Stripovi su stvari za devojčice!

Francuski institut u Srbiji poverio je mladoj i izuzetno talentovanoj strip autorki Jani Adamović da koncipira izložbu pod imenom "Ona se budi" posvećenu strip autorkama. Nasuprot činjenici da su brojni ženski likovi prisutni u oblasti stripa, često hiperseksualizovani, autorke su zanemarene u strip izdavaštvu.

Da li se suženi pojam "ženski strip" odnosi na pol autorki ili na žanr koji interesuje žensku publiku? Ima li tema koje se isključivo tiču žena? Da li iko pominje "muški strip"? Da li su granice stvaralaštva određene polom?

Izložba je rezultat pogleda jedne mlade autorke na poziciju žena u oblasti devete umetnosti. Njeno istraživanje svedoči o mestu koje one zauzimaju u ovoj oblasti, ali i o pitanjima koja proizlaze iz njihovog položaja, pre svega o pitanju njihove nevidljivosti, bilo da su Srpkinje, Hrvatice, Slovenke ili Francuskinje. Šta je svima njima zajedničko? O svemu tome razgovarali smo sa autorkom izložbe.

Koliko je danas, iz tvog ugla, vidljiva i vitalna ženska strip scena?

Izuzetno je vitalna, ako možemo uopšte da je nazovemo ženskom strip scenom. To je zato što sve ove autorke ne stvaraju negde na nekom zasebnom ostrvu stripa, nego to sve rade zajedno sa svojim kolegama a radove objavljuju na istim portalima, u sličnim časopisima i fanzinima. Upravo zato ne bih ništa klasifikovala pod imenom "ženska strip scena".

Koliko si spremala izložbu "Ona se budi"?

Od neke inicijane ideje do danas je prošlo skoro godinu dana istraživanja. Pre nego što sam krenula da radim na ovoj izložbi, za većinu autorki nisam ni poznavala. Onda sam ih, takoreći, polako otkrivala i jako su me zaintrigirala. To znači da ću i dalje pratiti njihov rad.

Radovi Aje Grofeljnik i Ane Petrović

Izložba je najavljena pitanjem koje glasi "Da li crtež ima pol?". Kako je došlo do takvog pitanja i da li ti imaš odgovor na njega?

To je bila tema debate tj. predlog koji je došao iz Francuskog instituta u Beogradu. U suštini, to su neka pitanja koja žene/autorke postavljaju kada rade. Dešava se često da ih većina klasifikuje kao ženski strip, pod žensku strip scenu koja, zapravo, ne postoji. One stvaraju pod okriljem devete umetnosti i to je ista scena na kojoj rade i muškarci. Nismo podeljene. Samim tim hoćemo uvek da prodiskutujemo i da stavimo do znanja publici da crtež jednostavno nema pol i da se takvi senzibiliteti ne dele na ženske i na muške. U pitanju su samo različiti spektri različitih doživljaja i umetničkih pristupa koji variraju od osobe do osobe.

Da li su strip autorke ipak negde zanemarene ili ne?

Ne bih rekla da su zanemarene, zato što se autorke redovno pojavlju na festivalima, imaju i svoje samostalne izložbe... Ja sam pravi primer ove konstatacije i ne mogu reći da sam diskriminisana u tom smislu. Ali, imam utisak da i dalje nisu baš sasvim ravnopravno zastupljene.

Radovi Helene Janečić i Lise Mandel

Dešava se kao da publika nekada zaboravi da postoje strip autorke. I ne govorim sada samo o muškarcima. A samom tom izolacijom stavljanja u nekakav žanr ženskog stripa, koji je izmišljeni žanr, autorke se nađu skrajnute. Mada, ja zaista moram da kažem da, što se naših muških kolega tiče, u najvećem broju slučajeva to su vrlo pozitivna iskustva i u tom smislu zaista nema diskriminacije.

Kako ti gledaš na fenomen filma "Wonder Woman" koji je nastao prema motivima istoimenog stripa i koji je doživeo planetarni uspeh? Da li i takva komercijalizacija junakinja pomaže širem shvatanju tematike ili se samo radi o visprenosti industriji zabave?

Milsim da je na komercijalne filmove i stripove sa takvom i sličnom tematikom veoma uticala afera "Vajnstejn" kao i pokret #MeToo. Sve te interesantne junakinje zapravo su plod jedne promene svesti u vezi sa javnim govorom o diskriminaciji koju žene svakodnevno doživljavaju. Ja nisam fan filma "Wonder Woman" ali to su samo ukusi.

Jana Adamović - autorka izložbe "Ona se budi"

Naravno, ima tu i doze pomodarstva, ali je jako bitno da se govori o autorkama u svim oblastima umetnosti i u svim profesijama. Ono što je dobro danas u svetu stripa je činjenica da većina žena ima autorski pristup, tako da se radi o kompletnim umetnicama. 

Šte je ono što veže autorke koje si ti ti okupila svojom izložbom? 

Osim toga što su sve žene i što imaju veliku ljubav prema stripu, njihova dela su ostavila poseban utisak na mene. Ja nisam ni kustoskinja niti istoričarka umetnosti, tako da je pristup odabiru ovih tabli bio prilično subjektivan. Nisam mogla sebi da nametnem nekakav drugačiji pristup realizaciji izložbe, ali se jesam objektvno trudila da izaberem autorke koje su veoma različite jedna od drugih, koje imaju različite izraze i koje tretiraju različite teme. Upravo tako sam pokušala da dočaram svo to bogatstvo ženskog stvaralaštva.

Radovi Magde Dulčić i Tee Jurišić

Na velikim strip tržištima, pozicija žena je sve važnija i one polako zauzimaju bitnije pozicije u toj industriji. Od glavnih crtača do mesta urednica. Kod nas je to drugačije, jer su tržišta u regionu jako mala, ali svakako postoji dobra volja. Za sada, osim jednog izdavača (Dibidus iz Beograda), kod nas nema ni jedne žene koja je urednica u nekoj izdavačkoj kući. Tu ima mesta za pomake. Pored toga što je to poželjno, potrebno je da i domaći izdavači i autori malo rizikuju kako bi podsticali jedni druge u vezi sa realizacijom pravih stvari. 

U nastavku poslušajte deo intervju sa Janom Adamović.

Dušan Majkić