Ključna je sprega između privrede i obrazovanja

Kada je pre deset godina Novosađanin Marko Ljubičić otišao u Kinu na doktorske studije, nije pretpostavljao da će baš on uz još jednog svog kolegu biti glavna spona između Novosadskog i Unverziteta Donghua, te da će iz te saradnje, desetine naših studenata imati priliku da poput njega, studiraju na tom univerzitetu, upoznaju se s Kinom i nastave život i školovanje u ovoj za nas dalekoj zemlji i kulturi. 

Marko Ljubičić kaže da je njegov odlazak u Kinu sudbinski jer te 2007. sradnja između Srbije i Kine nije bila razvijena kao sada. Njegov kolega i on sasvim slučajno su došli do informacije o stipendijama kineske Vlade. Nakon završenih studija industrijskog inženjerstva i menadžmenta na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka odlaze na doktorske studije biznis menadžmenta na Univerzitet Donghua u Šangaju.

"U toku studija su videli da smo kvalitetni istraživači i da bismo mogli da radimo kao profesori. Sad smo full time zaposleni na istom univerzitetu", kaže on.

Šangaj je jedna od najvećih svetskih metropola, sa oko 26 miliona stanovnika. Kako Marko kaže, Šangaj je internacionalna sredina u koju se čovek lako integriše. Kulturološki šok za njega nije bio jak, međutim kako godine prolaze grad te veličine diktira tempo života na koji se treba prilagoditi.

"Tada kada sam otišao bio sam deset godina mlađi, malo zdraviji, živahniji, otvorenog uma i ništa mi nije predstavljalo problem, ni hrana, ni običaji. Sada, kako vreme prolazi, Šangaj se razvija i raste, sve je veći broj automobila na ulicama, sve više ljudi, sve više biznisa, naprosto činjenica života u velikom gradu, u velikoj metropoli je možda nešto što je malo teže prihvatiti ako dolazite iz malog grada kao što je Novi Sad", dodaje on.

Studentski život u Kini sličan je onome koji poznaju studenti u Srbiji i Evropi, s jednim bitnim fakorom iz kog prositiču razlike – mnogoljudnost.

"Mi smo se uvek nalazili u velikim grupama, ovde je to 1 na 1 mentorski rad i uglavnom profesori nemaju toliko doktoranata ili master studenata. Tamo je to sve u nekoj grupi, to je jedna od najvećih razlika u odnosu na ovo ovde u Evropi. Velike studijske grupe, veliki sastanci, razmena mišljenja u nekom većem kolektivu što ima svoje prednosti ali i mana", kaže Marko.

On objašnjava da kineski studenti, pogotovo oni koji studiraju u Šangaju, imaju veliku sreću, jer upravo tu veliki broj svetskih kompanija ima svoja predstavništva, tako da je mogućnost prakse mnogo veća no u Srbiji. A praksa i uvid u to kako će teorijsko znanje primeniti nakon dobijanja fakultetske diplome je nešto što našim studentima često fali.

"To je nažalost posledica nedostatka u našoj industriji i našoj privredi. Svi znamo šta se događalo poslednjih 25 godina u našoj zemlji, tako da mi ovde imamo problem što nemamo privrednih subjekata u kojima bi studenti mogli da idu na praksu", kaže Marko.

Kao neko ko je studirao ovde, a sada je s druge strane katedre, na drugom kraju sveta, Marko zaključuje da bi naše obrazovanje bilo bolje da država ima jasnu strategiju razvoja privrede, ekonomije i industrije. Sprega između ovih oblasti i obrazovanja je jako važna, jer se po tome vidi koje i kakve stručnjake treba da školujemo.

Audio prilog poslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević