Kutije u kojima žive sve pesme

Prve muzičke kutije najverovatnije su se pojavile sredinom 18. veka u Švajcarskoj. Bile su tolikoi male da su mogle da stanu na dlan i tek vremenom su majstori počeli da ih prave u većim drvenim kutijama, rezbarenim i ukrašavanim raznim tehnikama.

Veliku popularnost vremenom su gubile, ali nikada nisu nestale. Dva i po veka kasnije, u Novom Sadu, Željko Popović, diplomiorani master elektrotehnike udahnuo im je i komadić duha digitalne tehnologije. On, naime, već duže vreme izrađuje unikatne drvene muzičke kutije po porudžbini, uz mogućnost da vam iz njih zasvira bilo koja pesma koju odaberete.

Za Oradio Željko kaže da ideja o pokretanju manufakture muzičkih kutija datira još iz drugog razreda srednje škole.

"Tada sam napravio prvu kutiju za svoju devojku. Kasnije, kada sam došao na fakultet, unapredio sosptveno znanje iz elektronike, unapredio sam i mehanizam za kutiju koji je u svojoj osnovi elektronika, odlučio sam da poušam da izrađujem potpuno personalizovane kutije. Glavna razlika, u odnosu na tradicionalne muzičke kutije je mogućnost reprodukovanja bilo koje pesme. Može to biti nečiji glas, pesma, miks pesama, potpuno je svejedno", kaže Željko.

Prema njegovim rečima, mogućnost personalizovanog ukrašavanja kutije i izbor muzike, otvara mnoge mogućnosti za namenu poklona.

"Takvim poklonom možemo da iskažemo emociju direktnije. Ne mora tu biti samo jedna pesma ili bilo kakav izbor muzike, sve to može da se menja u bilo kom momentu, po želji vlasnika", objašnjava Željko.

Kutije traju večno, a mehanizam se napaja zamenijvom baterijom, kaže naš sagovornik i dodaje da je sve to počelo kao mali srednjoškolski projekat.

"I danas se time bavim iz hobija, jer mi posao ne ostavlja mnogo prostora, a žao mi je da napustim jer sam dosta uložio u razvijanje cele ideje. Reakcije ljudi su bile taklve da u prvi mah nisu mogli da veruju šta vide. I dalje sumnjičavo pitaju da li može baš bilo kakva pesma ili zvuk, a iznenadi ih i mogućnost da samo ukrašavanje kutije može biti bukvalno po svakoj njihovoj želji", objašnjava Željko.

Kutije se izrađuju u Novom Sadu od medijapana, a nekoliko devojaka ukrašava kutije po želji kupaca.

Muzičke kutije su Željkov hobi, ali njegovo obrazovanje i karijera odvele su ga mnogo dalje od te male manufakture.

"Trenutno radim na jednom istraživačkom projektu koji finansira Evropska unija. Ja se bavim elektronikom, što mi je i struka, odnosno mikroračunarskom elektronikom. Trenutno delujemo u spoju medicine i eletronike. Razvijamo uređaj o kojem ne smem da vam govorim, a moj zadatak je da razvijem jedan eletronski sklop. Mogu samo da vam kažem da radimo na nečemu što će mnogo pomoći svetu medicine", kaže Željko.

Istraživački rad je upravo ono o čemu je maštao kada je studirao eletrotehniku.

"Istraživački rad pruža čoveku širok dijapazon mogućnosti. Uvek radim nešto novo i to moj posao čini uzbudljivim”, napominje sagovornik Oradija.

Željko se godinama bavio i robotikom, oblašću u kojoj se i uspešno takmičio sa svojim kolegama.

"Tri godine sam išao na takmičenja iz robotike. Bio sam član  tima Memris koji se bavi izradom potpuno autonomnih robota koji izvršavaju predefinisane zadatke. U tome smo imali dosta uspeha svojevremeno. Danas više nema vremena za robotiku. Planiram da se i dalje usavršavam iz oblasti elektronike, pre svega u sferama koje napreduju na dnevnom nivou. Voleo bih da nastavim da se bavim istraživačkim projektima, a posle ću videti gde me put nanese", kaže Željko.

P.K.