Promena je inat potreban mladim ljudima

Nova sezona u Pozorištu Promena krenula je sa predstavom "Život provincijskih plejboja". Puna sala i neprestan smeh publike ukazali su na to da su mladi glumci ispunili očekivanja. O ovoj interesantnoj predstavi, značaju Pozorišta Promene, kao i o omladinskoj kulturnoj sceni, razgovarali smo sa jednim od aktera ove predstave Dejanom Maksimovićem.

Kako Pozorište Promena utiče na tvoju karijeru?

Promena je vrlo bitan faktor koji mi se zadesio na novosadskoj Akademiji. Ne mogu da govorim o nekakvoj karijeri jer još studiram, ali mislim da ću za neko vreme moći da kažem da je moja karijera počela u Promeni. To jedinstveno pozorište u celom regionu, po svom konceptu i postojanju. Promena je mogućnost svima nama da se tokom školovanja susretnemo sa publikom i da igramo jedan stalni repertoar još tokom studija. 

Po čemu je još jedinstvena Promena?

Promena je jedino studentsko pozorište kod nas. Na primer, predstava Život provincijalskih plejboja je ispitna predstava treće godine glume u klasi profesora Borisa Isakovića, koja je sad prilagođena repertoaru, spremna je za igranje u narednih ne znam koliko godina, ali nadamo se jako dugo. Promena radi sopstvene produkcije i u planu je vrlo brzo da radi na novoj predstavi, koja neće imati nikakve veze sa nastavom i časovima glume, već će biti potpuno odvojena produkcijski od bilo kakvih obaveza koje imamo prema Akademiji. Jedinstvena je i po tome što su maltene svi studenti režije i glume tu, tako da je to mesto na kome se upoznaju novi studenti, koji sa nama starijima uđu u Promeninu priču i to je mesto koje okuplja sve studente Dramskog departmana.

Pomenuo si predstavu koja je otvorila novu sezonu. Zašto bi publika trebalo da poseti Život provincijalskih plejboja?

Mislim da će se dobro smejati. Vrlo mi je teško da se izrazim o čemu se tu zapravo radi, a da ne upotrebim neke vulgarne reči (smeh). Mislim da su reakcije publike pokazale da su se svi zabavili, sala je bila prepuna, morali smo da stajemo sa replikama da bi ljudi prestali sa smehom, pa da nastavimo. To je komedija del arte, meni možda najzanimljivija. Mi smo je tokom procesa prekrstili u srpsku komediju del arte. Ja bih, kao gledalac, voleo da pogledam kvalitetnu komediju del arte, jer pored teksta i vizuelno možete pratiti priču na zanimljiv način. A o čemu se radi u predstavi, buduća publika će moći da vidi već u novembru, ja mislim da je tad sledeći termin.

Koje je tvoje mišljenje o mladoj glumačkoj sceni u Srbiji?

Trudim se da pratim kompletnu pozorišnu i filmsku scenu u Srbiji i kada pričamo o mladima mislim da ima dosta talentovanih koji se bave glumom, ali standardna fraza među mladima, koja me nervira, je ta da je ljudima vrlo teško da se pokažu. Naravno da izgleda frustrirajuće u startu, kada vidite da su vam sva vrata zatvorena, ali mislim da stvari kao što su Promena vraćaju taj inat koji je potreban za mlade ljude, a to je da sami sebi nađu posao i da izađu u javnost. Meni je bilo besmisleno da čekam da se nešto promeni i da čekam nekakvu priliku od ne znam koga, ne znam gde, ne znam kada... U tom neznanju onda bolje da sam donesem odluke koje ja znam. Ako ne govorimo samo o dramskoj umetnosti, mislim da je podjednako frustirajuća realnost i za sve ostale umetnike, pogotovu mlade, neafirmisane, koji čekaju priliku da ih neko primeti. Nema pravila, jedna dobra uloga ili nagrada ne znači još jedan posao.

Pomenuo si te mlade koji se bore da se snađu. Kako oni da, konkretno u tvojoj branši, kulturi, napreduju? S obzirom na to da si spomenuo stereotip da je jako teško naći posao...

Nema druge nego raditi. Nekad pokušavate da radite na sebi i onda prolazi vreme i nema rezultata, ne dešava se ništa konkretno što ste vi očekivali i onda se pitate koji je smisao toga, do kad to raditi. Te krize je svako osetio u jednom trenutku i mislim da je poenta biti jak, jer rad na sebi će se isplatiti u jednom trenutku. Radiću zbog sebe da bih bio bolji za sebe, takmičiću se kroz karijeru sa samim sobom bez ikakve primisli da se poredim sa nekim. Onda će biti mnogo lakše posvetiti se, uložiti u sebe i verovati da će se isplatiti u nekom trenutku, možda sad ne ali nekad sigurno.

Kako usklađuješ studije i rad na sebi van Akademije?

Trenutno snimam jedan eksperimentalni film, reditelja profesora Aleksandra Davića koji i predaje režiju na Akademiji, ali ne mogu da kažem da me spremanje tog filma poremetilo u nečemu, jer sam počeo da ga radim pre nego što je počela školska godina. Sledeće nedelje krećem da radim jednu predstavu na temu ekstremizma i ulazim u proces koji će trajati dva meseca, tako da će sada to biti prvi susret sa profesionalnim angažmanom, ako ne govorimo o Promeni, mada Promenu smatram izuzetno profesionalnom. Ova predstava je nešto što je van Akademije, taj projekat je jako zanimljiv jer ima i istraživački deo, ima mnogo više posla, tako da će to biti naporan period. Paralelno s tim ću imati snimanje pomenutog filma i obaveze na Akademiji. U ovom trenutku me to malo plaši, iskreno, kako ću to sve stići, ali odgovor na to ću moći da dam za dva meseca, kad prođe to iskustvo.

Koji su kriterijumi koje osoba treba da poseduje da bi učestvovala u Promeni? 

Zanimljivo mi je to pitanje, jer svi studenti samim upisom dobijaju priliku da, ako žele, postanu deo Promene. Ne postoji organ ili osoba koja će na osnovu nekih kriterijuma reći ti možeš unutra, ti ne možeš ali već brzo tokom prve, druge godine studija iskristališe se tako da te kriterijume svako odredi za sebe, da li Promenu vidi u sebi ili ne. Svako za sebe određuje da li želi da bude deo ili ne, na toj jednakosti u Promeni se insistira. Postoje kriterijumi u umetničkom smislu, tj. da profesori odobravaju repertoar.

Koju predstavu bi još preporučio?

Sve bih preporučio. Ne mogu da izdvojim jednu, mogu da kažem da nas u oktobru očekuje jedna od najigranijih predstava u Promeni. Zove se Eling i Kjel Bjarne, igra se u okviru Festivala mentalnog zdravlja. Ta predstava je i meni draga, ona će se odigrati 23. oktobra. Ljubavnik je 28. oktobra i ne mogu izostaviti Opsednute, rađene po motivima Pekićeve drame U Edenu na istoku. To je to za ovaj mesec.

Ceo intervju možete poslušati ovde:

Svetlana Paramentić