"Imamo istoričare ali nemamo istoriju"

Knjiga istoričarke Latinke Perović "Dominantna i neželjena elita" govori o 13 pripadnika intelektualno-političke elite u 20. i 21. veku. Počinje Dobricom Ćosićem, kao pripadnikom dominantne elite, a završava portretom Radomira Konstantinovića, jednog od 12 politički odbačenih i nepoželjnih ljudi. Rascep između aktera potencira pitanje zašto građani Srbije ni danas ne znaju kuda njihova zemlja ideološki i politički ide.

foto: I.M.

"Naš bilans na prelasku u 21. vek nalaže da postavimo pitanja i tražimo odgovore i tako pripremimo drugačiju elitu koja bi krčila put siromašnom, zapuštenom narodu. Razlikujemo istorijska saznanja, koja su rezultat proučavanja, ispitivanja i upoređivanja znanja, i istorijsku svest – sećanja, legende i mitove, i kod nas je istorijsko saznanje inferiornije od istorijske svesti", rekla je sinoć istoričarka Latinka Perović u Studiju M, na promociji njene poslednje knjige "Dominantna i neželjena elita".

Zagrebčki publicista Slavko Goldštajn kazao je tom prilikom da knjiga verno prikazuje priču o dva toka srpske ideologije i politike te da je danas jasno da je modernizacija naše države za političku elitu ostala neželjena. Beogradski istoričar dr Ljubodrag Dimić podseća da je ovo knjiga kojoj se vraćamo sa olovkom i papirom, da obiluje ličnim pečatom u svim elementima i da osim kritike društva, misli i istoriografije pruža objašnjenje kako su i zašto "novim počecima" i prekidima kontinuiteta istinske reforme na Balkanu neuspešne.

Istoričar dr Milan Subotić opisao je knjigu kao dramu zakasnelih problema u kojoj Ćosić stoji spram 12 nepoželjnih pripadnike elite. Novinar Dimitrije Boarov upozorio je okupljene da je istorija u Srbiji i dalje pomoćnica nacionalnih interesa i da su uzroci tog i sličnih problema isključivo u nama.

Pisac Svetislav Basara skrenuo je pažnju javnosti da je "Dominantna i neželjena elita" važan dokument koji pokazuje da imamo sjajne istoričare ali nemamo istoriju, budući da se u Srbiji realnost ne priznaje jer dominantna elita ne želi stvarnost koja ne odgovora njihovima naumima. Socilog Aleksej Kišjuhas ocenio je vredno delo kao srpsku dramu dva pogleda na svet i društveno-politički sukob nacionalnog, klerikalnog i tradicionalnog s jedne, i prosvećenog, sekularnog i modernog s druge strane.

I.M.