Mladost u krajnosti

U novom domaćem kratkometražnom filmu "Fajront" ceo jedan generacijski kod, zaplet i njegova problematika efektno su dočarani u samo sedamnaest minuta. Milena Grujić iz Beograda studira režiju u klasi profesora Srdana Golubovića, a trenutno završava dva nova projekta. U razgovoru za Oradio fokusirali smo se na njeno aktuelno ostvarenje, koje nam neka nova lica i njihove stihijske odnose sa fatalnim posledicama izvlači iz maglovitog mizanscena sopstvene stvarnosti. Prema Mileninim rečima, u svakom njenom delu postoji vrlo jasno etičko određenje, uz obavezno kolebanje oko rešenja finalne verzije.

Šta je ono što, generacijski, spaja likove tvog filma?

Junaci filma su, zapravo, ljudi koje ja poznajem i srećem u svakodnevnom životu. Oni se kreću u različitim miljeima, ali ono što na kraju imaju zajedničko je ta jedna vrsta stihijskog življenja i izgubljenosti u mogućnostima koje im njihova mladost pruža.

Junaci kao uzorci današnje mladosti?

Pa, sigurno su reprezentativni uzorci dve krajnosti. Glavni junaci filma pripadaju jednoj sferi, dok su junaci koje oni susreću na žurci, došli iz jednog potpuno drugog sveta.

Koji su to svetovi koji "vladaju" njima?

Taj prvi svet je slika beogradskih zgubidana koji su prošli kroz razne, dobro poznate situacije. Dakle, bili su loši đaci iz određenih razloga, došli su iz disfunkcionalnih porodica... Zapravo, njima nedostaje ljubavi i oni pokušavaju da do nje dođu pomoću jedinog načina koji znaju. Stvar je u tome da mi se sada mešaju motivi i ne znam da li se sve to vidi u filmu "Fajront" i u kolikoj meri će se tako nešto videti u fimu koji trenutno spremam, jer se bavim sličnim ljudima. U pitanju je mnogo šira priča, dok ti u "Fajrontu" vidiš trojicu mladih besposličara koji pljačkaju prodavnicu i planiraju da banu na kućnu žurku. 

Milena Grujić

Da li ti je to najkompleksiji rad na akademiji do sada?

Pa nije. U pitanju je zadatak iz prvog semestra treće godine, dok sam na kraju te iste godine radila film na temu: Ljubavna scena bez reči i dodira. To je zadatak koji nam je naš profesor, Srdan Golubović, zadao i to je rediteljski kompletniji, precizniji i jasniji film. Ali upravo zato što se on bavi jednom mnogo manjom temom, savakodnevicom i dokolicom jedne devojke iz koje proizilazi fantazija. Ona, neosnovano, upada u vrtlog strasti.

Da li su onda pomenuti likovi iz "Fajonta" klišeizirani? Ne mislim ništa negtivno, zanima me da li je u pitanju nekakav reprezentativan primer proseka današnje omladine?

Na neki način oni to jesu. Da bih ispričala priču koju sam želela, morala sam da ih jasno tipski definišem. A ono što je donelo autentičnost tim junacima je, pre svega, izbor glumaca i rad sa njima. Većina ljudi koja igra u filmu su naturščici. Glavnog  junaka Saleta tumači Vladimir Gvojić. On nikada nije išao na akademiju i njega nazivaju glumcem amaterom, ali on donosi nekakvu autentičnost za koju pojedini školovani glumci, mislim na pravolinijski razvoj situacije (jedan kadar), možda ne bi bili dobri. Tu je još i Nikola Glišić (lik Peđe). On je igrao u ostvarenju "Pored mene", ali takođe nije profesionalni glumac. Aleks Surtov (Piki) studira Policijsku akademiju. Sa druge strane, Nikola Dragutinović i Mina Nikolić su studirali glumu. 

Plakat za film "Fajront"

Radila si i van filma. U pitanju su muzički spotovi, a nedavno se pojavio video za pesmu Nikole Vranjkovića koja se zove "Dve reči". Koliko te je taj žanr osvežio?

Zapravo, taj spot je izmontiran od kadrova iz jednog filma, tako da me i nije nešto osvežio. Ali mi je, sa druge strane, dao jedan novi pogled na taj materijal. U pitanju je film sa prve godine studija. Radi se o nemom filmu. I, pošto mi je taj film veoma blizak i drag, želela sam da ga kasnije iskoristim na nešto drugo. Da ne ostane samo na hard disku i u arhivi FDU-a (Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu). Nikola Vranjković me je pitao da li imam neki materijal ili znam nekog ko ima nešto snimljeno, kako bi se sve uklopilo u njegovu pesmu.  Poslušala sam o čemu se radi i shvatila da je imam pravi materijal za to. A onda smo sve pretumbali. Jedna cela linija priče je izbačena kako bi se koncentrisali na to stanje dvoje glavnih junaka (Ana Marković i Sergej Trifunović) i temu filma prilagodili temi pesme. Smatram da je to jako dobro profunkcionisalo. 

Spot za pesmu "Dve reči" (Nikola Vranjković) u režiji Milene Grujić

Da li postoji nešto što tematski spaja tvoje sadašnje kolege sa režije? Šta želite da ispričate?

Taj kontekst je danas više u podtekstu devedesetih, jer sam i ja rođena tih godina. To je u stvari toliko duboko u mojoj podsvesti da takva tematika jednostavno isplivava intuitivno. A ono što bi možda bilo zajedničko kada gledamo jednu generaciju je možda neka usamljenost.

Ili je to egoizam generacije?

Hm, ja se ne bavim egoizmom. Tu se više radi o otuđenosti. E sad, da li to mene čini egoistom... To je drugo pitanje.

Trejler za film "Fajront"

Smatram da nema ništa teže nego napraviti film. Dobar, loš, nije bitno. Koliko tebe zanima dugometražna forma?

Apsolutno! Jedino i najviše me zanima dugometražni film. Već je i diplomski, koji spremam, veći od svega što sam do sada radila. Tu mislim i tematski i sadržajno, a ima tendenciju da preraste u nešto što bi moglo da se minutažom navuče na pomenutu formu. Sad jedino razmišljam šta mi je, realno, pametnije. Scenario sam već počela da radim sa dramaturgom Jelenom Paligorić.

Tvoje ostvarenje "Fajront" je osvojilo dosta nagrada, a vredi pomenuti da je uvršten u ovogodišnji program Festivala kratkog studentskog flma u Groningenu.

Film je svoj festivalski život započeo u Srbiji na Bašta festu (Bajina Bašta), na kom je Vladimir Gvojić osvojio nagradu za najboljeg glumca. Posle toga smo bili na Brač film festivalu, u Bugarskoj smo se predstavili na dva festivala (Early Bird i New Wave). Na tom drugom smo osvojili nagradu za najbolji strani igrani film i za najbolju režiju, što mi je posebno drago. Film je gostovao i u Tokiju, Instanbulu... Ja to možda nisam očekivala, ali "Fajront" je film koji jako dobro uspostavlja vezu sa publikom. Ona tačno reaguje na njega.

Insert iz filma "Fajront"

Da li je ta veza proizašla nakon realizacije filma ili si o tome vodila računa?

Nakon realizacije. To je nešto o čemu uopšte nisam razmišljala. Znala sam kako to želim sve da ispričam, ali nisam očekivala de će tako dobro proći. Tu pre svega mislim na taj odnos sa publikom, jer je film uzbudljiv. Iz jednog je kadra, malo je žanrovski, bavi se generacijom, ali nikako nije privatan. Takođe, nije isključiv i nije nešto što ne mogu da razumeju pripadnici drugih generacija. Svi smo mi prošli kroz tu fazu stihijskog-bezglavog srljanja.

Dušan Majkić