Mislite na životnu sredinu, izbacite plastične kese

Evropski parlament je usvojio zakon kojim se ograničava upotreba tankih plastičnih kesa koje ugrožavaju životnu sredinu. Po tom propisu, potrošači moraju da koriste čvršće kese koje se mogu koristiti više puta ili da plate više ako žele opasnije tanje kese debljine 0,05 milimetara, koje se često daju besplatno u prodavnicama. Od članica se zahteva da smanje upotrebu tankih plastičnih kesa za 80 odsto do 2025. godine, a same biraju kako će to postići. 

Pre sedam godina, svaki žitelj u EU je prosečno koristio 198 kesa godišnje, od čega su 90 odsto bile nerazgradive, tanke kese. Po zakonu, članice EU imaju mogućnost da smanje godišnju potrošnju nerazgradivih plastičnih kesa na 90 po stanovniku do kraja 2019. godine i na 40 do 2025. Druga opcija je da osiguraju da se do kraja 2018. godine plastične kese ne daju besplatno kupcima.

U Srbiji je donošenjem Zakona o ambalaži i reciklažnom otpadu predviđeno oporezivanje uvoza i proizvodnje plastičnih kesa. Uredba je počela da se primenjuje 2012. godine i njome je predviđeno da oni koji proizvode i uvoze plastične kese plaćaju taksu za to. Takođe je donet Pravilnik o posebnim zahtevima za plastične kese sa aditivima za razgradnju i biorazgradnju. Na osnovu ovog pravilnika, Fond za zaštitu životne sredine davao je i podsticaj za sredstva proizvođačima biorazgradivih kesa i njihovim uvoznicima. Dakle, država ne zabranjuje upotrebu običnih kesa, već samo podstiče proizvodnju i korišćenje biorazgradivih kesa.

Ipak, procenjuje se da prosečan građanin Srbije upotrebi oko 1.000 plastičnih kesa tokom jedne godine.

Ne koristi plastične kese je akcija koju u okviru kampanje Ne prljaj, nemaš izgovor sprovodi SBB fondacija. Ova kampanja započeta je prošle godine, a njen cilj je, kako kaže Jovana Lukić, predsednica SBB fondacije, da nam ukaže na to da prvo moramo da promenimo sebe i svoje navike, da sagledamo u kakvoj prljavštini živimo i da prestanemo da bacamo đubre gde stignemo.

"Hteli smo da pokažemo koliko su plastične kese problematične i koliko je vremena potrebno da se one razgrade. Kroz poklanjanje smo ljudima hteli da skrenemo pažnju na to da ne bi trebalo da koriste kese za jednokratnu upotrebu. Podelili smo više od 40.000 kesa od polipropilena koje smo specijalno pravili za ovu aktivnost. Više ih nema, ali ćemo ih uvoziti i sledeće godine. I dalje šaljemo istu poruku: Ne prljaj, nemaš izgovor i promeni se da bi ti bilo lepše."

SBB fondacija sprovodi ovu kampanju uz pomoć različitih kompanija i agencija, ali i velikog broja javnih ličnosti koje su prihvatile da ličnom porukom opomenu ljude i ukažu im na ono što se oko njih dešava.

Jovana Lukić iz SBB fondacije smatra da je jedini pravi put ka smanjenju upotrebe plastičnih kesa edukacija, a sa njom se slaže i Kristina Cvejanov iz Spske asocijacije reciklera ambalažnog otpada. Ona dodaje da je jedini način da se uspostavi kontrola nad ovim zagađenjem da se zagovara prevencija, odnosno smanjenje korišćenja kesa, a onda i uvođenje represivnih mehanizama koje država može da propiše.

"Plastične kese, kao i druga vrsta plastike, štetne su prvenstveno zbog toga što je period njihovog raspadanja jako dugačak. Plastične kese ili boce koje odložimo u prirodu, bilo da se one nađu na deponiji ili u životnoj sredini, stotinama godina ostaju na tom mestu i zagađuju okruženje. Ono što je trenutno trend u čitavom svetu je zagovaranje zabrana i restrikcija kod plasiranja na tržište plastike koja ima kratak rok upotrebe, odnosno, ambalaže koju koristimo jednokratno. Ono što je otežavajuća okolnost kad su u pitanju kese tregerice, pogotovo ove najmanje kese koje su u Srbiji jako rasprostranjene je taj da ne postoje tehnološki procesi, ili su oni izuzetno neisplativi, da se ovaj materijal reciklira, za razliku od PET boca čija je reciklaža dostupna, isplativa i imamo je i u Srbiji. Tako da sakupljanjem PET ambalaže možemo ne samo da smanjimo zagađenje, nego i da faktički napravimo jednu ekonomsku aktivnost", kaže Kristina Cvejanov.

Na teritoriji Novog Sada odloži se oko 7.800 tona plastičnih kesa godišnje, što je 6,4 odsto ukupnog komunalnog otpada.

Većina zemalja Evropske unije uvela je porez na plastične kese, koji pada na teret prodavca. Na taj način, u Irskoj, na primer, upotreba plastičnih kesa smanjena je za 95 odsto. Plastične kese su zabranjene ili su uvedene takse na njih u Italiji, Belgiji, Švedskoj, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Kini, Australiji, Ruandi, Somaliji, Tanzaniji, Keniji, Ugandi, kao i u nekim delovima SAD.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim" da živim posvećenu ograničavanju upotrebe plastičnih kesa možete preslušati na podkastu O radija.

Alma Kovčić