Marčelo: Ne očajavaj i ne nadaj se

Prvi intervju na portalu O radija uradili smo sa Markom Šelićem Marčelom, koji će sa ekipom iz Iskaza biti jedan od učesnika muzičkog programa na Youth Fair festivalu.

Oradio.rs: Marčelo, dobro došao na portal omladinskog radija Radio Televizije Vojvodine! Šta misliš o urbanoj medijskoj priči za mlade?! Hoće li nas ovi ostali samleti ili imamo šanse?

Marčelo: Hvala lepo, domaćine, neka bude rodna godina:) A što se nekakvih prognoza tiče… znaš, najtačniji moto za naše prilike jeste onaj moto Isaka Dinesena: "Ne očajavaj i ne nadaj se". Što će reći, hoće li biti bolje? Neće. A znači li to da zato smemo da odustanemo od sebe? Nipošto.

Oradio.rs: Dok publici većine muzičara raste "kilometraža" (u godinama) uporedo sa muzičarima, tvoja publika se još uvek povećava i stalno stižu nove, mlađe generacije... Kako uspevaš u tome?

Marčelo: Pa, to jeste dobra vest, ali samo s jedne strane. Druga strana više izgleda kao nesposobnost da se publika zadrži. Međutim, ne treba preskočiti ni treću stranu medalje – koja nam kaže da je vodeći žalostan razlog za to činjenica da ogroman broj ljudi prestaje da prati bilo kakvu muziku negde oko svog 25. rođendana, ili se pak prebacuje na narodnjake i odjednom spozna da je ipak tobože nemoguće slušati bilo šta drugo posle ponoći – a ubrzo posle toga spoznaju da ni pre ponoći nema potrebe za nečim drugim. Rečju, da li mi zvučimo zrelije sa svakim albumom ili se pravimo da imamo 18? Ovo prvo, siguran sam. Mislim da Napet šou, kao album i kao knjigu, bez problema može razumeti i dvadesetogodišnjak, ali ono o čemu se tu govori ne može ga se ticati kao nekoga sa trideset, niti može da ga zaboli kao nekoga sa trideset. Ali većini tridesetogodišnjaka više nisu potrebne istine, ili bar ne u tom obliku. Tu već pobeđuje rutina, melanholija nezaposlenih ili umor prezaposlenih, porodična gnezda ili brižno planiranje razvoda, i tu više muzika i književnost nemaju šta da traže. Pokušavam samo da kažem ovo: ako neko odustane od nas i pređe na Nikolu Vranjkovića, Bjesove, Koju, onda nemam ama baš ništa protiv i veoma mi je drago – ali većina pređe na Grand ili pak na onaj kvaziumiveni domaći pop, fino doterane pevače i pevačice koji slove za „kulturiška” varijantu, a tekstovi su im zapravo prazniji i gluplji čak i od narodnjačkih (pa vi vidite koji je onda to nivo bezvrednosti), te su zato veća pošast: narodnjaci se makar ne zanose da su nešto drugo do kulturološko dno, dočim ovi stvarno misle da su iznad.

Oradio.rs: Željno iščekujemo nove nastupe... Šta ste tvoja ekipa i ti spremili festivalskoj publici?

Marčelo: O, hvala:) Nadamo se da će to biti fin jednočasovni šou. Momci iz Iskaza promovišu svoj novi album Tanatos, a i mi ćemo izvesti ponešto za dolazećeg Napetog šoua.

Oradio.rs: U svom stvaralaštvu (prvenstveno pisanju, ali i muzici) voliš da zagaziš iznova i iznova na neistražene terene, a da li si takav i u ostalim aspektima života ili si baš suprotno, privatno za siguricu?

Marčelo: Tja, šta da ti kažem, imam vrlo obično ime i veoma retko prezime, koje krije čitavu priču o svom nastanku. I kao da me baš to određuje, ja sam sudar običnog i nečega što to baš i nije, i nikad nisam uspeo da potpuno postanem samo jedno od ta dva, nego sam uvek – sukob. Ali jesam za rizike, o da. Ne za one potpuno budalaste, ali ako rizik ipak sadrži neku unutrašnju logiku, sigurno se neću povući. Uostalom, potpuna sigurnost ima jednu golemu manu: potpuno je dosadna.

Oradio.rs: Veoma si vredan. Skoro pa "Zajedno sami" na "Trećoj strani medalje" uz "Decu i
Sunce", "Pse i miše" – ukratko i "De facto": "Puzzle shock". Da li je zaista toliko nemoguće kao što piše u ovom nizu? Ili je to slučajni niz koji zvuči kao magična preporukа za uspešnije obgrljavanje sveta oko nas? Ili bi nam možda nastavio niz nekim budućim naslovom?

M: Hehe, wow, ne, nisam razmišljao da ti naslovi tvore smisleni niz:) No, pouzdano ti mogu reći da se niz nastavlja spomenutim Napetim šouom, koji je "knjigoalbum", a potom i drugim delom trilogije "Malterego". A magična preporuka nije ovo, nego ono što rekosmo na početku intervjua: ne očajavaj i ne nadaj se. Problem je što jedna polovina čitalaca sad misli: "Ama kako da ne očajavam, pogle’ gde živimo...". Druga polovina pak veli: "Ma kako da se ne nadam, pa šta ću onda?". Ali najpribližnije miru jeste kad uspeš da odustaneš od oba.

Što je trajno uspelo verovatno samo onima na Tibetu:) Ali je i dalje istinito.

razgovarao Sale XLS

Foto: Ana Danilović