Novinarska etika na internetu

foto: Medija centar Beograd           

Internet novinarstvo i etika: Ključ za Pandorinu kutiju

 Ivan Mišić, urednik sajta Politika.rs kaže da u Srbiji postoji 137 info sajtova i da se većina ne bavi časno novinarskim pozivom. „Da li svi oni proizvode svoj program? Apsolutno ne! Većina živi od krađe tuđih tekstova.  Problem je to što se informacija za koju smo teško radili i proveravali pre pojavi na drugim sajtovima koji će je prosto ukrasti ili pustiti neproverenu i to devalvira novinarski posao. Treba da se napravi neki esnafski kodeks koji bi tu krađu predupredio na korist svih.“  

            Ima li novinar pravo na mišljenje drugačije od redakcijskog na svom Tviter i Fejsbuk nalogu, jedna je od nedoumica kojom su se najglasnije bavili učesnici Javne rasprave o smernicama za internet medije, održanoj u Medija centru u Beogradu. I pored burne rasprave, konačnog odgovora na tu dilemu i dalje nema.

            Medijska koalicija sačinila je deset smernica za internet novinarstvo koje, posle javne rasprave, želi da uvrsti u Etički kodeks novinara Srbije. Tu su se, pored ograničavanja nastupa novinara na društvenim mrežama, našle i preporuke o uređivanju komentara, korišćenju tuđih tekstova, fotografija i video/audio zapisa, zabrana prenošenja glasina sa društvenih mreža bez dodatnih provera, navođenje izvora, zloupotreba anonimnosti...   

            Velike medijske kuće poput Associated Press (AP), BBC, AFP, REUTERS i druge formulisale su smernice za svoje novinare kako bi formalizovale ponašanje novinara u onlajn sferi, posebno na društvenim mrežama, uzimajući u obzir etičke izazove. Smernice za ponašanje na društvenim mrežama i drugim onlajn platformama omogućavaju zaposlenima jasne načine ponašanja u etičkim dilemama.

            Na tragu te, nove, realnosti Medijska koalicija sačinila je smernice za koje predstavnik ove organizacije Vojislav Stevanović kaže da nisu pokušaj ograničavanja slobode izražavanja nego da primen  već postojeće etičke odredbe na nove tehnologije.

            „U borbi za klikovima vrlo često se krši kodeks. Informacije nisu zadovoljavajućeg kvaliteta, neproverene su, bombastične, a u pojedinim medijima se to smatra i za vrlinu.“ – kaže Stevanović.

            Prema njegovim rečima, smernice ograničavaju nastup novinara na društvenim mrežama jer čitaoci sve više informaciju poistovećuju sa autorom, a ne sa medijem koji ju je pobjavio. Novinar, kako tvrdi, postaje brend i sve češće se dešava da smo kao pojedinci važniji nego medijske kuće za koje radimo.

            „Sve velike medijske kuće na zapadu formulisali su kodekse za online medije i društvene mreže i to će lagano zaživeti i kod nas. Publika nas novinare poistovećuje sa medijima pa se i stavovi poistovećuju sa stavom medija. Novinari su tu u izazovu. Stoga smatram da bi najbolji test za sve novinare bio da razmisle da li bi nešto što su napisali na Tviteru izgovorili uživo pred 10 000 ljudi. „ – objasnio je Stevanović.  

            Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković ne slaže se sa ograničavanjem slobode izražavanja za novinare na internetu.

            „ Novinar je građanin kao i svaki drugi. On ima pravo da kaže šta misli bez obzira na medij u kom radi i to niko ne bi smeo da mu ograničava. Ono što ne bi smeo je da na Tviteru ili fejsbuku objavi informaciju pre nego je objavi njegov medij. To je kršenje i poslovne discipline i radne etike, a izražavanje stavova nije“ – smatra Radojković koji je internet nazvao „najvećim klijalištem glasina u istoriji“.

            Sa druge strane, za novinara RTS-a Zorana Stanojevića sve što je objavljeno na mrežama predstavlja  javnu informaciju.

            „Ko je objavio tvit ili status već je pristao da to dođe u javnost. Ja kao novinar RTS-a i na tviteru nosim obavezu sa svog posla. Ono što ja privatno izražavam može vrlo da utiče na moj položaj na RTS-u. Ne mogu na Tviteru da napišem da Kosovo nije Srbija ako to nije politika moje kuće, pa ako me kuća otpusti zbog tvita nemam pravo da kukam na ugnjetavanje jer sam odredbama u ugovoru upozoren.“ – kaže Stanojević.

            Veliki problem koji smernice Medijske koalicije pokušavaju da regulišu je i autorstvo i krađa sadržaja sa drugih sajtova. Prema rečima Svetozara Rakovića iz NUNS-a  kaže da i dosadašnji etički kodeksi  zabranjuju krađu materijala, a to brane i zakoni.

            „Onaj ko krade slike, tekstove i druge zapise sa tuđih sajtova već podleže sankcijama. Druga je priča to što sudovi nisu opremljeni za takva suđenja i što nikada ne vidimo sankcije na kraju. – objašnjava Raković.

            On kaže da je regulacija ponašanja u sferi interneta pandorina kutija za koju i na zapadu još uvek pokušavaju da nađu ključ i da ta regulacija mora da dođe na red i kod nas.

            Etičke smernice dotiču se i moderiranja komentara, pa tako nude tri nivoa moderacije od kojih je najopasnija odluka da se komentari objavljuju bez ikakvih intervencija. Za urednika sajta RTS Ljubišu Obradovića to ne bi smelo da se događa.

            „Ne sme stojati opcija da se komentari ne moderiraju. To smo imali početkom devedesetih sa kojekakvim pismima čitalaca i anketama pa vidite kuda je odvelo.  Komentari moraju biti moderirani i protiv sam toga da se puštaju po automatizmu. Ako pogledate pojedine sajtove u Hrvatskoj koji nemaju moderaciju vidite na šta to liči i kakva to strahota može biti. Isto je i sa komentarima na sajtu Youtube.“ – kaže Obradović.

Petar Klaić