Društvo / Intervju
Pitaj klince: Ekstremi su lepi deo stvaranja
Zagrebački duo "Pitaj klince" publiku u regionu je nedavno obradovao debi albumom "Stvari za sad", na kome se nalazi deset zanimljivih i žanrovski različitih pesama. Mate Ponjević i Sven Šantić su se na ovom izadnju predstavili u punoj snazi, sa ozbiljnijim aranžmanima i drugačijim konceptom u odnosu na EP "Dušice" iz 2019. godine.
Nijhov novi materijal je zasta teško žanrovski odrediti - ima tu i popa i roka i različitih tempoa i dinamika. Dosta se eskperimentisalo sa glasom, što je bila i dobitna kombinacija i zaista najintresantniji deo ovog muzičkog paketa. Kako kaže Mate Ponjević, ovo ipak nije album koji vam sedne na prvo slušanje.
"Gledajući iz perspektive autora, jednog od dvojice koji su to radili, nisam imao peterana očekivanja. Mislim da je to album kome treba više vremena da 'sedne' i da se vremenom nekako zavoliš i bend. To nije nešto što prođe kroz prste i odmah bude super, ovaj album treba istraživati", priča on.
OBRATI PAŽNJU
Poslednji singl koji ste izbacili je "Najstariji lik na festivalu". Ko je taj lik?
Baš sam ponosan na tu pesmu i spot. Ta pesma je jedan lep prikaz kako izgleda kada se odlazi u ekstreme. Oni su jedan lepi deo stvaranja, možda ne toliko stabilan, ali prekrasan.
Pojavili ste se 2019. godine sa EP izadnjem "Dušice". Koje su razlike između ta dva izdanja?
Prvi album je imao jednostavnije aranžmane. Ušli smo ekspresivno u sve to i dve pesme smo improvizovali na mestu. Išli smo u sve stihijski, dok smo ovaj drugi album ipak malo spustili na zemlju i uložli vreme i trud u aranžmane. To nije bilo nešto planirano previše i tako i zvuči, što ne umanjuje njegov kvalitet. Muzikom se bavim deset godina i taj EP je bio izduvni ventil.
Taj EP je nastao za samo četiri dana...
To je bilo lepih četiri dana. Sve se posložilo, zajedno smo ušli u taj đir i u suštini smo ceo naš bend "izabacili van". Do tada je sve bilo teoritiziranje i sviranje u sobi.
Vi ste jedan od retkih bendova koji kreće u suprotnom smeru - stvarali ste na engleskom, prešli na hrvatski, a imate i jednu pesmu na poljskom...
Radimo i dalje na engleskom i to je super. Ceo muzički opus koji radimo je u biti neko prijateljstvo. Hrvatski smo stali jer smo hteli da materijalizujemo sve i da se postavimo na noge u regiji. Na prvom EP-u je gostovala i naša prijateljica Vida Volarić i ona je napravila tu pesmu na španskom. Pošto studira i poljski, zvali smo je i za drugi album.
Alternativna scena u regionu je sada prilično povezana, kako ti sve to izgleda?
Sve je to krenulo od Bojka i Marka. Više manje zauvijek je otvorio ta vrata i spojio publiku iz Srbije i Hrvatske, a kasnije i Bosne i Hercegovine i na kraju su svi tu. Taj kanal je dobra stvar koja se dogodila autorskoj muzici, jer ljudi sada mogu pažljivije da prate šta se dešava na jednoj i drugoj strani. Muzike ima puno, u Zagrebu ima dosta klinaca koji kreću i priča se ne zaustavlja. Radi se autorska muzika, stvaraju singlovi...
Nadam se da ćemo vas uskoro slušati u uživo?
Malo smo odlučili sve spustiti dole i okrenuti se zasebnim projektima. Pitaj klince su tu, ali potreban nam je odmor. Radio bih nešto svoje, ali ako fanove zanima naš rad nek nas prate na mrežama. Ne želimo se sada previše usmeravati na koncerte i sve to.
M. L.
