Obrazovanje je ključ za bolju reciklažu

Za razliku od tanke plastike koja se koristi za izradu plastičnih kesa, o kojoj smo pisali prošle srede, reciklaža PET ambalaže je isplativa. Polietilen-tereftalat (PET) je najrasprostanjenija vrsta plastike koja se uglavnom koristi za boce za vodu, sokove, posude za prehrambene proizvode i ostalu ambalažu. Reciklira se da bi se proizvela poliesterna vlakna, flasteri, meke boca za pića i termo-izolacione ploče.

Za dobar primer prikupljanja i reciklaže PET ambalaže ne moramo ići daleko. Susedna Hrvatska je pri vrhu evropskih zemalja kada je u pitanju povrat ambalaže. Stopa prikupljanja kod naših prvih komšija prelazi 90% od ukupne količine pića na tržištu. U Norveškoj je tak postotak 93, a u Nemačkoj čak 98 odsto. 

Nemci i Norvežani u tolikoj meri vraćaju plastiku jer su ekološki osvešteni, prihvataju važnost reciklaže i to je deo njihovog obrazovnog sistema, pa samim tim i opšte kulture. U Hrvatskoj je povrat PET ambalaže zaživeo uz pomoć novčane nadoknade koju dobijete kada vratite plastičnu bocu, a koja iznosi 50 lipa, što je oko osam dinara. U početku, pojedine građane bilo je na neki način sramota da vraćaju ambalažu u prodavnice i za to uzimaju novčanu nadoknadu, jer su imali utisak da su u učima trgovaca izjednačeni sa sakupljačima sekundarnih sirovina. Uvođenjem automata koji preuzimaju ambalažu i izdaju potvrdu za isplatu, broj vraćenih plastičnih boca drastično je povećan.

Preduslov za automatizovano preuzimanje otpadnih boca je označavanje boca bar kodom i oznakom povratne naknade koji bocu, kada postane otpad, čini čitljivom na uređaju za preuzimanje. Zbog toga je Pravilnikom o ambalaži i otpadnoj ambalaži, koji je u Hrvatskoj donet 2015. godine uvedena i obaveza označavanja ambalaže u skladu sa tehničkim zahtevima aparata.

Danijela Jankov, portparol JKP Čistoća Novi Sad, kaže da građani Srbije po inerciji kada potroše sadržaj PET ambalaže nju odlažu u komunalni otpad i da to može da se promeni jedino ako stalno i svuda budemo pričali o značaju reciklaže. Sa PET ambalaže bi trebalo skinuti čep i istisnuti vazduh i tako je odložiti u ambalažni otpad. Važno je da nam ovaj postupak postane navika, jer se od reciklirane PET ambalaže mogu praviti različite stvari.

Danijela smatra da bi praksa otkupa PET ambalaže u marketima, koja postoji u pojedinim zemljama Evrope, mogla da bude prihvatljiva i građane Srbije. "Samo treba da se napravi pravi projekat i da se smisli pravi način kako bi to sve izgledalo. Kada je u pitanju konkretno market, ili bilo koji drugi način otkupa, zamene ili neki drugi podsticajni čin pri preuzimanju te ambalaže ili bilo kojeg drugog reciklabilnog otpada moralo bi da postoji sistemsko rešenje koje bi bilo isto u čitavoj zemlji."

Pitali smo vas da li odvajate PET ambalažu od ostalog otpada i rezultati ankete nisu pozitivni. Promenite svoje navike, jer od samo 25 boca može da se napravi jedan duks od flisa koji odlično greje.

Ukoliko ste propustili emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim", možete je preslušati na našem podkastu 

Alma Kovčić