Mladost nam pruža određenu smelost

Ima 24 godine, završila je Odsek za srpsku književnost, pokrenula časopis "Kult" i napisala knjigu "Let Minervine sove". Kada sledeći put pomislite kako za nešto u životu nemate vremena, setite se Milene Kulić. 

Nedavno si u okviru NOFEK festivala na Spensu imala promociju knjige. Kakve utiske nosiš sa festivala?

Atmosfera na Novosadskom festivalu knjige je zaista posebna i upravo zbog toga nosim najlepše utiske sa ovog festivala. Uvek je zadovoljstvo odazvati se na ovakve pozive, a posebno promovisati svoju knjigu pred mladom publikom i prijateljima. Moja koleginica, pesnikinja Gorica Radmilović i ja smo imale zaista prijatan razgovor u formi intervjua i utisak je da se takva forma i dopala publici. Kroz razgovor nakon same promocije smo izazvale mnogo pitanja i dilema, a knjiga je predstavljena na jedan lep način.

Ovo ti je bilo drugo pojavljivanje na tom festivalu, prošle godine si promovisala časopis "Kult". Koliko u životu jedne mlade autorke znači poziv na ovakav festival?

U životu jednog mladog autora pozivi na ovakve festivale i manifestacije su mnogo značajni. Ovo nije prvi put da su me pozvali, ali svaki poziv sa sobom nosi posebnu lepotu i značaj, jer je veoma važno da ono što radimo, bilo da pišemo poeziju, da se bavimo pozorišnom kritikom ili nekim drugim vidom umetničkog delovanja, najvažnije je da ulazimo u svojevrsni dijalog sa svojom publikom i razgovaramo o tome. NOFEK mi je pružio priliku da o tome razgovaram na jedan specifičan način, u prelepoj atmosferi pred pametnim mladim ljudima i to je nešto što je veoma važno.

Knjiga se zove "Let Minervine sove" i u pitanju je knjiga pozorišnih kritika. Koji su ti bili kriterijumi za odabir tema o kojima ćeš pisati?

Knjiga ogleda o pozorišnoj umetnosti "Let Minervine sove" doziva Hegelovu ideju da Minervina sova svoj let započinje tek u suton. To bi značilo da određene stvari, bilo u umetničkom ili filozofskom smislu, možemo shvatiti tek onda kada one prođu. To je bio svojevrsni kriterijum za odabir tema i predstava. Ova knjiga je pokušaj da se pozorišna umetnost otrgne od zaborava, od pozorišne prošlosti, da se sjedninjena sa pozorišnom teorijom i pozorišnom istorijom zaustavi u sadašnjosti i da što više razgovaramo o njoj. Svakako da su postojali određeni estetski, književni i stilski kriterijumi za pisanje. Pisala sam o onim predstavama za koje sam smatrala da imaju kvalitetan književni predložak. Kao neko ko je završio srpsku književnost, trudila sam se da taj književni tekst tumačim i da pronađem one tačke gde se pozorišno i književno prožimaju.

Napisati i izdati knjigu sa 24 godine nije mala stvar, naročito danas kada postoje influenseri koji pišu nenormalno čitane knjige, bez da su u svom životu zapravo bilo koju knjigu pročitali. Šta je prelomilo u tebi da i pored takve realnosti, ipak odlučiš da napišeš knjigu?

Slažem se sa tobom, nije mala stvar izdati knjigu sa dvadeset i nešto godina. Ja u ovom trenutku imam 24 godine, ali sam knjigu napisala kada sam imala 22. Verovatno u tom trenutku nisam ni razmišljala o toj realnosti u kojoj je teško objaviti knjigu naučnog karaktera. Mislim da, kada u životu znamo čime želimo da se bavimo, bilo da je to poezija, nauka ili novinarstvo, mladost nam pruža određenu smelost i u tom trenutku ne treba mnogo da vagamo, već da uradimo pravu stvar. Knjiga ima određene mladalačke greške i propuste, ali zbog toga je i vredna. To je prvenac koji nosi sa sobom mnoge lepote. Studentski kulturni centar Kragujevac koji je objavio knjigu, svestan je toga da je mladima potrebna podrška i vetar u leđa da bi se odlučili na ovakav korak. Sa njima je sve bilo lakše i nije bilo potrebno mnogo razmišljanja da li objaviti knjigu ili ne.

Takođe si sa svojom sestrom pokrenula časopis "Kult". Nedavno ste objavile da ovaj časopis do sada ima više od 800 autorskih tekstova. Koliko je teško raditi sa ljudima i držati ih na okupu?

Nije lako raditi sa tolikim brojem saradnika i držati ih na okupu, ali istina je da, iako se radi naporno i imamo mnogo problema koje poznaju urednici svih publikacija, ovaj časopis održavaju ideje. To znaju svi koji sa nama sarađuju. Svaki saradnik je dragocen i svaka misao je racionalna.

Ti si praktično i urednica ovog lista, tako da si delom upletena u novinarstvo. Kako ti deluje taj miks književnosti i žurnalistike?

Neophodno je da taj miks postoji. Smatram da i žurnalistika i književnost žude za tim prožimanjem. Moramo na pravi način da pristupamo novinarstvu i književnosti. U časopisu "Kult" imamo rubriku Na kafi sa koja se temelji na neki način na novinarskoj umetnosti i razgovaramo sa umetnicima, pesnicima, rediteljima i u jednoj novinarstvoj formi pristupamo književnoj materiji i istražujemo šta je ono što se nalazi iza književnosti, umetnosti i pozorišta.  

Jednom prilikom si rekla da je "Kult" u stvari pokušaj da mladima stvoriš bazu za kulturu i umetnost. Gledajući iz ove perspektive, koliko misliš da si u tome uspela?

Mislim da to treba naši saradnici i čitaoci da kažu. Kada uzmemo u obzir njihove komentare, sugestije i činjenicu da nam se stalno vraćaju, verujem da smo uspele u tome.

Takođe, deo za koji si ti zaslužna u tom časopisu, u smislu tekstova koje pišeš, odnosi se upravo na pozorište. U kojoj meri je pokretanje časopisa uticalo na to da objaviš knjigu? Ili možda obrnuto?

Često kažem da knjige "Let Minervine sove" verovatno ne bi bilo da nisam počela da objavljujem pozorišne kritike u časopisu "Kult". Prvu pozorišnu kritiku sam objavila upravo onog dana kada je časopis osnovan, tako da je taj "Let minervine sove" svoj let nekako i započeo baš u časopisu Kult, u rubrici Teatromanija. To je rubrika posvećena pozorištu i smatram da je u današnjem svetu, kada je pozorišna kritika na izmaku i kada postoji svega nekoliko pojedinaca koji se bave time na kvalitetan način, to veoma vredna baza za pozorišne kritičare koji tek ulaze u svet pozorišne umetnosti i daje hrabrost da iskažu svoj stav o pozorištui.

Šta posle knjige? Koji su ti planovi za dalje?

Kada je u pitanju časopis "Kult", očekuje nas pripremanje četvrtog broja koji će izaći do kraja godine, kao i svakodnevno objavljivanje tekstova. Kada je u pitanju pozorišni rad, tu je rad na rubrici Teatromanija, ali i pokušaj novine u pozorišnom svetu i repertoaru, kao i pokušaj da se te novine, razlike i kvaliteti iskažu kroz određene pozorišne kritike. U planu je da se nastavi rad na kulturi, jačanju baze koju smo zajedno započeli. Da svako individualno radi na tome da kultura u Novom Sadu i među mladima zaslužuje mnogo više pažnje. Smatram da časopis "Kult" u tome ima vodeću ulogu.

Ceo intervju poslušajte u prilogu:

M. Milekić