LeeMan: Važno je šta te pokreće

Već punih pet godina Novosađani se takmiče u znanju i to na mestu na kome bi to najmanje mogli da očekujemo – u kafani. Priču o takozvanim "pub kvizovima" u naš grad doneo je poznati sugrađanin Nikkileeman (Nikola Kostić), a popularnost ovih okupljanja proširila se i na druge gradove. 

"I moji takozvani đaci su se vratili u svoje klupe početkom jeseni, mada, realno kviz nije prestajao sa radom ni tokom leta. Radili smo na Štrandu svake srede, ali od jeseni su se ustalili kvizovi koje moja malenkost hostuje. Trenutno radim pet puta nedeljno, od toga je jedan u Subotici a ostali su po Novom Sadu" ispričao nam je na Nikkileeman na početku razogova za Oradio.

Kako si uopšte došao na ideju o pub kvizovima?

Sve je krenulo iz Shamrock bara, gde sam sa vlasnikom lokala došao na ideju da napravimo kviz u kojem ću ja biti quizmaster. Radili smo nekih godinu i po dana, a nakon toga sam to počeo da radim i po drugim lokalima, gde se to pokazalo kao veoma uspešno i zabavno. Cela ideja vuče korene iz mog boravka u Londonu, gde sam proveo šest godina. Tamo sam takvu vrstu zabave prvi put video i u njoj učestvovao. Nisam samo igrao bilijar i pikado (smeh).

Pravila su jednostavna, ko više bodova osvoji dobija skromnu nagradu. Kako biraš pitanja i oblasti?

Da ti kažem da je to sad već dosta teško. Oblasti su manje više već poznate, barem onako kako ja radim kviz. Imaš od osam do deset pitanja iz svake oblasti, a one mogu biti opšte znanje, muzika, film, istorija, književnost, geografija, flora i fauna, hemija, fizika... Pitanja moraju biti uvek drugačija ili da drugačije zvuče, jer ima dosta ekipa koje idu sa jednog na drugi kviz, pa ne smem da ponavljam pitanja. Sreća da imam Google, Wikipediju, pomaže mi i dnevna štampa, bukvalno sve i svašta. Radi često i moja žena (smeh).

A kako ocenjuš znanje naših sugrađana, generalno?

Generalno, jako je dobro znanje. Ipak, malo sam razočaran u mlađe generacije koje, na primer, slabo stoje sa znanjem iz istorije. Znaju srpsku istoriju, ali nemaju šire znanje. Uvek ima 4 – 5 ekipa koji su dobri poznavaoci i opšte kulture, ali i nekog posebnog sektora i oblasti. Trudim se i da im pojednostavim neke stvari, a ruku na srce, često i pomažem nekim asocijacijama, namigivanjem i slično. Kviz je u stvari zabava, a ne neka obaveza ili Sveto pismo.

Zašto misliš da je sve to tako popularno?

To je jedan neuobičajen vid zabave, iako ja to radim već pet godina. Trudim se da zabavim ali i edukujem ljude, iako ja to zovem nepotrebno znanje, ljudima je zanimljivo. Sve zajedno to je skoro tri sata programa, a u sve je povezano malo stand up-a, malo muzike koju biram, dok se pregledaju odgovori. Uz to postoje i nagrade koje jesu simbolične ali bude i vrednih nagrada. Sve to na kraju dovede do toga da veče bude zanimljivo, ne davi. Okupljamo se jednom u dve nedelje, na određenom mestu. Upravo zato, profil ljudi koji dolaze je zaista raznolik. Od bivšeg rektora univerziteta, do poznatih sportista koji valjda vole da se asimiluju sa običnim svetom. Svi u tome prepoznaju dobru zabavu i pozitivan osećaj.
 

Šta je trenutno sa tvojom muzičkom karijerom?

Moja muzička karijera trenutno je u zapećku. Pre svega, dobio sam ćerku Sofiju pre nešto više od godinu dana i to je opsadno stanje oko deteta, koje je zahtevno kao i sva deca tog uzrasta. Pored tih obaveza i ovih redovnih kao kvizmaster, nemam vremena da se ozbiljno bavim muzikom. U poslednje vreme svirao sam par puta sa Duletom Trtom iz benda Flower Rocky Boys i Crash 2, neke obrade domaćih pesama pod nazivom Ekskurzija. To je ok, old school domaće pesme, ali za nešto ozbiljnije potreban je veći utrošak energije. Neću ni da radim sa bilo kim, trebalo bi da se spoji nekoliko enegrija i da nastane bend, a to nije izvodljivo u ovom momentu. Ipak, nisam zaboravio da sviram, intrumenti su tu, trenutno održavam kondiciju tako što sviram sa autorskim bendom Dekin je mek, uz Firčija, Kiću, Gorusa, Stevu Bananu, Vladu. To ja autorski projekat koji nastupa 2,5 puta godišnje (smeh), ali ima to nekog svog šarma i ja uživam svirajući sa njima.

Ako bi se sad vratio na scenu, šta bi te privuklo, kakav fazon ili žanr?

Ja sam odrastao na rock'n'rollu, samo što bih gledao da nekako modernizujem celu priču. Pošto radim i kao DJ to bi morao da bude neki spoj elektronike sa dobrom energijom roka. Ako je već sempl onda mora biti dobar, klasičan sempl koji ima dobar gruv kao što je svojevremeno DJ Z iz Nosie Destruction napravio gruv za "Zemljotres" dok sam bio Lee Man (smeh). Meni je dobar gruv najvažniji. Dakle, bio bi to kvalitetan tonski zapis, enegrija, dobar gruv i poruka. A sve se uvek vrti oko ljubavi definitnivno.

Bio si, svojevremeno, čak učesnik i reality show programa. Kako sad gledaš na to?

Ne znam, često me pitaju da li ću ući u neki od tih programa. Kada sam svojevremeno bio na Farmi ja sam to shvatio kao zabavu, gde ću uz to zaraditi određenu količinu novca, a biti ono što jesam. Sve se to na kraju završilo uz "krv, suze i znoj". Danas bih možda smogao snage da to ponovo uradim uz avansno plaćanje, ali misim da se to neće desiti (smeh), sto posto, milion posto!

Nikola, Piki, Lee Man, Nikkileeman, šta je sledeće?

Nema sledeće, to je to. Sve se svelo na Nikkileeman, a krenulo je od Nikki Sixx i Tommy Lee, odnosno članova benda Motley Crue koja je jedna od mojih omiljenijih ritam sekcija. Odalte je krenulo i Lee Man a danas pod imenom Nikkileeman. Jako bi mi se dopalo da radim ono što najviše volim, tj. da se bavim muzikom. Nema veze koliko imaš godina. već koliko imaš energije i šta te pokreće. Redovno treniram, na cross fitu sam i ta fizička aktivnost spram neke mentalne sposobnosti da usmeriš sebe u pravom smeru sigurno može da dovede do rezultata. Međutim, postoje faze, minusi i plusevi u životu i nekad moraš čvrsto da staneš na svoje noge, ne kažem da sam pao na dupe ali moram još više da se učvrstim da taj moj malac hevi metalac kod kuće (ćerka) krene svojom putanjom. Deca brzo rastu a ja verujem da ću imati energije da nađem četiri srodne duše koje će moći da isprate taj moj fluid i ideje. Verujem da ću sigurno kad tad opet praviti neku muziku, mada meni je i ovo super. Ima taj kviz moj pečat, nosi neko moje umetničko ime i umesto da imam koncerte ja imam kvizove gde ljudi dolaze, čak i više nego nekad na koncerte (smeh).

Koji je tvoj omiljeni kutak?

Kuća. Verovao ili ne kuća je već neko vreme moj omiljeni kutak, tu sam sa najmilijima, sa ženom i detetom koje je sad u toj fazi da uči, da se igra, prohodala je... Pitala me žena "šta bi voleo da pogledaš od koncerata?". Foo Fighterse, to nisam gledao a sviđaju mi se i energija i zvuk. Ne mogu više ni Stonse ni AC/DC, gledao sam to po dva tri puta i svega mi je toga puno. Volim da odem sa drugarima na jutarnju kafu, kafana je mesto gde radim i to je ok ali kuća je moj izbor.

Jovan Marjanović