Kulinarstvo u Srbiji napreduje sporo i sigurno

Studenti i nastavnici PMF-a osvojili su pregršt medalja poslednjih meseci. Najsvežiji primeri su takmičenje u Istanbulu održano od 22. do 25. februara gde su Marko Aćimović i asistentkinja na Katedri za gastronomiju Maja Banjac osvojili zlatne medalje, dok je nastavnik veština Goran Radivojević s Gastronomije osvojio srebrno odličje, koje su izborili i Maja Šimunovački i Miloš Kuzmanović.

Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta ponovili su dobar rezultat i na gastronomskom takmičenju održanom 12. i 13. maja na Kranjskoj Gori u Sloveniji. U kategoriji pripremanja nacionalnog jela na moderan način, studentkinja gastronomije Dušica Obrenović (juniori) osvojila je bronzanu medalju, dok je njenom kolegi Borisu Bogaroškom u grupi seniora pripala srebrna medalja. U kategoriji moderna kuhinja, Dušica Obrenović je osvojila srebrnu medalju, a Boris Bogaroški zlatnu i obezbedio ulazak u finale.

Ovo nisu ni prve ni poslednje medalje za kulinarske stručnjake sa PMF-a, a odavno je poznato da se i njihove mlađe kolege iz Srednje ekonomske škole svako malo vraćaju nagrađeni za svoje veštine. Gosti O radija, nagrađeni, Miloš Kuzmanović i Boris Bogaroški istakli su da su imali malo vremena za pripreme, ali da su bili ozbiljno pripremljeni za ova takmičenja.

Kako su izgledala ta takmičenja?

Boris: Bilo je skroz iznenađujuće. Kolega koji radi u Gastronomskoj asocijaciji studenata me je pozvao da idem u Kranjsku Goru, što sam i prihvatio. Tamo smo bili koleginica Dušica Obrenović i ja i oboje smo se takmičili u dve kategorije, priprema nacionalnog jela na moderan način i slobodan stil pripreme modernog jela. Ja sam pravio slanu verziju bundevare, uz koju je bio i svinjski file.

Miloš: Ja sam imao priliku da se takmičim na 16. Internacionalnom takmičenju u kuvanju. Do poslednjeg momenta je bilo neizvesno da li ćemo uopšte otići, tako da smo možda bili malo uskraćeni što se tiče vremena za pripreme, ali to nas nije sprečilo da odemo tamo i izdominiramo (smeh). Takmičio sam se u kategoriji jela po porudžbini.

Kako su izgledala ta takmičenja i koliku ulogu stres igra u takvim situacijama?

Miloš: Priličnu (smeh). Počinješ tako što dođeš sa idejom šta bi trebalo pripremati, u odnosu na kategoriju, a zatim radimo segment po segment, vežbamo dekoraciju, način serviranja... Kada shvatimo šta ćemo pripremati onda ide uvežbavanje, što više puta probaš bolje ćeš proći. Postoji dosta kriterijuma za ocenjivanje, a takva takmičenja su dosta specifična i nisu poput drugih, da je bitno ko je prvi, drugi ili treći, ovde se takmičiš sa samim sobom. Od 100 bodova koje imaš na početku oduzima se određeni broj na greške koje napraviš.

Gde ste izgubili bodove?

Boris: Znam da nije bilo na ukusu. Ali u pitanju jeste subjektivno ocenjivanje, jer se svačiji ukus razlikuje. Vi možete da mislite da ste pripremili najbolje jelo, ali ako se ono ne svidi žiriju, onda ništa od toga. Znam da su pohvalili koleginicu i mene za ukus i higijenu.

Kako doživljavate popularizaciju kulinarstva danas?

Miloš: Razvoj društvenih mreža utiče na sve, pa tako i na to. Sve je dostupno i nema maltene nikakvih tajni, u smislu da mnogo lakše pronađeš nešto što te zanima i samim tim možeš lakše da napreduješ.

Boris: Plus svaki kuvar danas ima Instagram. Sve što priprema u kuhinji odmah fotka i kači onlajn.

Miloš: Da, to je postalo marketinško sredstvo.

Za upis u kulinarsku školu poslednjih godina potrebni su sve veći proseci koje nosite iz osnovne ili srednje škole, postao je ozbiljan poziv?

Miloš: Tako je, sve je više ljudi koji žele da upišu kulinarstvo, samim tim su strožiji kriterijumi a i konkurencija je veća.

Ozbiljna popularnost kuvanja u svetu doprinela je pojavi sve više dobrih kuvara, da li je to slučaj i sa Srbijom?

Miloš: U poslednjih nekoliko godina primećujem da se otvara dosta novih restorana, koji zaista idu u korak sa trendovima u svetu. Ali živimo u zemlji u kakvoj živimo, tako da kod nas ide polako i stidljivo. Postoji neki napredak.

Boris: U svakom slučaju ide na bolje, ali jako polako.

Kako ste se odlučili za ovu karijeru?

Miloš: Ja sam znao od 6. ili 7. razreda osnovne škole da želim da upišem kulinarstvo, što sam i učinio, a onda je logično bilo da nastavim školovanje na PMF-u na mom smeru.

Boris: Moja priča je malo drugačija. Ja sam studirao pravo tri godine, ali posle tri godine sam shvatio da to nije za mene. Pošto sam zapustio ispite počeo sam iz hobija malo da kuvam, a onda sam pokušao da se prijavim i imao sam sreće da upadnem na fakultet.

U svetu, pa i u našem okruženju postoje kulinarske akademije koje vode ostvareni kuvari. Kolika je razlika između vašeg smera na PMF-u i tih institutcija?

Miloš: Trudimo se da ne zaostajemo. Naša katedra je mlada, ali se vide pomaci. Imamo sjajnu ekipu profesora i asistenata, pa se to lagano pomera napred.

Boris: Ja i jesam i nisam očekivao ovakvu nastavu. Većina ljudi očekuje nešto što vidi na televiziji, a realno praksa je skroz drugačija. Meni se ovde dopalo i to što se većini ne dopada. Što se tiče kulinarskih akademija, to je super, ali naša katedra je mlada i brzo napreduje i svako daje sve od sebe, što je za svaku pohvalu. Ne možemo da se poredimo sa akademijama jer oni imaju mnogo više prakse.

Kakva je perspektiva za mlade kuvare u Srbiji? Ostajete ili odlazite posle školovanja?

Boris: Ja se nadam da će se nešto promeniti i da neću morati da odem. Hoću li upisati master ili se zaposliti, videću, ali se nadam da neću morati da odlazim napolje.

Miloš: Ja planiram da idem u inostranstvo. Mislim da je dobra stvar otići napolje i naučiti nešto, pa se vratiti.

Kompletan razgovor sa našim gostima poslušajte na našem podkastu.

J.M./P.K.