Koliko je primereno pljuvanje na ulici?

Koliko puta vam se dnevno desi da vidite ili čujete nekoga u javnosti da pljuje? Jeste li se setili poslednjeg puta? Da li vam je i koliko to gadno? Nekima je odvratno, dok drugi misle da je pljuvanje društveno prihvatljivo.

Pljuvanje u javnosti je kulturološki određeno - u zapadnim kulturama se smatra da je izbacivanje pljuvačke neprimereno, dok u Kini šlajm predstavlja toksine i smatra se da je bolje da se izbaci iz tela, pa je scena da ljudi duvaju nos na travu ili pljuju po ulici tamo svakodnevno prisutna.

A šta se dešava kod nas? Iako se čini kao da je pljuvanje neprihvatljivo ponašanje, ipak svakodnevno možete da prisustvujete tom činu na ulici.

"Možemo reći da pljuvanje nije civilizovano, ne smatra se civilizovanim ponašanjem, pre svega zato što je u širem smislu zadržavanje telesnih tečnosti izraz samokontrole. Pljuvanje predstavlja neku vrstu bahatog ponašanja, odnosno izraz necivilizovanosti i nesposobnosti da se kontrolišu fiziološke potrebe na javnom mestu", kaže sociolog Dušan Ristić.

Neki i ne mogu u potpunosti da kontrolišu svoje telesne tečnosti jer imaju problema sa povećanim lučenjem pljuvačnih žlezda i sinusima. Jedan od njih je i Nikola koji kaže da mora da pljuje s vremena na vreme.

"Od kad sam bio klinac imam problema sa šlajmom. Na primer, uđem u bus, idem oko 10 minuta do grada i meni se to nakupi. Izdržim, ali čim izađem iz busa - pljunem. Poenta je u tome da ja ne pljujem posred puta, a ima ljudi koji to rade – viđam ih non stop. Recimo, imam neke drugare koji naprave čitavu baricu ispred sebe kada sedimo na klupi. To ne razumem. Ja obično gledam da pljunem u neku bašticu ili šaht. Postao sam već i veoma precizan", kaže Nikola za O radio.

Ljudsko telo proizvede između osam decilitara i jedan i po litar pljuvačke dnevno. Pokušali smo da ustanovimo da li postoje fiziološke razlike u pljuvačnim žlezdama kod muškaraca i žena i medicina kaže da nema.

"Kada imamo povećano lučenje pljuvačke? To ne mora biti povezano sa bolešću. Svaki put kada pomislimo na hranu luči se pljuvačka, pošto je centar za apetit koji reguliše sve to direktno povezan sa povećanim lučenjem. Takođe, lučenje najčešće ide kada nešto imamo u ustima, jer pljuvačka ima i zaštitnu ulogu – štiti nam sluznicu, ali i pomaže pri varenju hrane. Najviše kada jedemo kiselu i ljutu hranu i kada imamo nešto glatko u ustima", objašnjava student pete godine medicine Stefan Stojanoski.

Kazne za pljuvanje na javnom mestu postoje u Beogradu i iznose 2.500 dinara, međutim nije poznato da li je neko do sada kažnjen. Korišćenje maramica je svakako veoma jednostavno i jeftino rešenje.

J.Ž.