Suptilne emocije Nemog pesnika

Nemi pesnik je novosadski bend koji je u februaru 2018. godine, kako oni kažu, nastao iz niza slučajnosti. Bend čine Milan Marković (pevač), Marko Aleksić (gitara), Nikola Borčić (bas) i Saša Ignjatović (bubnjevi). "Možda se to čini kao fraza, ali Nemi pesnik je projekat koji je svojim članovima od početka značio više od dobre rime i nekoliko skladnih akorda". Nemi pesnik će svirati na žurci Oradija, a o bendu, muzičkoj sceni i alternativnom roku pričali smo sa Milanom.

Foto: Privatna arhiva

Kako je nastao bend Nemi pesnik?

Može se reći da je bend nastao kao slučajni susret nekih ljudi u pravo vreme. Ja, kao najmlađi u bendu, poslednji sam došao. Oni su imali neki projekat pre mene gde su radili obrade, a ja sam se tu kretao okolo, bio sam prijatelj s njima, dolazio na probe, bilo je nekih ideja da pevam prateće vokale i onda se taj projekat raspao, a mi smo odlučili da pređemo na viši nivo i na autorsku muziku. Meni je predloženo da pevam i tako je to lagano preraslo u Nemog pesnika.

Veoma je zanimljiva sintagma naziva benda. Ima li neka priča iza toga, kako je došlo do naziva?

Često nas pitaju kako je Nemi pesnik dobio ime, baš dugo smo razmišljali o tome kako ćemo da se zovemo i u jednom momentu smišljanja naziva za bend "Nemi pesnik" nam je zvučalo kao nešto najzanimljivije i najhrabrije što bi predstavili ljudima. Inače je to iz jednog stiha naše pesme, možda čak i prve pesme koju smo napravili, gde se spominje nemi pesnik koji stvara priču i onda je nekome palo na pamet da se upravo tako zovemo.

Vas četvorica dolazite iz različitih i muzičkih i društvenih sfera. Jedan od članova benda ti je bio razredni! Možeš li da nas upoznaš sa članovima benda?

Sale-Saša Ignjatović je najstariji član benda i verovatno ima najviše muzičkog iskustva. On je, ja mislim isključivo muzičar, ceo život se bavi muzikom, radi postprodukciju, ima i školu brazilskih udaraljki, svira različite instrumente, baš je talentovan. Nikola Borčić već dosta godina svira bas, imao je i nekoliko bendova pre ovoga i raznih muzičkih akcija. Marko Aleksić je taj koji je meni bio razredni u školi, on je deset godina stariji od mene, išao je u muzičku školu i veoma rano je počeo da svira gitaru i da komponuje. On je inače, pisao sve naše pesme. I ja, kome je ovo prvi muzički projekat. To smo nas četvorica koji pokušavamo da napravimo nešto novo.

Foto: Privatna arhiva

Šta se onda dešava, kakva muzika nastaje kada se takve četri različite energije i generacije spoje u jedan bend?

Te četri različite energije iz nekih razloga dobro funkcionišu zajedno. Nastaje neka alternativna rok muzika. Pokušavamo da pogodimo neki suptilni deo emocije ljudi, kako bi se prepoznali u našim pesmama. Nije to ništa ni previše komplikovani ni previše, da kažem, produbljeno, ali postoji neka suptilna nota koja se malo izdvaja od mejnstrim pesama i mislim da se ljudi prepoznaju u tome. S obzirom na reakcije, publici se to dopada i mi uživamo u tome. 

Pomenuo si da ti je ovo prvi projekat, prvi bend, šta je sve danas potrebno kako bi jedan bend opstao, nastupao. Koliko to ulaganja iziskuje, zapravo?

Jako mnogo. Iziskuje dosta entuzijazma, treba dosta želje i volje za radom i napora, vrlo česte probe, kao i sredstva, potreban je novac za sve to, tako da nije lako, ali ta želja je najbitnija. Ukoliko ima i talenta, a nesmunjivo je da u ovom bendu ima talenta, to onda može da izađe na nešto dobro.

Šta misliš, kao mlad muzičar, ali i kao mlada osoba, u kakvom stanju se nalazi muzička scena u Srbiji danas, koliko zapravo ima alternativnih stvari i da li su one prepoznate?

Muzička scena u Srbiji pokušava da kopira scenu koja je trenutno popularna u svetu. Ima ovde i alternativnih stvari, sada se pojavljuju i trep bendovi i muzika, ali i prepoznaje se sve što ima iole kvaliteta, nađe svoju publiku, pa tako i alternativna rok scena i mislim da trenutno postoji jedan fin talas na rok sceni. Postoje bendovi kao što su Buč Kesidi, Ljubičice, Majdan, d r a m... Bio sam na dosta njihovih svirki, koje su bile popunjene, tako da mislim da treba prosto zajahati taj talas sa svima njima i može da se stvori neka dobra rok priča i scena.

A novosadska publika, šta oni vole da slušaju, kako vidiš novosadsku scenu?

Nije baš da znam mnogo bendova sa novosadske scene. Uglavnom su to neki stariji bendovi, kao što su Amajlija, Vojvođanski bluz bend i znam ove mlađe koji su nama bliže generacijski, tipa UV, nekadašnja Uvertira ili Monohrom, svi oni fino rade i mislim da novosadska publika voli da čuje novosadski bend. Naša publika je opet miks vojvođanske publike, jer mi dolazimo iz različitih mesta po Vojvodini.

Foto: Privatna arhiva

Da li i privatno slušaš alternativni rok ili nešto drugo?

Meni lično je muzika veoma važna i ne mogu da zamislim jedan dan a da nije ispunjen muzikom i mislim i da je ljudima generalno muzika važna. Pogotovo kada mogu da se poistovete sa tekstom ili melodijom, kada shvate koliko se to poklapa sa nekim njihovom trenutnim stanjem. Ja slušam nešto slično ovome što mi pravimo, samo na drugom jeziku. Uglavnom je to strani indi rok i strana alternativna scena.

Na žurci Oradija će biti premijera nekih novih pesama?

Da, predstavićemo neke nove aranžmane i nadam se da će se to svideti publici. Za one koji nas nikada nisu slušali sve će im biti novo, jer nemamo baš mnogo stvari na jutjubu, a i za one koji su česti na našim svirkama će biti novina. Tako da pozivam sve da dođu na žurku, ne samo zbog nas već i zbog drugih izvođača, programa i tribine, a nas možete pratiti na društvenim mrežama, najaktivniji smo na instagramu.

J. Božić