A šta da radim, kad odu poslovi moji?

Istraživanje O radija pokazalo je da ne postoje pravi i pogrešni fakulteti, već isključivo (ne)spremnost pojedinca da se stalno usavršava, uči nove veštine i razvija sklonosti koje će mu pomoći da brže pronađe posao koji voli. "Papir" je manje važan od onoga što čovek nosi u sebi. Na vrhu liste tržišno poželjnih profesija su IT sektor, programeri, mašinski i elektro inženjeri, farmaceuti, prodavci, pekari, kuvari, varioci... A na dnu čame humanističke nauke, maturanti gimnazija, kožari, daktilografi...

Radojku Jevtić dva ispita dele od fakultetske diplome – koju nije izabrala. Smer koji je upisala na Medicinskom fakultetu, Specijalna rehabilitacija za bolesti zavisnosti, ukinut je i naša sagovornica je pretposlednja generacija stručnjaka koji su preimenovani u defektologe iz oblasti specijalne rehabilitacije.

"Naš program je lepo odrađen i dobili smo dobro znanje koje bi moglo da nam posluži kao odskočna daska, ali kada sam pročitala šta se u ovoj oblasti radi u svetu, Srbija je na nuli. Zavisnika ima sve više ali se niko njima ne bavi. Postoji metadonski centar, klinika za bolesti zavisnosti i to je to. Nema psiho-socijalne podrška, ne postoji služba koja bi se bavila zavinsicima jednom kada napuste bolničko lečenje, a to bi trebao da je naš posao. Postoje nevladine organizacije koje se bave time, većina je na verskoj osnovi, a nema terapijske zajednice sačinjene od stručnjaka", kaže naša sagovornica.

Radojku je na drugoj godini studija dočekala neprijatna informacija o ukidanju smera. Oni sa diplomama tužno su konstatovali da njihove šifre nema na birou za zapošljavanje. Naša sagovornica kaže da je promenom smera njima data šansa da nešto rade u životu, ali ne u vezi s onim što su učili. Iako su imali kontakt s relevantnim predmetima to znanje je zanemarljivo u odnosu na ono što su učili u vezi sa zavisnicima.

"Mene najviše boli što smo toliko statični. Cela generacija je nezainteresovana, možda još nemaju uvid šta im se dešava. Želeli smo da se priključimo nekoj nevladinoj organizaciji ili još bolje – da osnujemo našu organizaciju, ali je odziv ljudi s našeg smera bio vrlo slab. Bilo je pokušaja da se stvar reši, da osnujemo klub studenata specijalne rehabilitacije ali problem je u nama studentima koji smo bili i ostali nezainteresovani da rešimo svoje pitanje. Postoje pojedinci koji se trude ali većina sedi kod kuće i kuka."

Radojka Jevtić je rešena da se bavi profesijom koju voli ali je svesna da to u državnim ustanovama neće biti moguće, te da će problem biti rešen prekasno za nju. U zemlji u kojoj je prevencija narkomanije jedini trud na ovom polju, ne postoje adekvatni programi rehabilitacije i resocijalizacije osoba kojima prevencija ništa ne znači. Jevtić nam je rekla da je jedina šansa za nju i kolege posao u nekoj od malobrojnih privatnih klinika za lečenje zavisnosti, dok državne institucije problem ukinutog smera tretiraju kao vruć krompir. Ona nije digla ruke, i dalje se nada formiranju organizacije s kolegama, a kada smo je pitali šta joj je još preostalo od opcija, ironično se nasmejala i rekla – da se udam.

Načelnik odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere u novosadskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Dušan Marjanović kazao nam je da u Srbiji ima 182.701. nezaposlenih osoba starosti od 18 do 30 godina, što je 25,32 odsto od ukupnog broja. U Južnobačkom okrugu na posao čeka 14.687 lica te starosti, što je neznatno smanjena cifra. Ubedljivo najtraženije profesije u gradu, Pokrajini i državi su programeri, lekari specijalisti, farmaceuti, socijalni radnici, a od zanata najviše se traže tesari, zidari, armirači, mesari, pekari i operateri na CNC mašinama. Saznali smo da mladima koji kubure sa poslom najviše prijaju profesije iz sfere turizma, trgovine, ekonomije i prava, dok je od novijih profesija sve traženija gerontonegovateljica, za šta postoji i obuka u NSZ.

"Programeri su su najtraženiji na tržištu rada. Oni su potpuno deficitarni i to je profesija koje u sebi sadrži mnogo zanimanja, zbog toga potreba za njima ne jenjava. Često se ispostavi da programer nije školovan ili ne zna dovoljno, a poslodavci imaju posebne zahteve prema njima i zato se njihova deficitarnost multiplicira. Preporuka za sve informatičare je da 'skrenu' malo i počnu da programiraju jer je postala izuzetno važna profesija", govori nam Marjanović, koji napominje da manjak radne snage postoji i u zanimanjima komercijaliste, agenata osiguranja i trgovačkih zastupnika, ali ljudi često ne vole te profesije i teško je naći prave kandidate.

Sa pozicije lakog pronalaženja posla fakulteti koji ubedljivo vode su prirodno-matematički, tehničkih nauka i mašinski, dok je za društvene nauke došlo crno doba. Ipak, profesije koje su na dnu lestvice poželjnosti su poljoprivreda, tekstilstvo, kožarstvo, a u poslednje vreme i ekonomski tehničari, daktilografi i administrativni radnici. Kao i ranije, maturanti gimnazije imaju ogroman problem da se zaposle i za njih nema mesta pod Suncem.

Osobama čija su zanimanja ili zanati ugašeni, ili ukinut smer na fakultetu, generalno preporučujem da uče doživotno. Neka se orijentišu na sticanje posebnih znanja i veština i posebno neformalno obrazpovanje – sve ono što nije diploma stečena tokom školovanja. Pozivam mlade nezaposlene da nam se jave što ranije i provere kakve im obuke nudimo besplatno, uz naravno aktivno traženje posla. Naše analize tržišta rada govore da, kada nakon razgovora osobi predložimo znanja i veštine koje bi mogla da obavlja, njihove odluke najčešće urode plodom.

"Ko ima iščezlo zanimanje ili ukinut smer obavezno treba da se obrati nama. Prvo obavimo individualni razgovor koji nije opterećujući i tu pravimo dogovor. I mi i Edukativni centar AP Vojvodine imamo različite obuke, zatim tu sui  obuke kroz IPA projekte, one koje radi Grad, međutim nezaposleni moraju prvo da obave besplatan razgovor s nama - da ne bi lutali. Građani mogu samostalno da kontaktiraju Edukativni centar ali će ih tamo poslati opet kod nas", podseća Marjanović i dodaje da su u poslednje vreme popularne obuke za penjanje na veštačkim stenama (za visinske perače) i za rovokopače. Za najambicioznije postoji i obuka za preduzetnike, ali se na takav korak opredeljuje relativno malo kandidata. Mnogim licima je potreban samo razgovor sa savetnikom, ili psihologom, što NSZ radi takođe besplatno. U zavisnosti od zanimanja na posao se čeka od mesec dana do nekoliko godina.

Direktor Edukativnog centra za obuku profesionalnim i radnim veštinama Budislav Medurić rekao nam je da je EC formirala pokrajinska vlada 2010. s ciljem da smanji nezaposlenost. Do sada je oko 5.000 ljudi prošlo njihove obuke i one su besplatne za punoletna lica s potvrdom o nezaposlenosti. Oni se obučavaju za veštine za koje postoji potreba na tržištu radne snage.

"Neverovatno koliko ima fakultetski obrazovanih ljudi. Dosta ljudi iz medicinske struke pohađa nemački jezik i svi znamo šta to znači. Za osnove informatike su zaniteresovani ljudi starijih godina koji to nisu mogli da urade ranije, a najpotrebnija zanimanja su u prehrani: kuvar, poslastičar, zatim kozmetičar, frizer, manikir, gerontonegovateljica, zavarivači, operateri na mašinama, konobari i postoji izuzetno interesavnje za veb-dizajn. To je nadgradnja za ljude koji imaju IT osnove i smatraju da tako mogu da rade od kuće. Radimo i osnove obuke iz preduzetništva, kurs traje sedam dana,  nakon kojih ljudi steknu osnovna znanja i to im je uslov da dobiju podsticajna sredtsva za pokretanje svog biznisa", podvlači Medurić.

Zapošljivost zavisi od obuke do obuke. Zavarivači imaju stepen zapošljivosti od 80 odsto. Informatička obuka sama po sebi ne donosi zaposlenje ali pomaže da se dobije praktično svako zanimanje. Obuke za kuvara, na primer, traje 320 časova, u realističnim uslovima, sa realnom hranom i predavačima angažovanim na javnim nabavkama. Sekreartijat za privredu daje polaznicima i podsticaj za otvaranje svog biznisa, a poslodavce stimuliše ako ih zaposle. Vrlo važno, na praktičnoj obuci kod potencijalnih poslodovaca obe strane vide s kim rade i ako im se interesi poklope oni sklapaju ugovor o radu. Zanimljivo, za bravare, limare i molere nema dovoljno polaznika da se obuka održi, iako su zanimanja tražena na tržištu rada.

"Odziv nije dobar iz dva razloga: ljudi u Vojvodini nisu dovoljno upoznati, odnosno ne vide interes u tome. Obuka je besplatna, imamo i smeštaj bez hrane za ljude koji nisu iz Novog Sada, nudimo lekarski i sanitarni pregled, besplatnu zaštitnu opremu tokom obuke, osiguranje od povreda, litetaraturu. Edukativni centar je u Industrijskoj 3, fabrici 'Petar Drapšin', zakupljenom prostoru u koji su Austrijska razvojna agencija i pokrajinska vlada uložili milion evra. Tu polaznici mogu direktno da se jave, ili preko sajta i NSZ", kaže Medurić, koji apeluje na 45 lokalnih samouprava u Vojvodini da opredeele deo svojih sredstava iz budžeta za hranu i putne troškovi njihovih polaznika, budući da EC nije u stanju da to učini.

Direktorka sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse Infostuda Sonja Ćetković budućim studentima svetuje da je oblast koja ubedljivo najviše raste IT, ali bi ljudima koji upisuju taj smer preporučila da to ne rade ukoliko zaista ne vole taj poziv.

"To može biti mač sa dve oštrice. Ako im kažemo da upišu IT struku oni će možda lako pronaći posao, ali je IT oblast u kojoj je najteže ostati konkurentan na tržištu rada. Tehnologija se brzo menja, dolaze nove i ako neko ne voli to što radi i ne usavršava se svaki dan, vrlo brzo će postati nekonkurentan. Ne možemo gledati samo ono što je traženo, mora da se spoje i lični afinititeti. Svet u kom živimo je brz, tehnologije se menjaju nekoliko puta godišnje i ako se programer ne usavršava da radi u novim tehnologijama, a tržište to radi, on neće znati da obavlja svoj posao. Znanje u IT sektoru vrzo zastareva."

Ćetković kazuje da su osim IT sektora najtraženiji mašinski i elektrro inženjeri, a zatim slede farmaceuti. Što se humanista tiče, kod njih stvari ne stoje sjajno ali nada postoji za psihologe i sociologe, koji mogu da se zapošljavaju u odeljenjima za ljudske resurse kompanija, gde ponuda raste iz godine u godinu. Ipak, oni moraju da uđu u biznis vode, jer ako ostanu na akademskom nivou znanja neće dobro proći. Na pitanje šta konkretno da uradi sociolog ili psiholog u ovom scenariju, Ćektović brzo odgovara:

"Da ide na praksu. Velike kompanije godinama unazad sve više otvaraju interšip programe praksi i obuka. Uzimaju ljude sa završnih godina fakulteta i oni prođu te programe. Situacija na tržištu je takva da, ako mi kandidati ne uložimo prvi napor, nećemo dobro proći. Bez obzira što je neko uložio šest godina studirajući, bez prakse danas neće uspeti na tržištu. Čak i ako kompanije ne raspsiuju konkurse studenti treba sami da odu do firmi u kojima bi mogli da rade, od vrata do vrata, ili mejl adrese do mejl adrese ako treba, i da traže praksu To je sjajan način da se predstavite kompaniji, nakon što nešto upišete u CV", govori nam sagovornica, koja ima "ne baš sjajna" iskustva sa državom i Nacionalnom strategijom za zapošljavanje.

"Imali smo tokom godina saradnju i pokušaje saradnje, međutim tamo se strukture i ljudi često menjaju. Ako se dogovorite s osobom na određenoj poziciji, koja bude zamenjena za godinu dana, sve pada u vodu. Ne postoji kontinuitet, s druge strane, država treba da iskorsti kompanije kao naše da lakše i brže smanji nezaposlenosti, a ne da gledamo ko će biti bolji i da se takmičimo, svi radimo u istom interesu. Mi smo privatna kompanija koja je profitno orijentisana i ne možemo da gubimo vreme, resurse i napor na nešto što će biti kratkotrajnog karaktra i prestali smo da se trudimo da se povežemo. Ako dođe vreme kada će to stvarno uroditi plodom, mi ćemo to rado učiniti", napominje Ćetković i dodaje da se smene relevantnih državnih kadrova uglavnom podudaraju sa izbornim ciklusom.

Najdeficitarnija zanimanja su ona gde je odnos između ponude posla i tražnje takav da ljudi najbrže dolaze do posla, ali ako govorimo o broju raspisanih pozicija u Srbiji to je i dalje prodaja. IT sektor će do kraja ove godine prvi put doći na isti nivo, međutim tu stručnjaka nema dovoljno, za razliku od prodaje, gde ponuda i kandidata ima mnogo i zato teže dolaze do posla. Od Sonje smo saznali da su prodavci, komercijalisti, administrativni radnici i menadžeri prodaje najtraženiji u ovoj oblasti. A šta da čine oni sa nepoželjnim profesijama?

"Ti ljudi će morati da se prekvalifikuju, ili da kroz neformalno obrazovanje steknu veštine koje su potrebne tržištu. Ono što može da raduje sve koji su završili 'pogrešne' škole je da poslodavci sve manje traže striktno formalno obrazovanje. Sve bitniji je stav kandidata, želja da uče, da se trude i žele da rade i u tom smislu nije nužno da set završili 'pravi' fakultet. Nužne veštine su timski rad, projekt menadžment, asertivnost, pregovaranje... Recimo, ljudi koji su završili istoriju umetnosti, a ekstrovertni su i komunikativni, sve što treba da urade je da usavrše te veštine, da ih dograde na kursu za pregovaranje, i mogu da konkurišu za poziciju prodavca. Sve više se ceni ono to čovek ima u sebu, a ne na papiru. I čovek se usavršava dok je živ, učimo svaki dan".

Igor Mihaljević