Glavni junak je nauka

Ako ste se ikada zapitali kako izgleda spoj umetnosti, nauke i muzike odgovor na to ima Borko Basarić. On je zajedno sa ilustratorkom Sonjom Bajić radio na projektu Science bible project koji je prerastao u nešto ličnije. O projektu, muzici i nauci pričali smo sa ovim fizičarem koji trenutno živi i radi u Kanadi a slobodno vreme koristi za umetnost.

Šta stoji iza Science bible project?

Iza science bible projekta zapravo u osnovi stoji popularizacija nauke. To je projekat koji se s jedne strane bavi pisanjem zanimljivijih biografija poznatih i manje poznatih naučnika, a s druge strane obuhvata ilustracije koje radi Sonja Bajić. Zapravo je to fuzija pisane reči i ilustracija, na taj način da učine nauku dostupnijom svim onim ljudima koji misle da im je daleko, a možda ih zanima. Zapravo pokazuje da to nije nikakav bauk već veoma lepa priča koja može da otkrije kako nauka nastaje, kako je počela, kako se razvijala, kuda ide i šta nam donosi.

Na koji način ste vi dolazili do tih informacija, otkrivali manje poznate činjenice o naučnicima?

Ja sam završio fiziku i mislim da imam dosta dobro znanje o tome šta se tu sve istorijski izdešavalo. Mislim da je na našem fakultetu čak i bio predmet istorija nauke koji je meni uvek bio jako zanimljiv. Pročitao sam dosta knjiga na tu temu, pogledao maltene većinu dokumentaraca koji su na You Tube-u dostupni, tako da mislim da sam imao dobru bazu i pregled kako da počnem i šta zapravo treba da radim. Internet je bio najveći izvor ili da kažem kostur iz koga sam vadio knjige i reference koje sam pročitao u poslednjih desetak godina.

Kako izgleda predstavljanje jednog dela nauke uz ilustraciju?

Sonja je napravila ilustracije raznih naučnika, stilizovane portrete, a ja sam se trudio da uz njih dodam kratke rečenice ili dosetke na neki možda duhovitiji način. Mi smo zapravo napravili projekat gde smo na majice postavljali te likove sa zanimljivim natpisima. U međuvremenu smo uradili kratak animirani spot koji se nalazi na You Tube-u a zove se Tesla Calling. Tu se nalazi vrlo simplifikovana istorija o tome šta je zapravo Tesla postigao i uradio na naučnom i inženjerskom planu. Mislim da na jedan lep stilizovan način prikazuje njegovu zaostavštinu.

Vaš projekat je prerastao u tvoj solo projekat, odnosno u roman?

Ja sam otprilike dve godine pisao prvu verziju romana, ali pošto je moja žena ujedno i moj najveći kritičar, rekla je: "Odličan je tekst, ali…" Meni je pisanje kao bezgranično  vajanje, mada nisam upućen ni u vajanje. Trebalo mi je dve godine da napišem prvu verziju romana koja je zapravo bila više popularizacija nauke. U tom procesu sam shvatio da to može da bude i mnogo više. Počeo sam da čitam i gledam masterclass-ove o tome kako se dramatizuju dela, kako se pišu, zapravo kako se piše drama. Pokušao sam da upotrebim novostečeno znanje i da već postojeće tekstove izdramatizujem. I onda sam shvatio da bi druga verzija, sada već romana, trebalo ponovo da se napiše. I da to zapravo predstavlja pisanje nove knjige. Sada sam na otprilike dve trećine, i ide to polako ka kraju i svaki tekst je sve bolji a i ja učim radeći to. Očekujem punokrvni roman od ovoga koji će zadržati žicu popularizacije nauke, a imaće i svoju literalnu vrednost kao i istorijsku, ima malo i psihologije i filozofije, sociologije i mojih misli. Glavni junak je nauka, nešto što nije opipljivo.

Tvoj roman se konzumira uz muziku?

Radim muziku koja će pratiti ceo roman ili barem veći deo. U pitanju je instrumentalna muzika rađena na akustičnoj gitari. Sve su autorske kompozicije koje su pisane tako da po senzibilitetu prate ono što se dešava u romanu tako da je ovaj projekat u suštini multidimenzionalan. Kada završim ovu knjigu imam ideju za nastavak koji će se baviti drugim istorijskim periodom, konkretno kako je nauka pospešila razvoj industrije.

Da li je ta tematika za širu javnost ili uži krug ljudi?

Mislim da nema pravila i da ne može unapred ništa da se kaže. Mislim da mora mnogo da se radi na tome i kada knjiga bude gotova da posetim mnogo gradova kako bi se dobro i intenzivno promovisala. I to sve kako bi knjiga došla do ljudi koji bi je shvatili i preporučili dalje. Možda da se nađe i izdavač koji bi to popularizovao još više. Za muziku znam da je hiperprodukcija i da je mnogo teže izboriti se, a za pisanu reč još uvek nisam siguran. Pišem na engleskom jeziku i nadam se da ću je u jednom trenutku prevesti na sprski.   

J.Mijatović