Sinhronizacija crtaća - beskrajno zabavan ozbiljan posao

Ekipa koja stoji iza muzičke etitekte Bassivity odgovorna je i zaslužna za dobar deo mlade hip hop scene u našoj zemlji i uopšte za širenje ovog muzičkog žanra kod nas. U početku preko sopstvenih projekata, a nakon toga u saradnji sa mnogim izvođačima svoje umeće i opseg delovanja proširili su i van granica Srbije, dok su u našoj zemlji zakoračili u za njih novu sferu - sinhronizaciju crtanih filmova.

"Pokušavam da izvršim tranziciju iz fiksno izadavačke kuće okrenutoj isključivo muzici u neki format koji se više bavi kreacijom. Studio uglavnom radi pesme nekih drugih izvođača, koji ovde dolaze da im radimo produkciju, bavimo se takođe i snihronizacijom crtanih filmova za bioskope, a radimo i standardno za par klijenata radijske kampanje, džinglove i slično. Ono što najviše radimo, gde smo verovatno i najbolji je takozvani artist development. Jurimo nove izođače koji nemaju puno studijskog iskustva pa im onda pomažemo u kreiranju njihovog zvuka, pesmama, priči uopšte", na početaku razgovora za O radio ispričao nam je Relja Milanković, jedan od ključnih ljudi koji stoji iza Bassivity etikete. 

Kako se uopšte dogodilo da radite sinhronizaciju crtanih filmova?

Počeli smo to da radimo pre dve godine. Za nas je to bio potpuno novi format i oblast koju nismo poznavali. Nikad do tada nismo radili sinhronizaciju, rad sa glumcima, njih 15 - 20 po filmu, režiseri, postprodukcija, editing, miks 5.1 za bioskope... Sve je to za nas bilo novo, samim tim i veoma interesantno. Bilo je super, sva naša prethodna iskustva uspeli smo da slijemo u to. Usput smo saznali da su crtaći beskrajno zabavni, a u našim bioskopima su to ubedljivo najgledaniji filmovi. Ceo proces i pristup potpuno je drugačiji od bilo kakvog pravljenja i snimanja muzike.

Kako birate glumce, postoje li tu neki problemi sa kojima se suočavate?

Za major filmove uvek se prave ozbiljniji kastinzi jer distributeri traže nekoliko potencijalnih glumaca za veće uloge. Radili smo, na primer, Spilbergov film "Big Friendly Giant" koji čak nije ni animirani film, on je neko igrano-crtano 3D ostvarenje. Za taj film bilo je više od 40 glumaca na kastingu, među kojima su bili Branislav Lečić, Zoran Cvijanović, a na kraju je glas dobroćudnom džinu iz filma pozajmio Boda Ninković. Za manje produkcije imamo odrešene ruke u smislu da režiser sastavlja ekipu, mi to pošaljemo na odobrenje i to uglavnom tako funkcioniše. Sazanali smo takođe, da kod nas postoje glumci koji se isključivo bave voice actingom. Imaš ljude koji se često pojavljuju u crtaćima a koji mogu da isporuče po nekoliko različitih likova. Trudimo se da karakterno pogodimo likove i nađemo slične među glumcima, čak i likom (smeh) da bi dobili neku paralelu. Razne filmove smo radili, sada je na repertoaru "Snežna kraljica", a uskoro kreće u prikazivanje i film "Balerina i Viktor" gde glumi Boki Perić.
 

Za razliku od nekih država kao štu su Mađarska, Nemačka ili Italija, koje sinhronizuju i igrane filmove, mi za sad radimo samo sinhronizaciju za decu. Kakav je tvoj stav prema tome, da li gubimo u tome što čitamo titl ili dobijamo time što čujemo glas originalnih glumaca?

Igrane filmove je jako teško sinhronizovati, a da se to uradi dobro, prirodno. Lično sam uvek za titlove, jer ti posmatraš glumca kompletno, a sa sinhronizacijom se dosta toga gubi. Sećam se da sam pre nekih godinu dana u Italiji gledao film na njihovoj državnoj televiziji gde bukvalno dva glasa, muški i ženski ceo film sinhronizuju. To izgleda nenormalno, kao da se neko šali (smeh). Ali što se tiče sinhronizacija za decu, pogotovo crtanih filmova, prosto je nemoguće drugačije nego da im se pripremi film na srpskom. Postoje naravno i crtaći koji nisu za decu, ali i opcija da se pogledaju uz originalni ton i uz titl. Nadam se da neće krenuti sinhronizacija igranih filmova, jer to nikad ne može da se napravi da bude idealno kao originalno na filmu.

Da se malo okrenemo muzici, možda si sopstvenu muzičku karijeru zapostavio zarad studija, šta se dešava na tom polju?

Moja grupa VIP... Pa, mi nikada nismo gledali na sebe kao na neke velike umetnike, muzičare. Nama se muzika jednostavno desila. Izdali smo dva albuma za nekih 13 godina koliko bend postoji, dakle, ni na tom polju nismo bili nešto ekspeditivni, ali i pored toga imamo jaku fan bazu, publika voli našu muziku. Zanimljivo je da je čak ta velika pauza u objavljivanju albuma dovela do toga da nas različite generacije prihvate. Nastupamo mi i dan danas, radimo povremeno, prošle godine smo bili na Main stageu Exit festivala i na mnogim drugim festivalima. Ja se u muziku i nisam upustio da bih gradio svoju karijeru, nego je u startu ideja bila da se bavimo drugim izvođačima. To je sigurno imalo za efekat da smo manje produktivni i da zapostavimo našu muziku. S druge strane, stvarno mi nije žao jer smo toliko dobre muzike pustili u etar, a na našoj etiketi objavili više od 50 albuma i stotine singlova. Publici smo predstavili neke izvođače za koje nikada ranije nisu čuli, a neki od njih su postali prave zvezde i jako uspešni.
 

Koga bi nam preporučio od mladih snaga sa kojima si radio?

Cobi definitivno. On je pre svega producent, koji je sa nama radio na raznim inostranim projektima i sa producentima kao što su Rick Ross, Rek One, ali i u domaćoj muzici. On je sad u tranziciji između producenta i artista, a trenutno radimo na nekim njegovim pesmama. Biće to jedan pre svega produkcijski iskorak u muzici, za koju mi smatramo da treba da bude mainstream. Izdvojio bih i nešto novo što je počela da radi Sara Jo koja je za mene jedina prava mlada pop zvezda u Srbiji. Mislim da ima super šanse da pokaže nešto novo i da ostvari uspeh. Pomenuo bih tu i Sivila iz Crne Gore koji je po mom mišljenju izdao najbolju rep proču u poslednjih 10 godina. Ima puno dobrih izvođača, ali nekako loše reaguju na neuspeh, brzo gube volju, imaju problema s egom... Ljudi ne shvataju da je muzički biznis, pogotovo za izvođače, jedna hard core šljaka i da je to nešto čime moraš da se baviš ceo dan, svaki dan, ako misliš da ti to uspe. Ima primera muzike koja realno nema neki kvalitet ali je uspela da se probije, da uđe u uši, da se monetizuje na raznoraznim nivoima, samo zato što su izvođači bili uporni, posvećeni. Ne kaže se džabe "90 odsto je biznis, 10 odsto šou".

Postoji li neki koncert koji bi voleo da vidiš, a nisi uspeo do sada?

Igrom slučaja biću u Belgiji krajem meseca i uhvatiću sam Drakea i Weekenda, inače ih slušam, ali volim kada izvođače ulovim dok su na vrhu popularnosti, kada su najjači, kao sad. Ono što nisam gledao, a što ne mogu da prežalim su svakao Prince i Rage Against the Machine. Pošto to nije moguće, voleo bih da pogledam Daft Pank, Justin Bibera bih takođe voleo, to je sigurno dobar koncert, Black Keys i naravno razne hip hop izvođače.

Jovan Marjanović