Slaven Došlo: Svaka posvećenost zahteva odricanje

Mladog glumca Slavena Došla smo svi zapamtili po filmu Stevana Filipovića Pored mene koji je predstavljao našu državu čak i u Irskoj na festivalu evropskog filma Subtitle. Slaven trenutno dosta radi i u pozorištu, jer se, kako i sam kaže, navukao na osećaj adrenalina i sreće nakon odigrane predstave, a put ga je naneo i u Novi Sad gde radi na projektu Edukativno pozorište.

Kada i kako si krenuo da se interesuješ za glumu?

Mislim da je to bilo u četvrtom razredu osnovne škole kada sam krenuo da idem u dramski studio u Somboru. Super smo se igrali i jako mi se svidelo sve to. Međutim, u jednom momentu sam krenuo da odustajem i pomislio sam da upišem neki "normalan" fakultet, ali na kraju sam ipak istrajao u tome.

Šta je to što te je podstaklo da istraješ u glumi i da ipak ne odustaneš?

Pa iskreno, meni je gluma zabavna. Sad kad više radim i u pozorištu shvatam recimo da taj osećaj euforije koji imaš posle odigrane predstave stvara neku vrstu zavisnosti od ovog posla.

Znači, snalaziš se i u pozorištu isto koliko i na filmu?

Zapravo, pozorište je to koje te inicijalno zainteresuje za glumu. Naravno, može to da bude i film, ali izlaženje na scenu pred ljude i činjenica da je svaki put sve drugačije i to je sve dosta primamljivo. Svakako, film nudi bezbroj nekih mogućnosti koje su takođe zanimljive.

Koliko misliš da se mladi kod nas interesuju za pozorište?

Iskreno, ne znam. Ja ne izlazim iz pozorišta pa nemam uzorak koliko su mladi zainteresovani za njega. Mislim da je veći problem tu samo pozorište - šta se radi i kako se radi. Mislim da bi interesovanje bilo veće ukoliko bi se i samo pozorište potrudilo da prilagodi svoj program mladima.

Radiš sada na projektu Edukativno pozorište, koliko misliš da takvi projekti mogu da zainteresuju mlade za pozorište, prvenstveno zbog tema kojim se bavi predstava Rekonstrukcija koja će se igrati u okviru njega?

Meni je sjajno što se, recimo, bavimo vršnjačkim nasiljem koje jeste uvek tema i koje je uvek postojalo i uvek će postojati. Dopada mi se što pitamo mlade ljude za njihovo mišljenje u vezi sa situacijama koje se pojavljuju u predstavi, koje su vrlo opipljive, pogotovo u tim godinama kada se sve shvata vrlo lično. Divno je što imamo saradnju sa srednjim školama čiji će učenici doći da gledaju predstavu jer je bitno da u tom mlađem periodu steknu naviku odlaženja u pozorište. Ja sam tu naviku stekao od mojih roditelja i to se nekako prenosi sa kolena na koleno. Prosto, ako propustimo neke generacije, onda ni njihova deca verovatno neće biti zainteresovana za pozorište.

Kako se ti lično osećaš u ovom projektu?

Meni je divno! Okupili su se ljudi koji veoma slično misle i koji su vrlo istrajni. Gea Gojak je sjajna u organizovanju svega i istrajala je u tome da progura ceo projekat van institucije, što nije čest slučaj. Svi ljudi koji su uključeni su posvećeni projektu i lepo je jer ne postoji nikakav pritisak da treba da zadovoljimo nekakve spoljašnje kriterijume. Lično uopšte ne razmišljam o kritici ovog puta, nego se samo igramo i pokušavamo da odigramo sve što bolje i mislim da smo na dobrom putu da napravimo sjajnu predstavu, a samim tim i projekat.

Kad si već spomenuo kritiku, kako se suočavaš sa njom? Pogotovo kao dosta mlad glumac.

Pa... Imao sam sreće da su moje kritike do sada bile okej. (smeh) Videćemo kada se dese i neke lošije kako ću se poneti, jer smo mi ipak svi osetljivi, ali i to je sastavni deo ovog posla i prosto kao odrasla osoba moraš da se navikneš na to.

Kakav savet bi dao mladim ljudima koji žele da se bave glumom? 

Meni su svi stariji glumci govorili "Jao, nemoj u glumu!" i meni je to uvek bilo užasno, šta sad, ti možeš da se baviš glumom, a ja ne? Tako da ne bih im dao neki poseban savet, više želim da im poručim da je neverovatan taj prostor u kojem ti možeš da istražuješ sebe, da se baviš stvarima koje su oko tebe i da se i dalje igraš iako si možda po nekim kriterijumima prešao u tu neku ozbiljniju fazu. Naravno da je teško i naravno da odricanja moraju da postoje, ali svaka vrsta posvećenosti zahteva te stvari. Ukoliko žele da se bave glumom, neka se odvaže, pa će videti. Svako ima neki svoj put.

Šta su tvoji planovi za budućnost, da li možda planiraš da se priključiš nekim projektima sličnim "Edukativnom pozorištu"?

Zapravo, vrlo uskoro bi trebalo da radim jednu predstavu u Bitef teatru sa super ekipom, Dino Mustafić je režira. Trebalo bi da izađe i film Biser Bojane koji sam letos snimao na Adi Bojani. A generalno bih voleo da postoji više projekata kao što je ovaj, gde se skupe ljudi, nisu nametnuti jedni drugima nekim ansamblom ili nečim drugim. Na taj način, mogu da sarađuju i da naprave neke super stvari bez nekakvog pritiska. Meni je to sjajno, pogotovo u umetnosti.

Sofija Balać