Tom Walker: Radnim navikama do uspeha
Strani mediji Toma Walkera nazivaju najvećom britanskom novom zvezdom, što je potvrdila i Brit nagrada za najboljeg britanskog debitanta u 2019. godini. Kritičari njegov glas i muzički stil porede sa izvođačima kao što su Ed Sheeran i Rag’n’Bone Man. Pre nastupa na Exit festivalu, Tom je svratio i do studija Oradija.
Želeo si da postaneš pevač/gitarista još kad si imao devet godina, kada si slušao AC/DC u Parizu. Onda si postao Tom Walker koji pravi indi rok muziku. Kako?
Sa devet godina sam hteo da budem gitarista, a tek sa 19 godina sam poželeo da budem pevač. Izgleda da sam malo zakasnio pevanjem, ali sam oduvek želeo da sviram gitaru. Nisam baš siguran u to kako se desilo da pravim ovu vrstu muzike. Slušam različite žanrove i bendove kao što su Arctic Monkeys, Adele, Foo Fighters, Muse, AC/DC, volim džez i klasičnu muziku. Nikad nisam mislio da ću biti okrenut samo jednoj vrsti muzike i uspeti u tome. Ono što rade AC/DC je teško uraditi, to mogu samo oni.
Koristiš različite stilove, što se može videti kada se uporede pesme "Leave a light on" i "Just You and I". Kako to objašnjavaš?
Baš zbog toga što volim različite žanrove, dosadi mi da radim istu stvar svaki put, a mislim da i publici tako nešto dosadi. Sada smo u drugačijem vremenu, za razliku od pre 20 godina kada su se pravile pesme koje su bile iste, ceo album od 10 pesama, recimo. Mislim da je dobro eksperimentisati, pomerati granice.
Nedavno si dobio Brit nagradu za najboljeg britanskog debitanta za ovu godinu. Koja je to glavna stvar koju ti imaš, a drugi izvođači ne?
Imam jako dobre radne navike. Radio sam dosta proteklih pet godina, kada ljudi vide Instagram profile pomisle da muzičari ne rade ništa, samo otpevaju pesmu i to je to. Prošle godine smo imali 127 letova, veliki broj svirki, snimanja u studiju. Mislim da je potrebno intenzivno raditi i upravo to učini da se dese ovakve stvari.
Tom u razgovoru sa novinarkom Oradija
Pesma "Leave a light on" govori o depresiji mladih, o tome šta se događa kada su izgubljeni. Da li si ti bio izgubljen na taj način? Kako si to rešavao?
Da. Rešavao sam to razgovorom sa drugim ljudima. To je najteža stvar kada su u pitanju depresija i mentalne bolesti, to što ljudi kriju i ne žele da pričaju o tome. Zato mislim da dosta ljudi želi leave a light one jer upravo to predstavlja dijalog. Dobro je kada otvoreno prikazujete šta osećate i ne treba to držati u sebi, jer tad nastaju problemi.
Sa kime, po tvom mišljenju, treba pričati u takvim situacijama?
Ako ne možete da računate na porodicu i prijatelje, postoje anonimne linije za pomoć koje su dostupne 24 časova u ovakvim situacijama. Možete popričati sa nekim o svojim osećanjima, bez imena i prezimena, može biti od velike pomoći.
S.P.
