Zrenjaninac nagrađen za X-men animaciju

Nagradu kompanije 20th Century Fox za animaciju o novom filmu X-Men serijala dobio je Stefan Katanić iz Zrenjanina. Razgovarali smo sa njim o animaciji, poznavanju tematike i procesu izrade animacija i situaciji na toj sceni u Srbiji. Na kraju je i audio snimak intervjua, pa poslušajte.

Na šta si se fokusirao kada si radio animaciju za X-men takmičenje?

Fokusirao sam se na izvorni materijal koji sam hteo da predstavim, ali opet u svom senzibilitetu, svom stilu, tako da sam se trudio da ostanem veran što se tiče likova koje predstavljam i te kultne ikonografije, ali naravno da uradim to na svoj način, da bude prepoznatljivo, u mom stilu.

Jesi ti fan tih filmova?

Jesam, jesam, od malena - i stripova, crtanih filmova, video igara, posle filmova itd.

Šta misliš, koliko je važno da sooba poznaje tematiku i bude entuzijastična u vezi sa tematikom za koju radi neku animaciju?

Tačno se vidi razlika u adaptacijama, ne samo X-men serijala, između ljudi koji su to samo posmatrali kao jednu priču koju treba adaptirati i onih koji poznaju čitav svet koji treba predstaviti i onda se oseti razlika u krajnjem rezultatu ako je neko entuzijastično ušao u to ili samo odradio.

Stefanov pobednički rad

Kako izgleda tvoj proces pravljenja animacije?

Zavisi da li prvo smišljam priču, pa onda to pretočim u storyboard i dizajn likova, pa radim na tome dalje. To je klasičniji pristup, a nekad se desi da nacrtam nešto i onda shvatim da bih želeo to i da izanimiram, pa onda animiram, pa mi se i to dopadne. Onda kažem da li tu sad staviti neki dodatni kontekst, neku priču, narativ ili da jednostavno bude apstraktno, da ide uz muziku, ili čak ne ide, već samo uz neki zvuk, ili bez zvuka...

Koliko se u svojim autorskim radovima fokusiraš na priču koju želiš da ljudi vide, a koliko na animaciju?

I jedno i drugo. Doduše, iskreno više volim apstraktniju formu, u kojoj nema klasičnog narativa. Pogotovo kada radim strip - više su te neke moje lične introspektivne priče i nemam potrebu da to jasno objašnjavam da svima bude jasno na prvo čitanje. Možda je to malo samodovoljavajuće i sebično, ali meni znači. U tom smislu, malo je suptilnija priča, nije klasičan narativ, pa mi neki to i zameraju, nekima se dopada, ali ne mogu se svi zadovoljiti, niti treba.

Na koga se ti ugledaš?

Imam i ja svoje uzore, naravno. U animaciji na primer, Žorž Švicgebel (Georges Schwizgebel), Oskar Fišinger (Oskar Fischinger), Norman Meklaren (Norman McLaren), Bil Plimpton, to su neki čuveni animatori i autori autorskih animiranih filmova, a iz komercijalne sfere Kacuhiro Otomo (Katsuhiro Otomo), Brus Tim (Bruce Timm), a sviđaju mi se njihovi radovi zbog estetike, pristupa radu i stilizaciji likova, pozadina i čitav taj njihov vizuelni pristup me oduševljava.

Koliko treba da pratiš scenu da bi bio kvalitetan?

Kao klinac nacrtao sam superheroja sa sečivima koji mu izlaze iz ruke, i onda eto opet se vraćamo na X-men, video sam da Wolverine postoji već 20-30 godina pre nego što sam se ja rodio, pa sam se strašno razočarao što ja nisam otkrio novog i revolucionarnog superheroja. Treba biti svestan scene i šta se dešava, ali ne treba se opterećivati time, nego treba gledati svoje. Čak je i blaga izolacija dobra, da se čovek posveti svojim idejama i realizaciji.

Koliko doprinosi tvom kvalitetu i napredovanju saradnja sa drugim ljudima?

Lepo je razgovarati sa kolegama. Više pričamo o našem stavu o trenutnoj stanju animacije u svetu i Srbiji...

Kakva je situacija?

Zavisi šta vas zanima. U komercijalnoj sferi situacija blista, jer sada se sve svodi na marketing i uvek ima posla u tome. Druga je priča ako neko ima autorske ambicije i autorskih radova, tu je onda već malo škakljivija situacija, što nije ništa novo. U animaciji je bilo i boljih dana za autorski animirani film, ali sad zahvaljujući interentu svet je tu na dohvat ruke, tako da nije ništa strašno ni to.

Da li ti je nagrada koju si dobio od 20th Century Foxa donela još nešto osim toga da se dobro osećaš?

Samo lično zadovoljstvo i to je to (smeh)! Ne, donela mi je i kontakte i publicitet. Oni su se potrudili da taj film procirkuliše netom, dosta ljudi je to videlo, pa su me kontaktirali da me samo pohvale ili ponude da sarađujemo.

Da li je animacija zanat ili je potrebno fakultetsko obrazovanje da bi bio dobar?

Internet olakšava stvari, ima mnogo tutorijala, ali to se uglavnom svodi na osnovne principe animacije i na tehnologiju, na softver, programe u kojima se radi. I često je zabluda da je to suština, da je to jedino što treba da se savlada. Ljudi ne shvataju da je glavni i osnovni princip najbitniji, softver će se menjati ali ako se savlada osnova i suština, koja je još iz analognih dana, to je jako bitno. Smatram da je fakultetsko obrazovanje veoma bitno, jer je to stvar ličnog oplemenjenja. Ako sam završio animaciju na fakultetu, nisam učio samo animaciju. Bilo bi loše da sam samo to učio, nego sam učio i grafiku, slikarstvo, crtanje, tipografiju i ostale stvari. Grafika mi je mnogo značila dalje u mom pogledu na vizuelno stvaralaštvo. To je jedna velika prednost, i onda kad se sve te stvari isprepliću, onda se dobija nešto bolje osim puke zanatske imitacije.

Šta bi poručio nekom ko sada razmišlja da upiše animaciju ili da se bavi time?

Na to pitanje bi mogao da se dâ jedan isti odgovor - da se citira Vinzor Mekej (Winsor McCay), čuveni autor animiranih filmova i stripova. Profesor je okačio njegove reči na fakultetu u studiju za animaciju da nas uvek podsećaju: "Svaki idiot koji je spreman na to da uradi više hiljada crteža za nekoliko minuta filma, dobrodošao je u klub" (smeh).

Evo i audio snimka intervjua, uživajte!

J. Ž.