Majdan: Bitno je prezentovati sebe u najboljem svetlu

Bend Majdan dolazi iz Niša. Okupili su se u aprilu 2017. godine, a od tada su izbacili debi album, svirali na Nišvilu, Kuršumlijskoj gitarijadi, u Elektropioniru sa bendom Organizam, bili predgrupa Artanima i učestvovali na Beoviziji. Nedavno su imali svoju prvu svirku u Novom Sadu, sa bendovima See it my way i Fyn. Na razgovor za Oradio došli su frontmen Nemanja Erić i dvojica Luka, Novaković i Nikolić.

foto: Luka Radulović

Sa vama su svirali See it my way i Fyn, što je apsoutna mešavina zvuka, s obzirom na to da su sva tri benda dosta različita. Čija je ideja bila za ovakav miks?

Mi smo sa bendom Fyn već jednom svirali u Vrbasu i to iskustvo je bilo divno. S njima smo svirali u Novom Sadu, s obzirom na to da su odavde, a mi u Novom Sadu nismo svirali ranije, tako da nam je zadovoljstvo da saučestvujemo u ovom činu sa našim drugarima, a i sa našim novim drugarima See it my way.

Kada ste nastali, samo je Luka Nikolić jedini poznavao sve članove Majdana. Kako vam sada deluje taj momenat stvaranja benda?

Luka Nikolić: Bolje da se nismo okupili (smeh).

Nemanja Erić: Našli smo se, logično, u kafani i bilo je pre svega jako spontano. On je znao sve članove i mogu slobodno reći da je ispod stola držao fige da se naši karakteri poklope. Naš prvi bubnjar je bio Milan Migi Stojiljković, međutim kasnije ga međa mlađani Novaković i od tad smo jedna kompaktna četvorka koja žari i pali Vojvodinom i ostatkom Srbije.

Konekcija, dakle, postoji?

Luka Novaković: Postoji naravno, zato što pored toga što su mi Luka i Nemanja kao braća, imam i rođenog brata u bendu, tako da smo se u suštini poklopili od samog starta. Od kad je Ilija ušao u bend, to je sve postalo jako lepo i za saradnju i za svađu.

foto: Danica Milošević

Koliko je komplikovano uklopiti kreativnost koja je u svakom od vas potpuno različita, a iz koje proizilazi bend čijim su pesmama svi zadovoljni?

Luka Novaković: Bilo je dosta kompromisa, ali nije bilo teško. Zato što smo svi jako kreativni.

Nemanja: Ma to je muka jedna živa, to su trojica metalaca u bendu i ja koji nisam. Mnogo je tu kompromisa trebalo, jer ja ništa tvrđe od bluza nisam svirao. Onda sam ih edukovao o Biltsima, najboljim bendom na svetu i od tad je sve kako treba.

Je l' vas nervira kad vas zovu Ajron Majdan?

Luka Nikolić: Zapravo jako je slatko. Ta fora je toliko glupa da ne može da bude loša. Kad nam neko to kaže imamo potrebu da ga odvedemo na sladoled. 

Veliki broj bendova, pogotovo novijih generacija, pišu i izvode pesme na engleskom. Zbog čega je kod vas odluka pala baš na srpski?

Luka Nikolić: Zato što frontmen ne zna engleski. (smeh)

Nemanja: Tekstove smo do sada pisali Luka Nikolić i ja, a pošto je on studirao u Engleskoj ja stvarno ne mogu sa mojim indijanskim engleskim da razgovaram sa njim. Da bi se naši nivoi poklopili, pomirili smo se na području Srbije.

Mislite li da to može biti hendikep u smislu nastupanja na festivalima ili bilo gde van bivše Jugoslavije?

Nemanja: Mislim da nije hendikep i da najbolje možeš da izraziš sebe na jeziku na kom razmišljaš, a to je u našem slučaju srpski. Osim toga naš region nije mali, ali mi svakako ne želimo da se fokusiramo samo na Srbiju.

Luka Nikolić: Ja sam u većini svojih prethodnih bendova pisao tekstove na engleskom i engleski mi je bliži, ali mi je bio izazov da počnem da pišem na srpskom jeziku.

Kako je uopšte došlo do toga da nastupite na Beoviziji? Da li ste zadovoljni rezultatima?

Luka Novaković: Došlo je tako što nam je to predložio Nemanjin otac, poštovani doktor Zoran Erić, a mi u početku nismo bili za to.

Šta je prelomilo?

Luka Novaković: Želeli smo da izađemo iz anonimnosti.

Nemanja: I gledaj, imaš da biraš ili Beovizija ili Pinkove zvezde. (smeh) Generalno bendovi u Srbiji nemaju prostora da pokažu ono na čemu su radili, a ja mislim da nije bitan tip festivala nego izaći i prezentovati sebe u najboljem svetlu. U Srbiji koja je vrlo zatvorena za mlade autore, mislim da je to jedan logičan potez i zapravo bismo pozvali sve bendove da se bore i da nešto uradimo, da se malo čuje i nešto drugo, a ne samo ovaj Brat.

Luka Nikolić: A i ti festivali su postali takvi kakvi jesu upravo zbog tih glava koje se tamo pojavljuju.

Nemanja: Ljudi to generalno neće. Ali hajde probaj. Hajde da pravimo scenu.

Luka Novaković: Makar 20 bendova godišnje da se prijavi i da prođe tri pa je i to super.

Nemanja: Majdan da pobedi! Napravi se nešto. Rokenrol se vrati na velika vrata! Kroz Beoviziju!

foto: Gordan Jović

Pronašla sam negde i info da je samo Nemanja školovani muzičar, kao i da to vidite kao ogromnu prednost, zato što klasične muzičke akademije ubijaju kreativnost kod mladih ljudi, jer ih uklapaju u klišee? Kako se ti boriš sa tim? To jest kako bežiš od klišea?

Nemanja: Muzičke akademije, konkretno kod ljudi koji sviraju neki instrument, ubijaju kreativnost, jer su to neki principi po kojima se radi bog zna koliko unazad. I onda samim tim, kada učiš da sviraš neki instrument ili radiš nekog kompozitora, već se zna šta sme, šta ne sme, mnogo je pravila. Mislim da za mladog čoveka koji tek treba da stasa kao muzičar, kada je okružen sa toliko pravila, ne postoji mogućnost da postane svoj, nego samo postaje interpretator i kao da si preslikao njegovog profesora. Ta muzička akademija nikakav doprinos nema u Majdanu, osim što znam note, ako oni ne znaju da pročitaju. Protiv klišea se borimo upravo tako što smo osnovali Majdan. Trudimo se da budemo što kreativniji.

Rekli ste da vam je vizija da zaradite "1 od 5 miliona"? Kako napredujete?

Luka Novaković: To je bilo u jeku protesta, pa se samo nadovezalo spontano.

Nemanja: Podržavamo sve što je zdravo. Protesti su jako zdravi za trenutnu situaciju, da se dođe do nekog balansa i da se napravi kontrateža nečemu što je uzelo maha u ovoj zemlji.

Planovi, novi materijal?

Luka Nikolić: Što više svirki. Tokom aprila ćemo napraviti malu pauzu, jer svi imamo nekih obaveza van muzike. Da pozavršavamo fakultete, neki su počeli svoj privatni biznis. Na dalje, jurimo festivale, pišemo i snimamo nove pesme. Ne znam tačno kada, ali nadam se u bliskoj budućnosti.

Nemanja: I samo da kažemo da u julu mesecu sviramo u Vrbasu, na njihovom festivalu pa bismo da pozovemo sve Novosađane da dođu!

Miljana Milekić