponuda za posao, što delimično govori da su studenti zainteresovani za rad u inostranstvu iz ove oblasti", kaže Milan.

Gde budući medicinari vide svoju budućnost pokazuje i podatak da su, u prethodne dve godine, izdata 2.004 Sertifikata dobre prakse za lekare, koji su uglavnom potrebni za zaposlenje u inostranstvu. To nije tačan broj onih koji su otišli, ali dovoljno govori o trendu i razlogu za veliko interesovanja maturanata. Nasuprot tome, kaže Milan, brucoši koji žele da se obuče za IT industriju imaju mnogo bolje uslove.

"Sa druge strane interesovanje maturanata za IT korelira na neki način sa potrebama tržišta budući da postoji veliki broj oglasa za radna mesta upravo u ovoj oblasti", kaže Milan.

Želje maturanata iz istraživanja "Infostuda" potvrdili su i srednjoškolci koje smo anketirali. Prema njihovim rečima, većina je zainteresovana za IT i medicinu, kao i ekonomiju. Deo njih bira i strane jezike ili poljoprivredu.

Prema rečima Milana Komnenova, finansijsko stanje je manje bitan parametar u odnosu na 2016. godinu, što znači da im neće biti presudno prilikom donošenja odluke o izboru fakulteta ili visoke škole. Takođe, najveći broj anketiranih, oko 68 odsto, odluku o budućim studijama donelo je u višim razredima srednje škole, dok je 18 odsto njih tu odluku donelo u prvom razredu srednje škole, a tek 14 odsto u osnovnoj školi. Budući studenti su, kaže Milan, sve samostalniji u svojim odlukama, što je razlika u odnosu na ranije periode.

"Maturanti takođe slede svoja interesovanja i roditeljski uticaj je sve manji. Odluku su doneli na osnovu ličnih interesovanja ili u suprotnom biraju one profesije koje su im najprofitabilnije, gde roditelji, ne mogu da kažem da nemaju uticaj, ali je on sve manji", objašnjava Komnenov.

Rezultati istraživanja Infostuda pokazali su još jednu zanimljivost. Najveći deo anketiranih ne bi prepisivao na prijemnom ispitu i smatraju to izuzetno neprihvatljivim.

Ipak, oko 13 odsto budućih studenata će na prijemnom prepisivati, ako im se za to ukaže prilika. Upravo ta spremnost na varanje već na prijemnom ispitu upozorava da su olako shvaćeni plagirani doktorati i retke kazne za ovakve prestupe uzeli svoj danak i da će se društvo teško rešiti loših navika u obrazovanju. Sa druge strane studenti koji žele da upišu medicinu ili IT nauke teško da će ostvariti snove o inostranstvu i dobro plaćenom poslu na takav način.

 P. Klaić