...
ORADIO UŽIVO

Društvo / Intervju

Već dva veka gitara je deo novosadske tradicije

09.04.2022.

Asocijacija gitarista Vojvodine dugo godina i sa velikim uspehom organizuje "Vojvodina gitar fest", ali i nekoliko drugih manifestacija pretežno gitarske muzike kao što su "World guitar competiton", "EuroSTRINGS Subotica Szeged" i "Omladinski kantautorski festival" koji upravo završava svoje četvrto izdanje. Raško Radović osnivač je i predsednik ovog udruženja i profesor gitare u muzičkoj školi "Isidor Bajić". Njegov rad prepoznat je i van granica naše zemlje i regiona pa je Raško, uz mnogobrojna priznanja koje je ostvario lično ili kao predavač, postao i instruktor Udruženja kraljevskih muzičkih škola Velike Britanije za gitaru, u jugoistočnoj Evropi.

.

"Upravo završavamo četvrti Omladinski kantautorski festival, do sada sigurno najjači, urađen uz podršku Fondacije Novi Sad EPK 2022. Oni koji prate ovaj festival znaju o čemu se radi. I ove godine okupili smo mlade kantautorke i kantautore, priredili radionice u KC Lab-u, gde su prijavljeni mogli da rade sa mentorima na uobličavanju svojih ideja i numera, kako na tekstovima tako i na muzici. I gde su dobili priliku da rade sa bendom koji je specaijlno sastavljen za ovu priliku", ispričao nam je Raško na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Kada kažemo kantautor, uglavnom pomislimo na osobu sa gitarom koja izvodi sopstvenu muziku. Ko je sve ove godine mogao da učestvuje i prijavi se na oficijelni deo programa?

Možda taj opis jeste stereotip, ali u suštini to tako i jeste. Uslov je bio da prijavljena osoba, odnosno, umetnik ima svoj tekst, svoju muziku i da je samostalno izvodi, svejedno da li je to uz gitaru ili klavir. Žiri je odabrao prijavljene, pa su oni dobili mogućnost da zajedno sa mentorima i pratećim bendom učestvuju u razvoju i njih kao autora, ali i njihove kompozicije.

Dakle, oni koji prave svoju muziku, a ne sviraju, za njih ovde nije bilo mesta?

(smeh) Samo polako. Ove godine imamo prošireni program i za to je zaslužna sveža krv u našem timu, Mateja Ninković koja polako preuzima konce u svoje ruke, što je odlično i sasvim prirodno da mlađi preuzimaju posao. Imamo ove godine i di-džejeve koji svoj šou imaju u klubu Tunel i te radionice vodi Vladimir Aćić. Predavanje je održao i Miloš Martinov LAG namenjeno baš DJ-evima i producentima, a moram da napomenem da je Miloš moj bivši učenik. Zaista sam se oduševio kada sam poslušao njegovo predavanje, koliko je napredovao i drago mi je da je ostao u svetu muzike.

rasko2 jpg

Omladinski kantautorski festival nije jedino što Asocijaciija gitarista Vojvodine radi, tačnije, možda ste mnogo poznatiji kao oragnizatori Vojvodina gitar festa?

Među gitarsitičkim svetom sigurno je poznatije i popularnije. Asocijaciju smo osnovali 2006. godine, sa idejom da se ponovo pokrene pokrajinsko takmičenje za gitaru koje je svojevremeno postojalo, ali se tokom godina ugasilo. U međuvremenu, Vojvodina gitar fest je prerastao u nešto mnogo veće i šire od prostora Vojvodine. Mnogo pre koronavirusa imali smo i internet takmičenje, pokrenuli smo internacionalno takmičenje koje nosi ime po našem eminentnom gitaristi Jovanu Jovičiću. Program ovog festivala je veoma raznolik, od godine do godine se razlikuje i nadograđuje se. Ove godine smo imali i izložbu pod nazivom "200 godina gitare u Novom Sadu", a u okviru Vojvodina gitar festa održavamo razne seminare, radionice i siguran sam da ima za svakog po nešto, naravno, iz sveta gitare.

Šta bismo mogli da izdvojimo iz ovogodišnjeg izdanja festivala?

Važno je naglasiti da je ovogodišnje izdanje festivala bilo potpuno podređeno EPK, kako bi se uklopilo u programski luk "Seobe", tako da su gosti, umetnici, bili oni koji su obeležili istoriju gitare u Novom Sadu. Imali smo okrugli sto na kome se pojavila profesorica Ana Margaret Vučak koja je i uvela gitaru u muzičku školu "Isidor Bajić" 1979. godine, tu je bio i profesor Zoran Krajišnik koji predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dakle ljudi koji su ispisali stranice istorije ovog instrumentu u našem gradu. Imali smo i izložbu koju sam pomenuo i koja je bila vrlo zanimljiva, ona prati istorijat ovog instrumenta od neke 1852. godine kada se pojavljuje izvesni Georgije Milanović i njegov udžbenik za gitaru, prvi štampani, pa sve do današnjih dana. Već standardno, imali smo radionice na kojima su se učenici usavršavali na majstorskim kursevima i naravno, koncertni program.

Najviše dece, koja počinju da sviraju, žele da upišu klavir ili gitaru. Zašto?

To je jako teško pitanje (smeh). Valjda im se to najviše dopada. Za gitaru je tradicionalno ogromna gužva i interesovanje pa tako, u muzičkoj školi u kojoj ja radim, imamo deset prijavljenih na jedno mesto, a mislim da je na klaviru još veća gužva. Ne znam gde je rešenje, da bi se otvorila još neka klasa za to je nadležno ministarsvo ili možda osmisliti neki drugačiji sistem.

rasko1 jpg

Raško Radović

Da li se u muzičkim školama neguje samo klasična gitara ili se može upisati na džez, rok?

Konkretno, u školi gde ja predajem može se upisati samo klasična gitara i neguje se samo klasična muzika. Međutim, tu je i naš kolega Đango koji drži džez odsek, pa ko želi i koga privlači takva vrsta muzike, može naravno kod njega da uči džez, bluz ili rok muziku.

Koliko si strog kao profesor?

To bi učenici trebalo da kažu, malo je deplasirano da ja pričam o tome. Ako smeju (smeh). Kada sam počeo da radim 1999. godine, dobio sam jedan nepopularan nadimak od uečnika, professor of punishment. To je tako ostalo, ali mislim da sam se promenio na bolje, nisam više tako oštar prema njima.

Tvoj dobar rad sa studentima prepoznali su i ljudi van granica naše zemlje?

Uvek ističem da je ekipa koja se bavi klasičnom gitarom kao jedna porodica, koja je vrlo mala, ako to uporedimo sa klavirom, na primer. Redovno gostujem u regionu na radionicama i festivalima kao predavač ili član žirija. Ipak treba biti realan i shvatiti da je to jedna mala zajednica. Ono što me zaista raduje je da je "Vojvodina gitar fest" postao deo Eurostrings platforme koju finansira Kreativna Evropa i tako smo ponovo upali na mapu prestižnih gitarskih festivala u Evropi. To je bila prilika kako za festival, tako i za mene lično, kao čoveka koji taj festival vodi, da idem po Evropi, budem gost na konferencijama.

 

Postoji li neka regija u Evropi koja je više talentovana i kakvi smo mi na toj mapi?

Reći ću neskromno da je naša odlična. Tačnije, sarajevska škola gitare i predavači koji su sticajem okolnosti došli u našu zemlju doneli su jedan viši nivo nastave i neki novi pogled na gitaru, pa je i kvalitet otišao jako visoko. Teško je upoređivati, jer bismo onda morali da uđemo u ekonosku stranu bavljenja muzikom, da li učenici mogu sebi da priušte dovoljno dobar, a samim tim i skup instrument na kome će svirati. Do jednog momenta talenat i rad mogu da pokrivaju dosta toga, a nakon toga, da biste nastupili na nekom prestižnom takmičenju ne možete svirati na instrumentu od dve ili tri hiljade eura. Nivo nastave može da bude visok, ali to mora da isprati puno stvari. Zato su dobri ti majstorski kursevi i seminari, gde dolaze vrhunski predavači, pa onda možemo da vidimo gde smo mi sa svojom nastavom, a i učenici sa svojim znanjem i veštinom.

Šta slušaš kad ne slušaš klasiku?

Što se tiče rok muzike volim Rodžera Votersa (Roger Waters) i to njegovu solo karijeru, a što se ostalog tiče, potpuno sam u džezu. Omiljena kantauroka je Patriša Barber (Patricia Barber).

A šta sviraš kada sviraš za sebe?

Malo sam se vratio u renesansu, vratio sam se nekim kompozicijama koje nisam stizao da sviram kada sam bio obavezan da vežbam. Desi mi se da na nekom takmičenju čujem kompoziciju nekog novog autora, pa potražim to, zato što me interesuje. Trenutno se bavim jednom divnom kompozicijom Džona Daulenda.

Kakva je situacija sa modernim kompozicijama za gitaru?

Lično sam se iznenadio kada smo 2011. godine, u okviru festivala, pokrenuli jedno internet takmičenje za kompoziciju. Tu su se prijavili kompozitori iz skoro sto zemalja sveta, što je i logično, jer ogroman broj kompozitora komponuje za gitaru. Ne dobijaju svi priliku, teško je do njih doći. Što se tiče kvaliteta on varira. Mi i u Novom Sadu imamo gitariste koji komponuju, dakle nisu kompozitori i tu ima puno dobrih dela. Na festivalu nam je bio i Dušan Bogdanović kompozitor koji se svrstava među deset najboljih živih kompozitora na svetu. Među modernim kompozitorima postoji tendencija da se ide ka eksperimentu, da se gitara istraži i kao udarački instrument, koje su granice trpeljivosti instrumenta. Bio sam na jednom koncertu gde je umetnica nakon završetka izvođenja dela razbila gitaru. Nisam ja taj koji bi trebalo da odluči, ali treba naći granicu - gde se eksperiment završava, a gde nešto treba ipak da osatne u domenu muzike.

Šta je ono što Asocijacija gitarista Vojvodine planira do kraja godine?

Ostao nam je drugi deo Gitar festa koji nije vezan za programski luk "Seobe" i to je takmičenje za gitariste "Dr Jovan Jovičić", a imaćemo i majstorske kurseve. Sve to će se održavati od 13. do 15. maja, nakon toga imamo jedan divan događaj, promociju knjige o profesorici Pavici Mrazović i izložbu o njenom životu i delu. To bi bilo to za prvi deo godine, a za drugi deo godine ćemo videti kako nas put bude vodio.

Raškovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Lena Hrvojević: Gitara je tu kad mi nije dan

Mlada kantautorka iz Novog Sada Lena Hrvojević, ove godine je na nekoliko festivala nastupala pred publikom, a na Festivalu uličnih…

.

Australijanac koji je osvojio Gradić

Jedan od izvođača koji je privukao je najviše pažnje publike na nedavno završenom Festivalu uličnih svirača je svakako i Australijanac…

.

Pank scena je bolja nego pre desetak godina

Kpax (Krah) je pank sastav iz Beograda. Čine ga Đorđe Mandić Manda (vokal), Andrej Đuretić Aki (gitara), Radovan Raša Božović…

.

Vlada Samardžić: Momenat kad uhvatiš vetar

"Catching the wind" je drugi solistički album Vladimira Samardžića jednog od najboljih bas gitarista u istoriji ne samo Novog Sada,…

.

Električna gitara jeste poznatija, ali su koreni u klasičnoj muzici

Protekle nedelje u Kulturnoj stanici Eđšeg održan je Vojvodina guitar fest, po 16. put. Ovogodišnji festival okupio je neka od…

.

Autorski rokenrol je danas Non Grata

Ovogodišnja manifestacija pod nazivom "Liman Zove" okupiće nekoliko zanimljivih, novih imena novosadske rokenrol scene. Jedan od novih bednova je i…

Anketa

Da li se plašite novog talasa korone?

Oradio logo