Kraj Dekade Roma u znaku obrazovanja

Dekada Roma, koja je trebala doprineti boljem položaju i inkluziji romske populacije, je završena. Šta se promenilo i da li se promenilo? Kakve su šanse da se mladi Romi danas zaposle, završe školu ili obezbede sebi egzistenciju razgovarali smo sa predstavnicom "Grubb" fondacije Draganom Dimitrov.

Kako je Dragana objasnila, kada su upitanju mladi Romi koji nisu završili možda ni srednju školu ili fakultet, šanse za njihovo zapošljavanje su i dalje veoma slabe.

"Oni uglavnom rade fizičke poslove koji nisu nimalo laki, a istovremeno su veoma neugledni. Radom u biblioteci i u nevladinom sektoru u koji spada 'Grubb' fondacija, pokušavamo da im objasnimo da bez formalnog obrazovanja ne postoji mogućnost da žive kvalitetno", kazala je Dragana za O radio.

Dragana je osoba koja radi sa najmlađima, ali i sa starijima koji pohađaju srednje škole i, kako kaže, pokušava da im olakša put obrazovanja, koji prema njenom iskustvu studiranja u Srbiji, za Rome nije nimalo lak.

"Željni su pažnje koju od mene dobijaju i zbog toga se mnogo više trude da uče i rade domaće zadatke. Gledaju u mene kao u uzor, s obzirom da sam završila fakultet. Svojim primerom pokušavam da im pokažem da je sve moguće i da ne postoje granice kada su upitanju naši snovi", podvukla je Dragana Dimitrov.

Ona je rekla da je sa starijom decom za nijansu lakše raditi, jer su se ona na svojoj koži uverila da je obrazovanje veoma značajno.

"Oni samo nisu imali oko sebe ljude koji će im pomoći da upišu školu, da se oslobode školarine za vanrednu nastavu ili da plate i prijave ispite. Njima samo treba oslonac, jer su već uvereni da bez škole ne mogu ništa veliko postići, i to dobijaju od nas u 'Grubb' fondaciji", objasnila je Dragana.

Dragana Dimitrov u studiju O radija

Prema iskustvu ljudi koji se aktivno bave obrazovanjem mladih Roma, često se dešava da neki od njih odustaju od škole ili fakulteta sa izgovorom da moraju da pomažu roditeljima u obezbeđivanju finansija za život.

"To je uglavnom najveća prepreka, bilo da je u pitanju rad na pijaci, sakupljanje sekundarnih sirovina ili čak odlazak na rad u inostranstvo. Ovakve odustanke mi smatramo za veliki neuspeh, jer pre upisa u školu i rezultata koje klinci postignu, prethodi veliki rad, motivisanje dece i razbijanje njihovog straha od škole. Ovakvo nasilno prekidanje našeg odnosa je tužno i za nas i za decu, ali onda ponovo skupimo energiju i snagu tako što pomažemo nekom drugom detetu", ispričala nam je sagovornica.

Dragana je kazala da je tokom Dekade Roma mnogo institucija, organizacija, pa čak i festivala bilo uključeno u inkluziju Roma te da su imali mogućnosti da ostvare i određene stipendije za obrazovanje.

"Obrazovanje je bilo najviše u fokusu. Tokom Dekade su izglasane i usvojene mere afirmativne akcije za lakši upis u škole i na fakultete, a takođe su bile dostupne i stipendije. Ove mere su deci bile izuzetno značajne, jer su to dve komponente koje su nedostajale u obrazovnom sistemu da bi oni postali uspešni", dodala je Dimitrov.

Ponekad ciljevi tih mera nisu bili ispunjeni, jer je u nekim slučajevima bio dostupan mali broj stipendija zbog ograničenih sredstava, a kada se radi o afirmativnim merama, one nisu uvek bile primenjene na svakog studenta.

Ceo razgovor sa Draganom Dimitrov poslušajte na kraju teksta.

M.L.