Iskustveno učenje razvija građanski aktivizam

Iskustveno učenje je metodologija koja podrazumeva primenu onoga što deca i mladi nauče u školi iz svojih knjiga, u praksi. U Americi i Nemačkoj je deo kurikuluma ministarstva prosvete, u Argentini se ovakav način učenja primenjuje već 20 godina, a kod nas se ovakav vid obrazovanja i učenja tek zaleće u okviru trogodišnjeg programa koje sprovodi Kolping društvo Srbije.

ilustracije: pixabay.com

Broj škola koje su u 2019. godini učestvovale u ovom programu je 18, što uključuje oko 600 dece i mladih. Direktorka Kolpinga Melinda Tomić kaže da u ovakvom sistemu učenja deca sama odlučuju, prepoznaju probleme iz svoje zajednice i okruženja i traže odgovore, koristeći ona znanja koja su usvojili u školi.

"Kada deca odlučuju o tome koji će problem rešiti, odnosno, koji su to problemi u zajednici, onda ih naš koordinator projekta iskustvenog učenja polako navodi, u kontekstu toga da pokušamo da rešimo problematike u našoj zajednici: položaj i kvalitet života starijih osoba, ekologija - večni problem koji klinci apsolutno prepoznaju  i reaguju na njega, problematika oko osoba sa invaliditetom. Zapravo, u ovom slučaju mi razvijamo građanski aktivizam kod dece, koristimo znanja koja oni stiču za aktivizam", ističe Melinda.

Deca i mladi na različite načine primenjuju znanja putem iskustvenog učenja. Učenici osnovne škole Servo Mihalj u Padeju, između ostalih aktivnosti, u okviru tehničkog napravili su maketu železnice u Padeju sa programiranim mikrobitovima. U okviru Nemačkog i Engleskog jezika, istraživali su o Orijent Ekspresu koji je nekada prošao ovim mestom, pa su tako, kako kaže psihološkinja te škole, Ljiljana Milovanov i celu zajednicu pokrenuli.

"Ideja iskustvenog učenja je samo inicijalna kapisla koja onda pokrene celu užu i širu zajednicu. I to je tako i u ostalim školama i sredinama koje koriste ovaj metod, ispadne da je ta škola centar koji pokreće sve oko nje. Izuzetno je važno za razvoj pozitivnih emocija kod dece i mladih, empatije, brige o drugima, timskog rada, nema toliko više ni vršnjačkog nasilja u školama. Deci su skrenute misli na pozitivne stvari, te je i količina vršnjačkog nasilja izuzetno opala", kaže Ljiljana.

Branislav Ranđelović direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, smatra da smo mnogo elemenata iskustvenog učenja i do sada već imali u našem obrazovnom sistemu.

"U našem starom obrazovnom sistemu mi smo se toga jako brzo odrekli, a koliko vidim, sada ćemo ta iskustva učiti od drugih. Mislim da iskustveno učenje treba postepeno uvoditi, jer će dati rezultat. Ono će pružiti kvalitetan obrazovni sistem i kvalitetnu decu koja će izaći iz tog društvenog sistema i nastaviti da doprinose zajednici u kojoj žive", kaže Ranđelović. 

Iako je ovaj sistem u Srbiji tek počeo da se primenjuje, već ima svoje učinke. Svi nastavnici koji su počeli da ga primenjuju kažu da donosi samo pozitivne rezultate i što se tiče edukacije, ali i razvoja mlade osobe. "Kolping" planira da uključi i fakultete u sistem iskustvenog učenja.

J. Božić