Line Out: Fantomski bend kod kog je sve moguće

Ovog leta u Somboru je održan prvi Terminal Arts and Music festival. Bio je to uspešan pokušaj da se spoje kultura, umetnost i jazz, sa modernom muzikom koja okuplja mlađu publiku. Zahvaljujući Terminalu, okupio se i jedan od najpoznatijih somborskih bendova Line Out.

Iako bend ne postoji već više godina, pevačica Jovana Đurović i njena ekipa, koja je delom zaslužna i za taj novi somborski fest, i dalje su aktivni i doprinose kulturnoj i umtničkoj sceni grada,. Nas je zanimalo kako to izgleda nemati bend, a zapravo zanti da ga uvek imaš.

Jovana na Terminal festu

Kako to izgleda okupiti ponovo bend i zasvirati sve te stare stvari?

Mi smo kao neka vrsta "fantomskog benda". Mi kao ne postojimo, a zapravo kada se skupimo posle godinu dana i kada odradimo dve probe, ispostavi se da je sve kao da se nismo ni razilazili. Mi smo svi drugari i družimo se i dalje i van benda, tako da je svirka samo dodatni gušt. Te probe su jedno veliko uživanje.

Pomenula si da je bend nakon što je 2012. godine izdao poslednji album, imao i nekoliko novih pesama koje nikada nisu snimljene u studiju?

Da, bilo je tu četiri ili pet pesama koje su bile u planu da se nađu na nekom trećem albumu, ali su ostale "da vise u vazduhu". Međutim, mi njih izvodimo na našim nastupima kada se dese.

Da li postoje možda planovi da ih ipak u budućnosti izdate i da dobijemo novi materijal od vas?

Sve je moguće. Ne mogu ništa sa sigurnošću da kažem. Ne mogu da kažem ni da će se to desiti, ni da neće. Kod nas je sve moguće.

Oradio na kafi sa Jovanom u Somboru

To su dobre vesti. Jer, kod vas se uvek videlo da ste dobri muzičari i da volite to što radite. Pa šta je onda to što u Srbiji natera jedan takav bend da ipak kaže – ovde je kraj?

Puno je faktora u igri, ali mislim da je problem bio taj što mi od muzike nikada nismo mogli da živimo u Srbiji. Ipak se u jednom trenutku prioriteti postave tako da više nema zezanja. Više nismo klinci, neki iz benda već imaju i formirane porodice, imaju decu i pored posla i obaveza, više nije bilo tako lako manipulisati slobodnim vremenom. Sa druge strane, da smo nastavili profesionalno da se bavimo muzikom, verovatno se nikada ne bismo rastali.

Ipak ste bili dovoljno dugo na sceni da možete da osetite i njene dobre, ali i loše strane. Kada je nedavno ispala "frka" oko Exita i bendova koji su bili nezadovoljni tretmanom ovog festivala prema njima, ti si bila jedna od onih koji su javno govorili o tom problemu. Da li su i to neki faktori koji utiču na odluku da mladi bendovi prestanu sa radom?

Donekle utiče i to. Pitanje mladih bendova i izbacivanja na tržište je dosta složeno, i rekla bih da više na taj uspeh utiče nekakav mainsteram. Exit tu igra veliku ulogu, ali nije presudan. Više se traži da muzika bude dovoljno komercijalna da privuče veliki broj ljudi, jer znamo da se od CD-ova ne zarađuje. Bend može da živi samo od nastupa na festivalima, a da biste danas dospeli na festivale, treba da poznajete ili nekog menadžera ili da budete već toliko poznati da vas sami zovu na sve strane. Niko neće stati iza vas i znam da nije lako.

Nastup Line Out na Terminal festu u Somboru

Da li je to ono što bi zamerila Exitu, kao personifikaciji festivalske scene u Srbiji?

Exitu bih zamerila odnos prema neafirmisanim, domaćim muzičarima. Sasvim je OK bendovima dati priliku, ali ne treba to predstavljati kao da njima treba da bude čast što će tu svirati, jer su upravo svi ti mladi ljudi učinili od Exita ono što on jeste. Međutim, to je sada postala jedna izuzetno profitna organizacija, zarađuju mnogo novca, ali i dalje prodaju priču kako se to sve radi u korist nas mladih i u korist kulture u pokrajini i Srbiji uopšte. Nema potrebe da tako foliramo jedni druge. Ako ćete da pravite komercijalni festival, samo izvolite! No, ne treba da pričaju kako je to sve za naše dobro, a pri tom eksploatišu mlade bendove koji sviraju za ulaznicu, često ne dobiju čak ni putne troškove i zgrću lovu na njihovim leđima. To me je jako pogodilo.

Kad smo već kod festivala, deo ekipe Line Out-a učestvuje u organizaciji Terminal festa u Somboru. Kako vidiš ovaj festival i njegovu budućnost?

Ovo je sjajna stvar i što je najlepše, u pitanju je isključivo građanska inicijativa. Nekoliko entuzijasta je rešilo da preuzme stvar u svoje ruke, jer očigledno grad nije u stanju da održi kulturnu scenu Sombora na nivou na kom je bila. Za prvi festival sve je prošlo odlično i najvažnija je ona želja da se u Somboru zaista napravi nešto kvalitetno.

Gala nastup Line Out povodom 10 godina postojanja u somborskom pozorištu

Iako si otišla iz Sombora u inostranstvo na školovanje uspevaš da doprinosiš svom gradu, pa makar morala i da okupljaš bend po potrebi. Ono što nam uvek fali je povratna informacija o tome da li je tamo negde napolju zaista bolje. Kakvo je tvoje iskustvo?

Zavisi od toga koga pitaš i čime se ta osoba bavila kada je otišla iz zemlje, a čime se bavi tamo gde je sada. Nekome ko je otišao da rinta za male pare ne bi li vratio kući nešto novca, njemu sigurno nije jednako dobro kao meni koja sam dobila stipendiju za doktorske studije u Notingemu. Ovo ću sada teška srca da kažem, ali čak i meni fali sve odavde, ljudi iz Srbije, moji prijatelji i društveni život koji je tamo potpuno drugačiji nego ono na šta sam navikla. Fali mi ta druga strana, pored mog akademskog. Fali mi "masti". Treba to da klizi i bude podmazano, ali nekako čini mi se da i dalje "guramo na suvo".

Bez obzira na trenutne nedostatke muzičke industrije, mi se nadamo da će bend Line Out jedog dana ipak odlučiti da svoje nesnimljene pesme stavi na CD i da će ponovo biti deo onoga što Sombor ima da ponudi svetu.

Maja Leđenac

Ceo intervju sa Jovanom poslušajte ovde: