Interkulturalnost u Srbiji postoji, ali je politički nevidljiva

Na osnovu projekta Centra za istraživanje etniciteta "Šta su prepreke u interkulturalnosti?" pokazano je da interkulturalnost deluje pozitivno po razvoj mladih. Međutim, u istraživanju je takođe utvrđeno da nacionalna politika multikulturalnosti u Srbiji nije usvojena, te da mere i aktivnosti koji se sprovode ne odgovaraju prirodi multietničosti zemlje i uzrok su etničkog odvajanja.

Više u ovoj temi poslušajte u emisiji U kakvoj zemlji želim da živim

Kako se navodi u Vodiču za interkulturalnost mladih, Interkulturalnost se odnosi na ravnopravnu interakciju različitih kultura, kao i na mogućnost stvaranja zajedničkih, ali ne jedinstvenih kulturnih izraza.

Posebno bitna sintagma kada se priča o ovoj oblasti je interkulturalna osetljivost. Ona nije urođena ljudska osobina - ona se stiče. Interkulturalna osetljivost predstavlja sposobnost prepoznavanja različitih pogleda na svet koji nam omogućavaju prihvatanje i vrednovanje ne samo vlastitih kulturnih vrednosti, već i vrednosti kulturalno drugačijih osoba. Novak Stanišić drži radionice na temu interkulturalnosti i kaže da mladi mnogo lakše prihvataju druge kulture.

"Uzimajući naša prethodna iskustva, mladi, pogotovu sa područja Novog Sada, veoma su otvoreni za kontakt sa vršnjacima iz drugih kultura, uvek su spremni da pomognu na neki način, da im se nađu ako im nešto zatreba. Zainteresovani su da upoznaju nove običaje. Mi smo interkulturalnost provlačili kroz više aspekata na radionicama, a u isto vreme pripremali smo učesnike radionica da budu fleksibilni, tolerantni, da budu spremni na kulturni šok", rekao nam je Novak Stanišić.

Interkulturalnost je posebno izražena u osnovnim i srednjim školama. Tamo se posebno vide razlike u ponašanju. Na primer u pomenutom Vodiču interkulturalnosti za mlade, navodi se citat iz fokus grupe koji opisuje kako mladi ispitanici iz mađarskog odeljenja vide međusobnu komunikaciju u slobodno vreme:

Mladi Srbi i Mađari ne komuniciraju baš. Ali kad se sretnu mogu da popričaju. Zavisi i od čoveka koliko želi da se spriljatelji sa drugim nacionalnostima. Unapred osuđujemo ljude jer jednostavno ne govore isti jezik kao mi. Sa jedne strane stvar zavisi od toga kako smo vaspitani po pitanju komunikacije sa drugim nacionalnostima. Zbog nesavršenog govora smo često uplašeni da popričamo sa drugima jer oni mogu da nas osude.

Strah se navodi kao posebno osećanje, ali, kako naglašavaju autori, način komunikacije uslovljen kućnim vaspitanjem, odnosno vrednostima koje se usvajaju, od tih faktora zavisi kako ćemo prilaziti drugima koji su u bilo kom pogledu drugačiji od nas. Prema rečima ispitanih iz "srpskih odeljenja", u školama nema susreta niti komunikacije ni na kojem nivou. Za vreme odmora, ispitanici ističu da su fizički odvojeni i opisali su prostor između njih kao "Zonu bez kontakta".

Tribina "Šta su prepreke interkulturalnosti?"

Kako je navela Aleksandra Đurić Bosnić iz Centra za istraživanje etniciteta, na konferenciji povodom predstavljanja istraživanja, ovaj projekat svedoči o dve stvari: da se nikada više nije znalo o ovim procesima teorijski i da se paradoksalno, u stvarnosti i praksi pre svega, u kulturološkom smislu, interkulturalna stvarnost kao poželjno stanje društva čine veoma daleko.

"Moje iskustvo daje prilog jednoj neveseloj činjenici, a to je interkulturalnost zapravo nikada nije prepoznata kao vrednost, da je prepoznata kao teorija sa kojom se rado koketira da bi se ubrali neki poeni i da se vidi koliko smo savremeni i koliko je nama zapravo stalo da naše društvo odmakne u demokratskim društvima. Da osvoji to neko poželjno utopijsko stanje otvorenosti", rekla je Aleksandra Đurić Bosnić.

Sa druge strane direktor Centra Goran Bašić je naveo jedan pozitivan primer iz regiona.

"Ono što daje pozitivnu nadu je da je makedonska država odlučila da promeni koncept u razvijanju politike interkulturalnosti. Za sto su seli svi. I za one koje nisu verovali da mogu da razgovaraju, pripadnici makedonskih i albanskih stranaka, iz akademske zajednice, civilno društvo, ljudi iz regiona, iz Evrope. Došli su do nekog koncepta koji će predstaviti u oktobru, koji će promovisati interkulturalizam da bi došli do određenih promena u društvu", rekao je Goran Bašić.

Interkulturalizam kao inovativni pristup u školi, na primer, može da jača razvoj zajedničke školske kulture zasnovane na poznavanju i poštovanju različitosti koje su prisutne u školi. Ciljevi interkulturalnog obrazovanja su direktna konfrontacija sa etnocentrizmom, stereotipima, predrasudama, nejednakošću i diskriminacijom u školi i društvu.

S.P.