Umetnost igre papirom

Jelena Ilić je zaljubljenica u papir od detinjstva. Sada ,sa dvadeset osam godina i zvanjem arhitekte, želi da ostvari još jedan san. Počela je da se bavi izradom skulptura od papira i stvara trodimenzionalnu papirnu magiju koja izgleda potpuno nestvarno. Glavna ideja joj je da nastavimo igru sa papirom koju smo započeli kao deca. 

Kako si došla na ideju?

Skinula sam jedan dijagram da vidim koji su softveri u pitanju i kakvi su principi rada. Napravila sam figuru i osetila sam prazninu u tom momentu, kao da sam napravila biće kome sam dala život i koje je otišlo svojim putem, ka zidu (smeh), Ljudi su nakon toga počeli da se raspituju za tu vrstu umetnosti i kako sam ja to uradila. U međuvremenu sam skinula softvere za izradu tih programa pošto je moja prednost kao arhitekte da znam 3D Max i da mogu da modelujem bilo kakav oblik.

Pomenula si da je teško nabaviti papir kod nas?

Teško je nabaviti origami papir, a i sam papir u suštini. Na početku sam koristila običan hamer, to su bile test verzije samo za mene. Kasnije sam se snalazila, išla sam po papirnicama, obišla Novi Sad i pola Beograda i okoline, da bi na kraju ovde našla stovarište papira. Tu mogu da uzmem plastificirani , gumirani, vodootporni papir, raznih boja i sjaja. Tada sam bila presrećna jer sam napokon našla materijal kojim mogu da ispoljim kreativnost.

Prednost ti je ta što si završila arhitekturu, ali se ona veoma razlikuje od hobija koji je kreativan na drugi način. Kako si to spojila?

U suštini kroz vekove istorije imamo spajanje skulpture i arhitekture, pogotovo u doba renesanse. Mikelanđelo, Leonardo Da Vinči i drugi su bili izuzetni skulptori ali i arhitekte, oni su to spojili sve do savremene arhitekture kada je došlo do razdvajanja skulpture i objekta. Na primer arhitekta Frenk Geri je u Pragu i Gaudi u Barseloni napravio nekoliko moćnih objekata od kamena gde on u stvari od objekta pravi skulpturu. To je neverovatno detaljno i umetnički, a on je jedan od modernijih arhitekata koji su to uspeli. Moj doprinos bi bio da kroz enterijer mogu da spojim moju skulpturu sa projektom, bilo da je u pitanju origami lampa ili ogledalo da trouglovima za odlaganje nakita. To sam sebi napravila i sad ne mogu bez toga, neverovatno je praktično.

Kako ljudi reaguju na to?

Podrška je stvarno super, ne mogu da kažem neočekivano, ali nisam mislila da ću da napravim takav bum u okolini  tim mojim stvarima. Dobila sam podršku od najbližih ljudi i to mi je najbitnije. Naravno bitno mi je da imam podršku ljudi koji cene papirnu umetnost, i od samih umetnika iz bilo koje branše.

Da li je možda već u ponudi i planu izložba?

Planiram izložbu. Već tri godine razmišljam o tome da napravim nešto da spojim origami, geometriju i papir. Sad imam iskustvo i znanje pa ću na proleće da napravim izložbu.

Koliko vemena oduzme jedna skultpura?

Izrada jednoroga traje šest dana, zato što sam već upraksana, imam veštinu i brzinu. Ali na početku je trajalo duže, recimo jelena sam pravila nedelju i po dana. Moraš biti oprezan i precizan kako ne bi pogrešio na nekim delovima. Jako je osetljivo, papir se kida ako je slabiji, a negde bi trebalo da bude takav zbog oštrih uglova. Uglavnom zavisi od projekta do projekta. Sada se trudim da radim nešto svoje, prešla sam taj nivo da po Internetu gledam kakvi sve dijagrami postoje.

Koliko je teško staviti cenu na svoj rad?

Jako je teško zato što ljudi i dalje ne shvataju da je ta umentost koju sam stvorila od papira toliko vredna. Ne znaju pozadinu toga, koliko je mojih živaca otišlo, vemena, besa ako se pokida papir, sve to nema cenu. Nekad ne znam ni kako da je formiram. Ako kažem da je jednorog sto evra ljudi misle da je preskupo jer je od papira. Ali baš zato što je od papira trebalo bi da bude još fantastičnije i magičnije.

Ti si mlada kreativka, ima još mnogo mladih ljudi koji su kreativni i zaslužuju pažnju javnosti. Misliš li da dobijate dovoljno pažnje?

Smatram da nemamo i moramo da iniciramo nešto. Da nam Pokrajina omogući.  Bila sam u Berlinu pre dve godine sa arhitektama iz regiona. Otišli smo u objekat koji je relativno napušten, ali ga koriste umetnici. Dobili su ga od države i prave svoje radove. Svako za svojim stolom, neki šiju, prave nakit. Iskazuju umetnost. Oduševilo me je kako je kod njih to normalno. Kada bi nama država barem iznajmila neki takav objekat mislim da bi se izdigli na viši kulturni nivo. Vidim da se ljudi interesuju za papir i papirnu umetnost i hoće to da rade. Volela bih da navedem neke mlade kreativne ljude da ispolje ono što imaju u sebi.

Misliš li da su društvene mreže glavni izložbeni prostor gde ljudi mogu da se upoznaju sa radovima?

Društvene mreže su danas mnogo dobar marketing. Kad bih sada napravila sajt mislim da bi posećenost moje Fejsbuk stranice bila veća nego sajta. U stvari mislim da je Instagram najbolja reklama zato što je postao popularniji od Fejsbuka.

Da li si pokušala da kontaktiraš nekog stranog umetnika koji bi te možda pogurao i pomogao?

Baš sam pre neki dan okačila skulpturu jednoroga na jednu grupu gde ima raznih developera i oni su se oduševili. Raspitivali su se o arhitekturi Srbije pošto sam ufotkala skulpturu u zamku u Beočinu. Uspela sam da im približim našu zemlju, mogućnosti i kadrove.

Planovi za dalje?

Izložba i da onda još više proširim ovu priču. I da dobijem podršku za ideju da mi nastavimo igru papira koju smo započeli kao deca.

Tonski intervju poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović