Alternativne studentske organizacije sve brojnije

Borba za fer i jednaka prava studenata u obrazovanju nisu uvek dolazila od zvaničnih studentskih predstavnika. Na toj sceni sve su glasnija neformalna samoorganizovana studentska udruženja koja smatraju da Studentski parlament i druge zvanične studentske institucije ne mogu da se izbore za bolje uslove studiranja. Sa druge strane, zvanični studentski predstavnici smatraju da su to neproverene optužbe.

Studentsko samoorganizovanje u Srbiji je prisutno već 20 godina ali nije uvek slavno prolazilo. Predstavnici tih grupacija su uglavnom odlični studenti, ali ideološki opredeljeni zbog čega su često bili i stigmatizovani. Samoorganizovani Studentski pokret od nedavno je prisutan u Univerzitetu u Novom Sadu i okuplja tridesetak studenata svih fakulteta. Njihov predstavnik, Aleksa Tomić kaže da je ova grupacija nastala spontano, ponesena činjenicom da se nijedna zvanična studentska institucija još nije zabrinula oko najavljene izmene zakona koja studentima uvodi sufinansiranje i trku za bolje mesto.

"To su studenti koji su se okupili protiv Zakona o sufinansiranju, ali to nije jedini zahtev sa kojim ovaj pokret istupa. Trenutno oko toga skupljamo kritičnu masu i edukujemo ih zbog čega ih ovaj zakon može ugroziti. On preti da uništi aktivizam među studentima i solidarnost među kolegama", napomenuo je Tomić.

Na pitanje zbog čega smatraju da zvanični studentski predstavnici nisu dovoljno sposobni da reše ono za šta su odabrani pa i za problem sufinansiranja, Tomić smatra da je to zbog toga što oni koji rade za sistem ne mogu da budu i protiv njega. Sa njim se slaže i filozof  te doktorant Aleksandar Matković koji se prisetio prvog studentskog samoorganizovanja na Filozofskom fakultetu 2011. godine. Tada je došlo do sukoba između članova Studentskog parlamenta i inicijatora samoorganizovanog skupa studenata - Plenuma.

"Pričamo o ljudima koji su produžena ruka Dekanata u dosta slučajeva. Te 2011. godine Parlamenti različitih fakulteta su tada došli da spreče Plenum samoorganizovanih studenata.  To je bila poprilično jasna situacija gde je jedan deo studenata iz Parlamenta govorio svojim kolegama da su nelegitimni. Time su pucali sami sebi u nogu i sami sebe su sprečili da budu reprezenti studenata", rekao je Matković.

Doskorašnja predsednica Parlamenta Filozofskog fakulteta Tanja Golić se ne slaže sa kolegama. Ona kaže da je izjava o tome da je neko produžena ruka Dekanata olako data i da za nju nema dokaza. 

"Ja ću evo govoriti konkretno, ne apstraktno: Smatram da smo u proteklih godinu dana uradili puno stvari, gde su ključni događaji dobijanje šestog ispitnog roka koji je dekanat planirao da ukine i smanjenje školarina koje je dekanat hteo da podigne. To su dva ključna događaja koja su pokazala da nismo njihova produžena ruka nego da smo se svojim predlozima, koji su usvojeni na kraju pod našim pritiskom, direktno suprotstavili njihovim predlozima. Mogu da se provere i zapisnici sa sednica, sve stoji tamo detaljno objašnjeno", rekla je Golić.

Golić ističe da im se niko iz Pokreta nije nikada obratio za bilo kakvu pomoć ili saradnju već da su pojedinačno dolazili sa svojim zahtevima kada je reč o gorućem problemu na Filozofskom fakultetu po pitanju plaćanja školarina za produžene godine.

"Kad sam konačno uspela da sakupim sve ljude iz Parlamenta i organizujem sednicu izglasali smo razgovor sa Dekanatom na kojem se pojavilo 13 od 15 članova, i posle toga smo ponudili rešenje smanjenja školarina na 1/12 od ukupne školarine. Uprava je ovo rešenje pod našom inicijativom i pritiskom prihvatila, čime su obe strane bile zadovoljne, ali je mene ipak nazvao jedan od članova pokreta sa idejom da se zajedno slikamo i objavimo vest o protestima, nevezano za to što je odluka već donesena. Odbila sam fotografisanje za 'Blic' sa tvrdnjom da je stvar već rešena i da mi nismo politička organizacija čiji je zadatak da se slikamo i širimo ideologiju. To je jedina stvar u kojoj sam odbila saradnju sa njima - slikanje za novine. Kasnije su tražili prostoriju za tribinu, kada ja već nisam bila na funkciji, članovi organizovanja su im odobrili. Mi smo svoj posao savesno obavljali i imamo konkretne dokaze za to. Ostalo sve ostaje na nivou puke optužbe bez potkrepljenja, kritike radi kritike, ogorčenosti, gneva, resantimana", objasnila je Golić. 

Matković je sa druge strane ipak uveren da je nemoguće preneti studentske zahteve od studentskih predstavnika do Dekanata zbog čega smatra da priroda samoorganizovanih grupacija može biti efikasnija u studentskim borbama. Naglašava i da je bilo pokušaja saradnje sa studentskim predstavnicima. 

"Meni se čini da nijedan zahtev studenata neće moći da prođe od dole preko Studentskih predstavnika. Mi pretendujemo na samoorganizovanost, nema hijerarhije, nema dekanice i niko ne dobija platu zbog čega niko ne može da bude kompromitovan“, objasnio je Matković.

Osim Studentskog pokreta, slične ideje i ciljeve, ali sa drugačijim nastupom ima i Studentski front. Njihov predstavnik Marko Šović tvrdi da je srž problema počeo sa uvođenjem Bolonje na fakultete čime je zapravo načinjen prvi korak ka komercijalizaciji obrazovanja.

"Danas imamo školarine koje su sve veće i najave uvođenja novog modela odnosno sufinansiranja. To značajno umanjuje kvalitet obrazovanja, jer zašto bih ja vama pozajmio knjigu kad to stvara mogućnost da budete iznad mene na rang listi", izjavio je Šović.

On takođe upućuje optužbe ka članovima Parlamenata i smatra da studenti uglavnom pristupaju parlamentu zbog novca i privilegija, a ne kako bi pomogli kolegama. Kako je delovanje parlamenta statutom ograničeno dodaje je da su zvanični predstavnici studenata uglavnom most koji samo prenosi informacije. 

"Pogledajte proteste Filozofskog fakulteta 2014. godine kada je parlament podržao protest. Ljudi koji su sedeli u parlamentu su podržavali zahteve, išli sa studentima da se dogovaraju sa upravom. Zatim se desila jedna zanimljiva situacija, fakultet je odlučio da se na takav način studentski parlament delegimitirao i onda su raspisali nove izbore za parlament", objašnjava naš sagovornik.

Obe grupacije, iako različite imaju sličan pristup problemima. Organizujući tribine, okrugle stolove i otvarajući dijaloge planiraju da predstave studentima način njihovog zalaganja protiv aktuelnog sistema obrazovanja ali bez saradnje sa zvaničnim studentskim predstavnicima koji prema rečenom tako nešto ne odbijaju.

Nataša Šaru

Lea Kotlica