Društveno koristan rad u školama nije kazna

Društveno koristan rad, novim pravilnikom uveden je u škole, te su obrazovne institucije dobile još jednu polugu kojom mogu da rešavaju ponašanje incidentima sklonih učenika. Uništavanje školske imovine, nedolično ponašanje, unošenje alkohola ili narkotika, sve su to prestupi zbog kojih učenici ubuduće mogu da obavljaju društveno-koristan ili humanitaran rad. 

Foto: Pexels

Ministarstvo prosvete saopštilo je da je cilj novih pravila "intenziviranje razvijanja društveno-odgovornog ponašanja, kao i svesti o važnosti i potrebi nadoknade načinjene štete i drugih pozitivnih društvenih vrednosti".

Prava priroda mere rada u javnom interesu u školama vrlo je specifična. Ne radi se o kazni, nego o vaspitnoj meri i pružanju druge šanse, kaže direktor Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović.

"Osnovna uloga škole nije kažnjavanje, nego vaspitanje. U tom smislu ideja o društveno korisnom radu kao meri jeste prilika za učenike da poprave situcaiju u kojoj su povredili neke norme“, kaže Saša.

On navodi da su sve škole upoznate s pravilnikom i na njima je da uključe pedagoge, psihologe, razredne starešine i da zajedno u saradnji sa učenicima dođu do rešenja, da učenik dobije priliku da ispravi svoje greške i shvati gde je došlo do greške.

"Ukoliko uključuite sve učenike, može biti jako delotvorno. Škola treba da pruži priliku svakom detetu da uvidi kako je njegovo delo uticalo na prijatelje, roditelje, zajednicu i da dobije priliku da učestvuje u konstruktivnom poslu i da popravi problem, a ne da bude kažnjen. To nije ni kazna ni pretnja, već prilika da se nešto uradi zajednički i da se promeni dinamika u školi ili zajednici", kaže Saša.

Psiholog Jovan Vuković kaže da je svrha takve mere da se kroz rad stvore novi vidovi ponašanja koji će važiti u narednom periodu.

"Dobro je što će u određivanju takvih mera ulogu imati pedagozi i psiholozi, odeljenske starešine, ali i sami učenici. Učenik koji povredio disciplinu ovde neće biti kažnjen, ne izdvajamo ga od ostalih, već pronalazimo način da svojim radom i sam dođe do odgovora koliko njegovo ponašanje škodi okolini, a koliko njegov novi angažman pomaže“, objašnjava Vuković.

Profesorica Vesna Stanković kaže da učenici dobro reaguju na ovakve mere.

"Ako imamo neku veću povredu discipline, naša dužnost je da pojačamo rad sa učenicima i tu se onda stavi društveno koristan rad. On bi trebalo da pokaže učeniku kako izgleda ponašanje u prorstoru gde živimo i radimo. Učenici se osećaju dobro, radosni su kad rade i primetila sam da im se priključuju i učenici kojima nije izrečena mera”, kaže Vesna.

Društveno koristan rad kao vid sankcije nije novina u pravnom istemu i Srbija ga ima kao zamenu za kaznu u krivičnim i prekršajnim postupcima. Problem je u tome što ovakav vid sankcije čini manje od jedan odsto ukupnog korpusa kazni za stanovništvo.

Dragana Jović, aktivistkinja, kaže da joj definicija društveno korisnog rada deluje kao degradacija onoga što ona inače radi, iz potrebe da pomogne svojoj okolini.

"Postoje ljudi koji se na Fejsbuku dogovore i odu da očiste obalu reke od smeća. Moji prijatelji kuvaju ručkove za beskućnike, neki drugi se brinu o starima ili migrantima, pomažu gde god je pomoć potrebna i za sve nas društveno koristan rad može da zvuči kao kazna kojom se degradira naš trud, iako znam da to nije slučaj. Humanitarni rad ne sme biti kazna, ali može biti aktivnost koja nekoga može da otrezni i potakne da počne da razmišlja o svom lošem uticaju na okolinu, pa razumem kako taj sistem funkcioniše", kaže naša sagovornica.

Novi pravilnik o društveno korisnom radu u školama stupio je na snagu od septembra i tek u narednom periodu videćemo njegove stvare efekte. 

P. K.