Kakva Siriza, kakvi bakrači?!

   Da li mlade u Srbiji zanima šta se dešava u zemljama u regionu i zašto ne? I zbog čega ih ne zanima, na primer, kakve se političke promene dešavaju u Grčkoj? Odgovor je skoro jasan - ne zanima ih ni šta se dešava u Srbiji. Politička pasivnost i nezainteresovanost mladih u Srbiji, sudeći prema istraživanjima pred izbore 2012. godine ide i do 30 odsto, a čak 50 odsto mladih misli da nema apsolutno nikakav uticaj na politička dešavanja.

foto: Spiros Derveniotis @ cartoonmovement.com  

 Mlada politikološkinja Senka Anđelković trenutno je na masteru na Fakultetu političkih nauka, a krivicu za bolovanje od hronične nezainteresovanosti za politiku i dešavanja u regionu pripisuje medijima koji mladima diktiraju o čemu da "misle".

   "Danas mladi generalno slabo prate politiku i to nije samo trend u Srbiji, već i u mnogim evropskim zemljama. Po mom mišljenju, nije tako lako informisati se o nekim događajima jer su građani bombardovani vestima iz različitih izvora, a potrebno je uložiti dosta vremena da biste videli pravu sliku. Mislim da mladi u Srbiji informacije dobijaju iz medija, ali da bi zaista pratili političku situaciju u Grčkoj potrebno je mnogo više od povremenog informisanja", rekla je Anđelković.

   Ipak, mladi u Grčkoj su učestvovali u promenama u dovoljnoj meri da izborima promene vlast, i u dominaciji kapitalističkog neoliberalnog sistema na noge vrate dominantno levičarske političare. Levičari u EU leglu na čelu sa novim grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, sudeći prema društvenim mrežama i medijima koji prate kako se "kotira" vladajuća stranka Siriza, svojim pokretima izazivaju i više nego dovoljno pažnje.

   Ipak, to je nedovoljno da dotaknu i uspavanu omladinu u regionu. Bloger i aktivni korisnik Tvitera (poznat pod imenom kaži_tibi) Tibor Jona kaže da uprkos tome šta mi mislili o Sirizi, ono što je vidljivo na društvenim mrežama jeste porast optimizma i radovanja.

   "Kod nas još postoje ljudi koji veruju da je moguće da sve krene na bolje. No, mladi kod nas to ne vide jer žive u "drogiranom" svetu, u nekoj vrsti anestezije koja im ne dozvoljava da se oporave od osećaja nezainteresovanosti time što se dešava čak i u njihovoj zemlji, a ne Grčkoj", objasnio je Jona.

"Čekajući stvari da se dese"

   Koliko su stvari u Grčkoj i više nego slične kao i u Srbiji, najpre kada su mladi u pitanju, potvrdio je i student informatike u Solunu Janis Harhantis (Joanis Charchantis).

   "Mnogo toga su nam obećali i jedino što nam preostaje je da se nadamo i čekamo", bio je njegov odgovor kada smo ga pitali kako bi ocenio trenutni život mladih u Grčkoj. Janis se trenutno nalazi u Novom Sadu, gde volontira u okviru AIESEC-ovog projekta "Global Citizens". Propustio je da glasa na nedavnim parlamentarnim izborima, ali iako je tek brucoš na studijama informatike u Solunu i te kako je upućen u tome kako mladi u Grčkoj razmišljaju.

   U razgovoru sa Janisom, otkrivali smo sve više sličnosti između života Grka i Srba, pa smo se zaustavili na onima koje nas najviše muče – loše obrazovanje, višak zaposlenih u javnom sektoru, nezaposlenost i zapošljavanje po partijskoj liniji.

   "Situacija je bila takva da nam je većina profesora u srednjim školama otpuštana, a postojeći su bili potpuno demotivisani za predavanja. Program je ostao veoma težak, pa većina srednjoškolaca plaća privatne časove u proseku 2.000 evra. Slična situacija je preneta i na fakultete, a brucoši stižu nepripremljeni pre svega za prirodne nauke".

   Janis je uspeo da ispriča samo delić atmosfere koja trenutno vlada u Grčkoj, ali nije mogao da izbegne da ispriča ono što mora da viđa svaki dan.

   "Moja porodica i rođaci žive u konstantnom strahu da će zemlja potpuno da propadne, pa tako ne žele ni novac u banci više da drže iz bojazni da će jednostavno nestati. Siromašni ljudi su svuda, niko nema posao i jednostavno im je dosta toga", izričit je Janis.

   Iako smo prividno daleko od već izvikanog "grčkog scenarija", realno smo još dalje od toga da se stvari menjaju onda kada smo nezadovoljni ponuđenim. Možda kada i nama bude "dosta toga" i mi napišemo scenario za buduće generacije mladih koji će želeti da izbegnu sudbinu današnje.

Nataša Šaru