Jedino iskren plakat je dobar plakat

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u narednih mesec dana biće izloženo sto plakata studenata Akademija umetnosti iz 48 zemalja, a u okviru Sedmog svetskog bijenala studentskog plakata, koje od 2003. godine organizuje Akademija umetnosti u Novom Sadu. 

Od svog nastanka, plakat je predstavljao spoj informacije i umetnosti. Kako kaže naš priznati grafički dizajner Atila Kapitanj, vanredni profesor na predmetu plakat na Akademiji umetnosti, on vizuelno komunicira sa javnošću i nosi poruku za koju je važno da pored informacije sadrži i emociju.

"Dobar plakat ima univerzalni jezik, a to je svedenost. I kada se svede na znakovno, vi nemate potrebe da napišete, a da ne razumete o čemu se radi. Što je najvažnje, treba da prenese emociju. Ako vam plakat ne prenese emocije nego puku informaciju, tekstualnu, to nije plakat to je informacija. Treba da prevaziđemo tu informaciju, da imamo svoj stav, da vizuelnim i uz što manje tekstualnog dela, prikažemo vibraciju koju šaljemo prolazniku, da li da se okrene, da li da beži ili da napadne", kaže on.

Na Svetsko bijenale studentskog plakata mogli su da se prijave samo studenti koji na svojim univerzitetima u kurikulumu imaju i izučavaju plakat, od Japana do Meksika. Nisu imali zadatak da odgovore na temu već da predstave ono što inače rade na časovima. Kako kaže Kapitanj, kroz ove plakate mladi su na neki način pokazali jedni drugima šta ih muči, te šta su dominantne teme u društvenom i kulturnom kontekstu iz kog dolaze. Tako su se kineski studenti bavili mahom zaštitom životne sredine, meksički korupcijom, a pobednički rad, čiji autor je Kristof Sabo iz Budimpešte bavi se ljudskim pravima.

"Dosta sarađujem sa Amnesty International, globalno, a i u Mađarskoj i za mene je najinspirativnije kada mogu da se bavim plakatima sa tematikom ljudskih prava. Jer, budem zadovoljan kada ove poruke mogu da se čuju  i da utiču na promene u društvu", kaže Kristof.

Druga nagrada pripala je studentu iz Kine, Kaiksiangu Ksiaou, a treća studentu novosadske Akademije umetnosti Luki Prstojeviću. Luka je na master studijama plakata i kaže da je plakat kao umetničku formu odabrao jer je najbliži fine artu u smislu dizajna, najčešće se viđa po galerijama i izložbama za razliku od utilitarne grafike poput logoa ili ambalaža, no najvažnije je što je imao slobodu prilikom izvedbe.

"Mogao sam da naslikam nešto, da nacrtam nešto i da to 'proturim' kao plakat, naravno pod uslovom da to ima dobru ideju. Ideja je ono što je glavno, što čini plakat, to je neka poruka koja želi da se prenese. Naravno, sada sa novim medjima imamo nove efekte, nove programe, sve je to super, ali to utiče na estetski kako će neki plakat da izgleda, ali na kraju krajeva sve je to u funkciji određene ideje", objašnjava Luka

Kako kaže profesor Kapitanj, plakat je umetnost trenutka, umetnost ulice, koja se obraća najširoj publici, a to su prolaznici, tako da poruka mora da bude vizuelno svedena, vrlo jasna i precizna, neopterećena suvišnim tekstom. On je prokomentarisao i činjenicu da se na našim ulicama, pored političko propagandnih i najčešće vizuelno siromašnih plakata koji najavljuju koncerte i nastupe estradnih zvezda, retko može videti plakat od umetničke vrednosti.

"Ako smatramo da je naš centar grada naša dnevna soba, hajde da zamislimo to. Kada vam dođe gost, vi uvek sednete u dnevnu sobu da ga ugostite i ako su plakati - slike na vašim zidovima, onda vidimo gde smo, šta smo, da li smo u problemu, da li nismo u problemu, da li treba menjati slike i da li treba da ostavimo one kao na bombonjerama onim starima. Ili treba da imamo svoj stav, da izrazimo svoj stav vizuelno, bez nekih kočnica i bez društvenih stega", kaže Kapitanj.

On dodaje da se uvek usprotivi kada studente kritikuju da ništa ne znaju i da se upravo na ovim plakatima vidi koliko su inostrani, ali i naši studenti kreativni i slobodni da stvaraju bez stega. Zaključuje da plakat može biti dobar jedino ako je iskren, a kako izgledaju upravo ovakvi plakati, može se videti u Muzeju savremene umetnosti na postavci koja traje do 3. marta.

Audio prilog poslušajte u plejeru ispod:

Jovana Zdjelarević