Zvuk svoje generacije

Hydrogen je alternativni indi rok bend iz Novog Sada, koji je nastao 2016. godine, a u trenutnom sastavu svira od 2018. Članovi su Nikola Mitrović (vokal, ritam gitara), Mario Kujundžić (prateći vokal, lead gitara), Pavle Kuntić (bas gitara) i Nikola Vujadinović (bubnjevi). Prvi EP "En Route" izdali su u aprilu ove godine. Sadrži mešavinu raznih žanrova – od garažnog i indi roka, pa sve do stoner i psihodeličnog roka. O pesmama i planovima, razgovarali smo sa Nikolom i Mariom.

Kada pogledamo vaše godine, može se zaključiti da se bavite muzikom koja je ovde dosta zapostavljena. Kako ste došli do takvog zvuka?

Nikola: To je došlo jako prirodno. U suštini, to je spoj svih naših muzičkih uticaja i zato nam ljudi često govore kako zvučimo kao gomila bendova, ali ne kao ni jedan bend previše. Ja, recimo, slušam Muse, Pavle voli The Strokes, Mario voli neke žešće stvari... Kroz sve to se napravi zanimljiv spoj alternativnog, garaž, indi zvuka – to je naša generacija. Ja sam odrastao uz te zvuke, jer su moje starije sestre konstantno puštale pomenutu muziku.

Kako je prošlo snimanje EP materijala?

Mario: Svu produkciju smo sami radili. Snimanje je teklo dosta sporo, samo zato jer smo svi mi u bendu veliki perfekcionisti. Smatram da je sve na kraju ispalo odlično i da smo baš istrajali, kako bi svaka pesma sa izdanja rekla svoju priču. Nismo hteli šablon, više smo slušali i pokušavali da odgonetnemo šta pesma želi da postane na kraju.

"Funtitled"

Kako ste kao bend prebrodili koronu?

Nikola: Nismo se toliko sastajali tokom pandemije. Većinu stvari smo uradili prošlog leta, kada su se stvari malčice otvorile. Sve je bilo jasnije i išlo je brže, jer smo sebi postavili dedlajn.

U ovoj postavi ste tri godine. Da li ste svi zajedno radili na pesmama?

Mario: Vrlo smo kolaborativni i maksimalno demokratski nastrojeni jedni prema drugima. Svi smo i prijatelji godinama, tako da u bendu postoji i jedna određena doza poštovanja tuđih ukusa. Ide se na to da svako može da realizuje sebe kroz zajedničko stvaranje. Celina pesme ima te male delove svake individue.

"Exile"

Ovo zapravo nije novosadski bend?

Nikola: Pa, tehnički nije, ali mi smo "dođoši". Pavle, Mario i ja smo iz Subotice, dok je Nikola iz Zrenjanina.

Najavili ste i snimanje spota za singl "Fuck Fomo". Da li ste uradili nešto po tom pitanju?

Nikola: Za sada smo i dalje u fazi planiranja. Imam prijatelja sa beogradske Akademije umetnosti, pa će nam on pomoći u vezi sa tim snimanjem. Naravno, veoma je bitno imati spotove, a osmislili smo i ceo koncept za taj spot.

"Fuck Fomo"

Da li vas zanima forma albuma i da li žurite za takvom idejom?

Mario: Mislim da smo sa izdavanjem ovog EP naslova shvatili da album možda i nema baš nekog smisla u ovom trenutku. Ljudi se više lepe za spotove i singlove. Više ćemo se okrenuti radu na našem virtuelnom imidžu, a oglašavećemo se i sa novim singlovima.

U jednoj pesmi imate sledeći tekst: "Šta ako odustanem od svega i krenem iz početka?". Da li vam je to krilatica i koliko su vam bitni takvi počeci?

Nikola: Mislim da je počinjanje iz početka nešto što ja najmanje na svetu volim, ali znam da to najbrže donosi neke interesantnje i bolje rezultate. Samo zaboraviš na sve, kreneš iz početka i smiliš nešto skroz novo. To se prenosi jako dobro i na umetnike i njihov rad.

U nastavku poslušajte pesmu "You Could Say".

Dušan Majkić