Društvo / Obrazovanje
CSSAP program vodi studente računarskih nauka u Ameriku
Ukoliko studirate računarske nauke i želite da se usavršavate u inostranstvu, program CSSAP je prava stvar za vas. U pitanju je istraživački program koji nudi tromesečnu letnju stipendiju na Odseku za računarske nauke Rice i Texas A&M univerziteta iz Hjustona, a namenjen je studentima osnovnih studija koji su trenutno upisani na program računarskih nauka u Srbiji.
Program je pre 11 godina pokrenuo prof. dr Zoran Budimlić sa Rice i Texas A&M univerziteta, koji je 1993. učestvovao na sličnom programu u Čikagu. CSSAP svake godine u Hjuston vodi od osam do 10 najboljih studenata sa Novosadskog, Beogradskog i Niškog Univerziteta. Kako Budimlić kaže, program studentima daje priliku da sarađuju sa američkim profesorima, rade istraživanja i objavljuju radove.
"Benefiti su izuzetni. Osim toga što to mogu da dodaju u CV, uspostavljaju i kontakte sa ljudima koji su u nauci, koji se bave naučnim istraživanjima. Imaju priliku da nauče kako se to radi ozbiljno, kako izgleda profesija jednog istraživača, jednog naučnika, kako izgledaju saradnici sa kojima mogu da rade, drugi univerziteti, istraživačke grupe, kako da napišu naučni rad, da objavljuju u naučnim časopisima i na konferencijama. Onda se vrate ovde. Možda se neki od njih, koji nisu ni razmišljali, zainteresuju za nauku, pa upišu postdiplomske studije u Srbiji ili inostranstvu. Nadamo se da ćemo na taj način da privučemo neke od naših mladih ljudi da se bave naukom", ističe Budimlić.
OBRATI PAŽNJU
Pitali smo profesora i da nam kaže nešto više i upozna nas sa Rice i Texas A&M univerzitetima.
"Rice univerzitet je privatni, mali univerzitet. Ima oko 7.000 studenata. On je u užoj okolini Hjustona. Texas A&M je veliki državni univerzitet sa 75 hiljada studenata. Oba su jako visoko kotirana i rangirana u nauci, inženjerstvu, u toj našoj oblasti računarskoj tehnici i informatici. Oba su u rangu R1 univerziteta. To su univerziteti u Americi koji imaju najveći izlaz istraživanja – najviše objavljenih radova, najviše istraživačkih sredstava po profesoru", naglašava Budimlić.
Na istraživački program, ipak, ne mogu da se prijave svi studenti. Potrebne su visoke ocene, a uslov je da prosek bude 9.0 minimum, objašnjava Budimlić.
"Konkurencija je izuzetna, pošto prihvatamo od osam do 10 studenata svake godine, a prijavi se mnogo više . Gledamo preporuke, objavljene radove i interesovanja. Biramo studente koji, ne samo da su izuzetni u svom akademskom radu, nego i u aktivnostima van škole. Stvarno želimo da prikupimo studente koji će na najbolji način da predstavljaju Srbiju, univerzitete u Americi i ovaj program", ističe Budimlić.
Ukoliko ispunjavate navedene uslove, pre odlaska na praksu očekuje vas intervju. Alumnistkinja programa iz 2018. godine Ivana Munjas kaže da studenti uglavnom imaju strah da nisu dovoljno dobri i da je ogromna konkurencija u pitanju, ali ih ohrabruje da se prijave.
"Intervju je jako prijatan, priča se sa profesorom Budimlićem. Poprilično opušteno, jedino mora da se priča na engleskom. To je možda jedina strašna stvar. Sve u svemu, ništa komplikovano, nikakav tehnički intervju, ništa strašno, a iskustvo je toliko dobro da maksimalno preporučujem da se ode na ovakvu praksu. Što se tiče posla, baš su se potrudili da pronađu tačno šta mi odgovara. Ja sam bukvalno na intervjuu rekla neke želje, šta bih volela da radim. Tačno su našli tu laboratoriju kod jednog odličnog profesora, da tu radim jedan mali istraživački rad za ta tri meseca. Društvo je bilo fantastično. Putovali smo dosta, zezali se, upoznali potpuno novi životni stil u Americi. Ako će ovo da čuju neki studenti, da se ne plaše, da se prijave", poručuje Ivana.
OBRATI PAŽNJU
Alumnista programa, takođe iz 2018. godine, Nikola Jovanović kaže da je razlika između naših i američkih univerziteta ogromna.
"Kod nas ne postoji toliko mogućnosti da se radi takva vrsta istraživačkih projekata. Tako da to uvodi neku vrstu širine i prostora da se svako bavi temom za koju je zainteresovan, da uđe dublje u nju i da ima podršku profesora sa kojim radi na tome. To je jedno veliko iskustvo, počevši od toga što se živi u drugoj državi više meseci, pa sve do samog rada na fakultetu gde se zaista nauči mnogo toga i prošire vidici. Zaista svaka preporuka", kaže Nikola.
Ivana naglašava da je, za razliku od naših fakulteta, u Hjustonu sve stacionirano na jednom mestu, u velikom kampusu kroz koji možete da se krećete malim autobusima. Kako ona kaže, kampus nudi dosta vanškolskih aktivnosti. Tu je dosta kafića, mesta za izlaske, stalno se nešto organizuje, a tu je i prilika da upoznate ljude iz celog sveta.
"Hjuston je dosta multikulturalan grad i tu dolaze ljudi iz celog sveta. Na Rice univerzitetu studira mnogo ljudi iz raznih zemalja. Upoznali smo jednog dečka iz Tadžikistana. Nikad ne bih rekla da ću upoznati tako nekog. Zanimljivo je čuti njihovu priču - kako su došli, šta rade, kako se desila situacija da dođu baš na Rice. Generalno, fakultet je prelep, uređen, sređen. Stalno ima zanimljivih događaja – meet up-ova, predavanja. Tako da uopšte nije dosadno da se ide na faks svaki dan, stalno ima nešto zanimljivo da se radi", ističe Ivana.
Konkurs za tromesečnu letnju stipendiju se objavljuje svake godine u januaru, s tim što postoji mogućnost da naredni bude objavljen ovog decembra. Svakako dovoljno vremena da se spremite i ukoliko je potrebno popravite prosek. Za više informacija tu je sajt sacch.org/cssap, kao i Facebook grupa CSSAP / Rice University Serbia.
Prilog o CSSAP programu poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
Foto: privatna arhiva
