.
Trenutno
U kakvoj zemlji želim da živim
 Alma Kovčić
Društvo

Novosadski muzeji uvode znakovni jezik

10.04.2019.

Muzejske sadržaje u Novom Sadu mogu videti svi koji to požele, ali ne bez barijera. Mnogo se pisalo o rampama za osobe sa invaliditetom, a nedavno je na red došla briga i za gluve i nagluve, jer bi naši sugrađani sa oštećenim sluhom uskoro mogli dobiti stručno vođenje kroz izložbe na znakovnom jeziku. Cela ideja deo je projekta "Istorija u slikama na znakovnom jeziku" koju sprovode tri novosadska muzeja: Muzej Vojvodine, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Galerija Matice srpske, a uz pomoć EPK 2021.

.

Implementacijom ovog programa, osobe oštećenog sluha moći će da se upoznaju sa sadržajem stalnih muzejskih postavki, uz ljude naučene da komuniciraju njima bliskim, odnosno maternjim jezikom. 

Program funkcioniše tako što su kustosi iz sva tri muzeja obučeni za znakovni jezik, pa sada postoji stručno vođenje na znakovnom jeziku. Tu su i inkluzivne kreativne dečije radionice, gde gluva osoba koja je završila likovnu akademiju drži radionice, uči se o osnovnim pojmovima iz oblasti umetnosti, o znakovnom jeziku, uz uključivanje čujuće i gluve dece.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete da poslušajte u plejeru.

Savez gluvih i nagluvih Vojvodine je društveno humanitarna organizacija koja se nizom aktivnosti brine o gluvim licima tokom celog života. Sekretarka saveza, Jadranka Raletić kaže za Oradio da osobe sa oštećenim sluhom imaju previše funkcionalnih problema u društvu, ali da će ovaj projekat pomoći da se eliminiše bar jedan.

"Gluvi i nagluvi tokom života nailaze na različite barijere i prepreke, baš po pitanju verbalne komunikacije. Savez se bori da se oni uključe u sve sfere društvenog života, kako bi bili jednaki, jer u suštini mi se i borimo za jednakost. Naš cilj je da oni budu prepoznatljivi u društvu. Sve te grupe koje su senzorni invalidi nisu prepoznatljive. Mi na ulici ne možemo da prepoznamo da li je neko gluv, to možemo tek kad stupimo u verbalni kontakt. Zbog toga, oni često nailaze na velika nerazumevanja, ne mogu da se dogovore, da objasne. I zato se mi trudimo da nametnemo javnosti i društvu da prepoznaju njihov hendikep i da zajedno sa nama pokušaju da reše te probleme", objašnjava Jadranka.

Reakcija gluvih i nagluvih osoba bila je dosta pozitivna jer je ovo prvi put da se nešto radi po tom pitanju, kaže Jadranka Raletić.

"Odnosno, da se društvo trudi da se gluva i nagluva lica uključe u društvena zbivanja. Tako da je rezultat zaista dosta pozitivan. Jedan od primera koji je zaista fascinantan jeste to što smo vodili grupu gluvih ljudi u Arhiv Vojvodine, gde su oni prvi put imali priliku da se upoznaju sa radom te ustanove. Najveće zadovoljstvo je bilo to što su zaposleni u Arhivu njih dočekali i pozdravili na znakovnom jeziku. Takođe su pokazali i osnovne znakovne pojmove vezane za Arhiv, tako da je to gluvim ljudima bilo od velikog značaja, jer su poželeli ponovo da dođu, saznali su informacije koje do tada nisu znali", objašnjava Jadranka

galerija jpg

Jedna od njih je i kustostkinja Miroslava Žakić koja kaže da se priključila projektu kako bi bila pripremljena za gluve i nagluve osobe koje eventualno dođu u njihovu instituciju.

"Takođe, projekat podrazumeva izradu mobilne aplikacije gde će nekoliko odabranih umetničkih dela iz kolekcije Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog biti predstavljeno i znakovnim jezikom. Meni to znači, ne samo u profesionalnom smislu. Jako mi je drago što sam se upoznala s tim jezikom i ovom manjinskom grupom i njihovim načinom života. Prosto, mislim da su veoma izolovani, ja nemam u svakodnevnom životu prilike da komuniciram sa nekim ko je gluv ili nagluv. Veoma je važno da se što više ljudi edukuje na taj način, da bismo znali osnovne stvari i reči, kako bismo mogli da ostvarimo komunikaciju sa njima. Ovo je samo prvi model obuke. U pitanju je vrlo kompleksan jezik koji je drugačiji od ostalih stranih jezika. U suštini, mi smo sada obučeni da pozovemo gluve i nagluve osobe da uđu, da im predstavimo nas i našu ustanovu", kaže Miroslava

Tumač za znakovni jezik Nina Baranovski objašnjava šta sve ovaj program podrazumeva i kako je tekao.

"Imamo stručno vođenje na znakovnom jeziku, zatim, tu su inkluzivne kreativne dečije radionice, gde gluva osoba, koja je završila Likovnu akademiju, drži radionice. Najznačajnija aktivnost ovog projekta je izrada multimedijalne aplikacije koja će biti instalirana na tablet uređajima, gde će se stalna muzejska postavka za svaki muzej, predstaviti kroz video na znakovnom jeziku i pratiće tekstualni prevod, tako da se stvara značajan iskorak u stvaranju muzejskih postavki", kaže Nina.

Edukator za znakovni jezik Mirko Knežević nedavno je za RTV pričao o tome kako su do sada izgledali odlasci na izložbe za osobe oštećenog sluha.

"Mi do sada nismo imali mogućnosti da odemo u ustanove kulture. Ponekad su dolazili, ali to je bio slučaj da neko dođe, možda pogleda slike i stvara sebi neku svoju viziju ili razmišljanje o određenoj slici, ali nema pravu informaciju šta to predstavlja, ko je to uradio, koja je tehnika, itd. Tako da je jako važno da imamo u kulturnim centrima mogućnost pristupa i da imamo prevodioca", objašnjava Mirko.

Prilagoditi muzejski sadržaj gluvim i nagluvim osobama ideja je koje se nismo mi dosetili. Bezmalo da nema države u Evropi koja to nije rešavala na ovaj ili onaj način. Negde su kustosi obučeni za znakovni jezik, a ponekgde postoje video prezentacije na znakovnom jeziku, kao i aplikacije za mobilne telefone i tablete. 

signly jpg

Muzej u Gebarenu u Holandiji od februara 2016. godine nastoji da umetnost i kulturu učini pristupačnim za gluve i nagluve posetioce. Oni su počeli da razvijaju muzejske ture koje vode gluvi muzejski vodiči za zajednicu gluvih i nagluvih. Projektu se pridružilo 16 nacionalnih muzeja. Sama ideja nastala je pre deset godina, kada je lokalna organizacija počela da radi sa gluvim vodičima. Gluvim posetiocima ponudili su muzejsku turu jednom mesečno, što je bio prvi slučaj u Holandiji. Uskoro su počeli da promovišu znanje o zajednici gluvih među amsterdamskim muzejima i nude širi spektar aktivnosti za vidljivost gluvih u gradu.

Napravili su program, pronašli sredstva i predstavili projekat različitim muzejima. To je bilo u vreme nove konvencije UN koja je zabranila organizacijama da isključe osobe sa invaliditetom iz iskustva koje se nudi drugim ljudima. Dakle, ako muzej nudi obilazak ljudima koji čuju, on bi takođe trebalo da ponude i obilazak za gluve i nagluve posetioce.

Pojavio se sličan program i u Londonu. Nekoliko gradskih muzeja, uključujući "Tate Modern", sarađivalo je na projektu stvaranja inkluzivnije muzejske sredine u Londonu za gluve i nagluve.

Tu je zanimljiv slučaj muzeja "Roald Dahl" koji je napravio posebnu aplikaciju pod nazivom Signly, koja omogućava gluvim posetiocima da istraže galerije sa interpretacijom znakovnog jezika. Posetilac jednostavno otvara aplikaciju i usmerava telefon na logotip Signly ispod eksponata da bi reprodukovao relevantni video. Preko aplikacije se pojavljuju prevodioci znakovnog jezika, koji pričaju priču o izloženom predmetu.

Korisnici mogu, na primer, da usmere svoj pametni telefon na oznaku Signly koja se nalazi blizu stolice za pisanje Roalda Dahla kako bi dobili priču o zahtevnoj dnevnoj rutini koju je sledio da bi stvorio svoje poznate priče. Ovaj muzej ima ukupno 24 znaka za istraživanje.

Šibenički muzej učinio je nešto potpuno drugačije. Radi se o projektu "KULTajmo u Šibeniku". U muzeju su postavljene taktilne ploče za slepe i slabovide osobe, dok se gluve i nagluve osobe o događajima i osobama koje su obležile šibensku prošlost informišu zahvaljujući posebnim uređajima, tzv. induktivnim petljama, koje se montiraju u sklopu stalne postavke.

Induktivne petlje funkcionišu tako što zvuk ne prenose vazduhom nego elektromagnetnim poljem. Zvuk je tako mnogo jači, jasniji i slušni aparati ih mnogo bolje konvertuju u informaciju koju čuje gluva ili nagluva osoba.

J. Mijatović/P. Klaić

.
Četvrti seminar alternativnih politika nazvan "Politike solidarnosti: odgovor na ekonomsko nasilje" biće održan u Omladinskom centru…
.
U Novom Sadu nedavno je održana prva IT konferencija "VE:Conf From 0 to 1" u kojoj je učestvovalo dve stotine studenata i stručnjaka…
.
Svako ko ide na fakultet ili provodi vreme sa nekim ko studira zna koliko mesec jun može da bude naporan.  Rezultati istraživanja…
Program
Kalendar događaja
Jun 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?