I davanje mita je krivično delo

Građani smatraju da je korupcija uz nezaposlenost, niske plate i siromaštvo trenutno najveći problem za Srbiju. Oko 43 odsto građana smatra da korupcija utiče na njihov život, malo manje od 60 odsto građana veruje u negativan uticaj korupcije na poslovno okruženje, a čak 76 procenata smatra da korupcija utiče na političke prilike u Srbiji. Ovi procenti rezultat su istraživanja koje je sprovedeno u okviru Projekta prevencije i borbe protiv korupcije, koji se finansira iz pristupnih fondova Evropske unije. Istraživanje je realizovano u januaru ove godine i pokazalo je da građani Srbije u velikoj meri prepoznaju korupciju u svakodnevnom životu, ali i da se svaki šesti građanin plaši da prijavi korupciju.

Šta zapravo ove brojke znače za nas i u koliko korumpiranom društvu zapravo živimo pričali smo u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim", koju možete preslušati na plejeru ispod.

"O razmerama korupcije u Srbiji može se suditi na osnovu više različitih izvora. Jedan od tih izvora koji bi trebalo da je najpouzdaniji su krivični postupci koji se vode zbog krivičnih dela sa elementom korupcije zato što je korupcija zapravo uvek krivično delo. Međutim ove statistike ne daju potpune podatke, usled činjenice da veliki broj ovih krivičnih dela nikada nije ni prijavljen a kamoli istražen od strane nadležnih organa. Zbog toga se u procenama obima korupcije moramo oslanjati i na istraživanja koja se sprovode među građanima i među privrednicima koja govore kako o njihovoj percepciji tako i ona koja govore o njihovim stvarnim iskustvima. Takva istraživanja se u Srbiji rade s vremena na vreme i ona pokazuju da manje od jednog procenta tih krivičnih dela zapravo ikada bude prijavljeno", rekao nam je Nemanja Nenadić iz NVO Transparentnost Srbija.

Roman Praha, vođa Projekta prevencije borbe protiv korupcije kaže da građani smatraju da najveći nivo korupcije leži u političkim partijama. To smatra čak 71 odsto ispitanika. Sledi pravosuđe sa 63 odsto, zdravstvo sa nešto manje od 60 procenata, carina i advokatura sa 55 odsto, a onda i mediji za koje 50 odsto ispitanika smatra da su podložni korupciji.

"Mladi su ti sa kojima bi institucije koje sa bave borbom protiv korupcije trebalo najviše da rade, odnosno, da ulože najviše resursa i nauče mlade šta znači korupcija i koje su njene negativne posledice. Mladi ljudi drugačije percipiraju stavove svog života i imaju drugačiji cilj koji im se postavlja u budućnosti", smatra Roman Praha.

Strah naravno nije jedini razlog zbog kog građani ne prijavljuju korupciju. Praha kaže da je na prvom mestu zapravo ubeđenje da se ništa neće promeniti čak i kada to neko prijavi. Na drugom mestu je mišljenje da je teško dokazati da je neko tražio mito.

"Kada smo pitali građane ko treba da vodi borbu protiv korupcije najveći postotak je dobila policija, agencija za borbu protiv korupcije, vlada, na četvrtom mestu je sudsvo, na petom građani odnosno nevladine organizacije, a na šestom mestu tužilaštvo", dodao je Praha.

"Nije moguće u potpunosti zaustaviti korupciju, ali je potrebno dovesti je na nivo incidenta. Da bi se tako nešto uradilo osnovna stvar je dosledna primena postojećih zakona. Mi imamo solidne zakone za borbu protiv korupcije i za prevenciju korupcije, ali mnogi od njih nisu primenjeni u praksi", rekao je Nenadić.

Korupcija je svuda oko nas, a svako od nas može da doprinese borbi protiv korupcije. Roman Praha, vođa Projekta prevencije i borbe protiv korupcije smatra da bi najveću ulogu u prevenciji i borbi protiv korupcije trebalo da imaju mediji korektim izveštavanjem, ali i građani. 

"Građani bi trebalo da budu svesni šta zapravo znači kada daju mito, da je to domino efekat i da to ide u nedogled. Sa druge strane, građani moraju biti svesni da je pružalac usluga javne ustanove ili državne institucije po zakonu dužan da uradi svoj posao. Mislim da problem leži i u našoj kulturi. Naviknuti smo da u dom zdravlja idemo sa kafom i čokoladom. Neko će reći da kafa i čokolada ne znače ništa i nije to neka velika vrednost, ali sa druge strane mi treba da budemo svesni da u dom zdravlja ili na neki šalter, idemo zato što nam je to potrebno i da je sa druge strane javni službenik kome je to posao i koji bi taj posao trebalo da uradi bez da mu bilo šta damo“, kaže Praha.  

Devetog decembra, na međunarodni Dan borbe protiv korupcije svi će pričati o ovom problemu. Nevladine organizacije izaći će u javnost sa novim istraživanjima i podacima koji se na žalost neće mnogo razlikovati od prethodnih, a mediji će na sva zvona ukazivati na značaj borbe protiv korupcije. Verovatno će neki hrabro reći da je ona značajno smanjena u odnosu na neke prethodne godine. Ipak, realno stanje je potpuno drugačije. O korupciji ne pričamo dovoljno i uglavnom zažmurimo kada se sa njom susretnemo ili još gore pristajemo na nju. Svaki naš pristanak zapravo je krivično delo.

Alma Kovčić