Javno čitanje spašava drame od zaborava

Studenti Novosadske akademije umetnosti, sa smera dramaturgija, organizovali su u poslednje vreme nekoliko skupova javnog čitanja tekstova. Drame pišu studenti dramaturzi, a izvode ih studenti glumci. Nikola Davić je dvadesettrogodišnji akademac, čija je drama "Upomoć trudna sam sa vanzemaljcem" takođe doživela svoje izvođenje. 

Kako ste došli na ideju da javno izvodite svoje tekstove?

Moram reći da nisam ja došao na tu ideju, već moj kolega Stefan Isaković. Poenta javnog čitanja teksta je da se tekstovi koji bi inače "blejali" u biblioteci i skupljali prašinu, predstave javnosti. Da zapravo čujemo mi dramaturzi kako to zvuči i kako ljudi reaguju. Takođe, da se reditelji i glumci upoznaju sa našim tekstovima. Mi na akademiji ne moramo da saradjujemo sa drugim smerovima, napišemo tekst i to se zaboravi. Mislim da se ovo ne bi nikad desilo, da se mi nismo sami organizovali.

Kako izgleda jedno javno čitanje teksta?

Tekstove čitaju glumci, s tim da sam ja imao ulogu lika koji ne priča ništa do samog kraja. Dosta je opuštenije, glumci se opuste jer nemaju presiju velikog nastupa. Ukoliko nešto pogreše lako se nastavi i publika je primetno opuštenija. Taman bih iskoristio priliku da pohvalim glumce koji su izvodili moj tekst, jer su ubacili i malo scenskih pookreta, tako da je bilo prilično razigrano.

Glumci su takođe izvodili i tvoj komad "Upomoć trudna sam sa vanzemaljcem"?

Da, moj tekst je ustvari komad u komadu, glavna priča je da dvojica danguba, učenika maturanata, koji ništa ne rade osim što bleje, dobijaju zadatak da napišu dramu koja će se prikazivati poslednjeg dana škole i to je njihov naziv drame.

Da li sarađujete sa kolegama iz regiona?

Koliko ja znam nema sličnih okupljanja u okolini. Planiramo da dovedemo neke dramaturge iz Sarajeva, baš  u Pozorište Promena. Biće sigurno čitanje svakog meseca, a idealno bi bilo kada bismo mogli da dovedemo mlade ljude iz drugih gradova.

Gde su pozicionirani pozorišni radnici danas?

Trenutno mogu da pričam samo o našem pozoristu jer nisam još radnik, ne plaćaju me (smeh). Pozorište Promena poslednjih par meseci je jako posećeno, dođe po 100 ljudi i to je odlično. Svakako je dokaz da moramo sami da organizujemo i da poguramo. Ne možemo da čekamo da nam neko pruži priliku, mi ih sami stvaramo.

Lea Kotlica (leakotlica0@gmail.com)