Miki Solus: Sunčanom stranom ulice!

Posle godinu dana Miki Solus se vratio u Novi Sad. Kako nam je i sam rekao, ovog puta nije imao da ponudi ništa novo od muzike, međutim, od informacija jeste. Došao je da svira našminkan. Razočarala ga je poslednja sezona serije Game of Thrones, a 2020. bi trebalo da bude njegova godina.

U najavi tvog nastupa u Novom Sadu, na fejsbuku stoji: "U današnjoj nemilosrdnoj muzičkoj industriji i kulturi koja stalno očekuje od glazbenika da što brže produciraju nove albume, nove pjesme, nove koncepte, ja sam se malo umorio i ovaj put vam ne donosim apsolutno ništa novo". S obzirom na to da si umoran, kako izgleda tvoj proces odmaranja?

Ja zapravo kad ne sviram, radim spore, lenje stvari. Trenutno sam završio poslednju epizodu serije "Game of Thrones". I loša mi je. Vidim da i pola interneta deli moje mišljenje. Razočaran sam. Vidi se da se nije radilo po predlošku, nego da su nešto izmišljali. Inače je nisam gledao pre, nego sam sad u poslednjih mesec dana opalio svih osam sezona.

Je l' ti žao potrošenog vremena na seriju?

Nije. Dobro mi je, sviđa mi se. Iako ja nisam preterano veliki fan fantasy žanra, ja sam više za Narcos i Breaking bad, ali ovo me je oduševilo. Po pet, šest sati dnevno sam je gledao, a pre podne sam šetao psa. Tako izgleda moje odmaranje.

U jednom intervjuu sam pročitala da se ti svaki put ljudima predstaviš drugačije. Kako se danas zoveš?

Jeste. Ja sam Miroslav Kocijan danas, pa neka dragi slušaoci i čitatelji protumače to kako god žele.

Rekao si da nećeš predstaviti ništa novo i da na koncert ne dođu ljudi koji ne znaju barem tri pesme. Zašto ne bi ljudima koji te ne znaju dao šansu?

Nisam dugo bio u Novom Sadu, pa sam došao da vidim grad i popričam sa dragim ljudima. Imam nekoliko novih pesmica, ali to je u suštini to. Jedina novost je što sam svirao sa gitarom u sedećem položaju. Ovo je mali i intimni prostor za sedenje u kom može da se svira. Osim toga, u stvari je tu i šminka.

Da, videla sam odmah da si našminkan.

Jeste. Baš zato što, kao, nemam ništa novo i super mi je to uletelo. Pitali su me da li hoću da budem drag queen i hteo sam naravno! Sreća me prati.

Nisi već godinu dana bio u Novom Sadu, međutim imaš pesmu koja nosi naziv Novi Sad. Postoji li neka posebna konekcija između tebe i ovog grada?

Postoji. Ja sam danas brojao. Meni je ovo osmi put da dolazim u Novi Sad. Jedne godine sam svirao na Exitu, jedne godine na Festivalu uličnih svirača, u Crnom biku, u Izbi... Ono što mi je dobar raritet jeste da sam ja svirao u prvom Domu, u drugom Domu i evo sad drugi put sviram u trećem Domu. Ekipi iz Doma dođem nešto kao kućni muzičar.

Znaš da veliki broj Novosađana zapravo voli Đorđa Balaševića? Šta imaš protiv njega?

Zapravo imam skroz nešto obrnuto. Ja ga jako volim i to je tvist u toj pesmi. Iznenadio sam se jer od prvog puta kad sam krenuo da dolazim u Novi Sad, bar među alternativnom ekipom, za početak tražiš neku temu da se malo povežeš sa ljudima, pa kažeš "Vi ste grad Đorđa Balaševća." E, ali dosta njih bude u fazonu "Jao ne, mrzimo ga, on je stara budala, kakve su to sve neke srceparajuće pesme." Ja bih stvarno voleo da popričam o Đoletu sa nekim ko je pravi fan, ali ovde ga niko ne voli, za sad! Ti ga voliš?

Volim. I obojica ste kantautori.

Jeste, on mi je zapravo najveći uzor. Mislim, hajde da se ne lažemo, to je skroz druga priča, ali on je jedini lik na Balkanu koji ima kvalitetan tekst i ima puno teksta. Ja sam to uvek hteo.

I obojica govorite da ne znate da pevate.

Ja to zapravo kažem, ali mislim da on zna da peva. Gledao sam ga tri četiri puta, folira se, da bude simpatičniji!

Zašto si izjavio da si Zlatan Ibrahimović muzičke scene?

Zato što nikad nije bio deo nekakvog talasa, nego je čovek za sebe. To je slučaj i sa mnom, kad tako gledaš. U Zagrebu ima par nekih struja koji sviraju malo alternativniji rok, a tu su i klasični kantautori  ali na gitari i sviraju neke nežne pesme. Ja repujem i ne uklapam se tu. Osim toga, Zlatan Ibrahimović priča pizdarije po intervjuima, a ja zapravo isto vrlo često meljem nege gluposti smešnijeg tipa, pa je tu neka poveznica.

Koliko je teško i zahtevno danas biti kantautor?

Stanje sa kantautorstvom je okej. Sad dolazi i neka mlađa generacija od mene i ima ih dosta zapravo, ali pitanje je šta će sa tim biti. Kantautorstvo u Hrvatskoj je super, pogotovo ženska scena. Imamo deset kantautorki. Loša strana toga je to što nikad nije bilo više festivala nego sad. Teško je da kantautor dobije nastup na festivalu, jer se traži da gruvaš, da imaš bit i da imaš bend. To je mana, ali super stvar je što si sam sebi super i bolji si od likova koji imaju bendove!

Imaš veoma nesvakidašnje nazive pesama i albuma. Jedan od zanimjivijih mi je "Bojim se muzičkih kritičara". Koji muzički kritičar te je povredio?

Ma jaoj! Ne znam im imena i prezimena, ali svi portali. Kad sam izdao prvi album "Muzika sumnjive kvalitete" 2011. godine, svi su bili u fazonu da je loše, sranje i infantilno i kako ne znam da pevam i sviram. Na početku su me svi pljuvali.

Je l' prošao strah?

Jeste, sve dođe na svoje sa godinama i zrelošću.

Od pesme "Pun mi je kufer" prošlo je već pet godina. Od čega ti nije pun kufer, s obzirom na to da si u ta tri minuta nabrojao sve na svetu?

Drukčiji sam čovek nego tada. Tad mi je stvarno bio pun kufer svega. Te stvari se ne menjaju, uvek imaš neke gluposti. Sad se više trudim da gledam dobre strane, a da loše zaobilazim i u svetu i u muzici. Više biram stvari. Biram ono što mi se sviđa, ono što mi deluje nesigurno samo zaobilazim. Negativnih stvari će uvek biti i ne možeš to da pobediš, ali ja se trudim da ih izbegnem. Samo sunčanom stranom ulice!

Možemo li očekivati da uskoro ipak predstaviš nešto novo?

Uskoro da. Na jesen idem u studio da snimam novi album i 2020. bi trebalo da bude moja godina. Tri, četiri nove pesme, album, koncerti, nova postava benda, sve!

Razgovor s Mikijem Solusom poslušajte u okviru emisije Pokretač

Miljana Milekić

foto: Ivana Kujundžić