I "vukovci" upisuju gastronomiju

Kao predstvanik mlade generacije budućih profesora, doktor nauka i docent na smeru Geografija novosadskog PMF-a, Igor Stamenković sa kolegama već nekoliko godina unazad organizuje zanimljive zajedničke ispite koji imaju praktični karakter. Na tim ispitima studenti obrađuju turističku ponudu, gastronomiju, istoriju i razne zanimljivosti jedne određene zemlje, uz humanitarni karakter čitavog projekta.

Ove godine ispit je bio posvećen Rumuniji, a okupljeni gosti upoznali su se sa istorijom naših suseda, čuli zanimljivosti o Drakuli i probali specijalitete ove zemlje, ali i družili se sa ambasadorkom Rumuniije. Takođe, u okviru promotivnih aktivnosti PMF-a, u subotu 25. februara na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo biće organizovan promotivni Dan otvorenih vrata pod nazivom: ''Istražuj, putuj i uživaj!'' U sklopu ovog događaja biće promovisani studijski programi kroz naučno-popularni prikaz svih smerova, kao i dve demonstrativne radionice iz gastronomije (Svet ukusa) i lovnog turizma (Rogovlje ili rogovi pitanje je sad?), dok će se za učenike srednjih škola po prvi održati i takmičenje iz geografije - Geoolimpijada.

Kako ste došli na ideju da organizujete ovaj originalni, zajednički ispit?

U prošloj deceniji, kada su nastupili "bolonjski" procesi, menjali su se silabusi predmeta i kurikulumi na Univerzitetu, morali su da se prilagode novom načinu studiranja gde prema pravilima određeni deo nastave treba da se realizuje kroz praktičnu nastavu. Pošto se predmet zove Animacija i logistika u turizmu, pitali smo se šta bi to studenti mogli praktično da nauče, pa smo po uzoru na kolege iz Slovenije, koji na nekoliko fakulteta rade po sličnom principu, preuzeli taj koncept i evo uspešno ga održavamo više od deset godina. Što smo dublje ulazili u organizaciju događaja, želeli smo da mu damo humanitarni karakter i da zaista nekom pomognemo, ali i da fakultet od toga ima neku vrstu benefita, veće promocije u medijima koja bi bila dobra i za nas i za razne humanitarne organizacije. Do danas smo organizovali više od 40 animatorskih programa i tematskih večeri. Studenti sami predlažu šta će raditi, koncept je takav da u prvom delu programa odaberemo jedan narod iz Vojvodine, drugi program je posvećen jednoj državi i tu pokušavamo da predstavimo njenu kulturu, dok jedna grupa studenata priprema dečiji animatorski program u saradnji sa "Radosnim detinjstvom". To su studenti sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, gastoronomije, a svi su sa treće godine studija.

Nedavno je uspešno okončana ovogodišnja manifestacija posvećena Rumuniji pod nazivom "Veče sa Drakulom". Koliko dugo se priprema ovakav događaj?

Nazvali smo to Veče sa Drakulom jer je opšte poznata stvar da je Rumunija, između ostalog, atraktivna i prepoznatljiva turistička destinacija upravo zbog Drakule. Ideja je bila da predstavimo celu Rumuniju kao zemlju, zanimljivu turističku destinaciju, ali i interkulturalni odnos između našeg i rumunskog naroda kroz gastronomiju, nošnju, narodne igre, kao i savremeni koncept, kako bi se upoznali šta je danas Rumunija. Fascinantno je da studenti sami traže pomoć, donacije, sponzore, idu po firmama i nalaze sve, od namirnica preko svih potrebnih stvari za ovaj događaj, a ono što sakupimo i ono od prodaje ulaznica, dajemo u humanitarne svrhe. Odnosno, nekoj instituciji koja se bavi zbrinjavanjem dece, lečenjem ili konkretno nekoj osobi kojoj je pomoć neophodna.

Kakvo je interesovanje za smer geografije kod budućih studenata?

Interdisciplinarni pristup je već neko vreme popularan, kako u svetu tako i kod nas. Mi smo upravo zbog toga razvili dva nova smera, jedan se zove Geoinformatika, a drugi Geoekologija. Što se tiče turizma, već nekoliko godina unazad gastronomija je veoma popularna, popunjeni su svi kapaciteti. Da nam je neko pre deset  godina pričao da će se na ovaj smer upisivati "vukovci" iz Zmaj Jovine gimnazije, Isidorine, Karlovačke, prosto ne bi verovali, jer je to bio smer gde su mahom dolazili đaci iz Srednje ugostiteljske škole. Pretpostavljam da je glavnu ulogu odigrala velika popularnost TV emisija sa poznatim kuvarima, ali i činjenica da je to veoma tražen, kreativan i dobro plaćen posao svuda u svetu. Mi smo jedan od retkih fakulteta u svetu koji ima osnovne studije gastronomije, nastavljamo da razvijamo to na ostale stepene obrazovanja, master i doktorske. Pomenuo bih još jedan specifičan smer koji je i zbog geografskih osobina pa i načina življenja, pogotovo u Vojvodini gde bukvalno svako selo ima svoje lovačko udruženje pa i kroz porodičnu tradiciju, a to je lovni turizam. Tu već imamo dovoljan broj studenata, ali što se tiče turzima - gastronomija i hotelijerstvo je nešto što je najpopunjenije. Oni tokom studija imaju dobro organizovanu praksu, leti obaveznu ferijalnu, letnju praksu gde odlaze na dva meseca u neki od hotela na grčkim ostrvima Kos ili Rodos. Imamo sklopljene ugovore sa nekim hotelima u Italiji, radili smo i na Belom dvoru, a studenti i samoinicijativno sklapaju ugovore sa raznim hotelima gde odrađuju praksu tako da do četvrte godine studija steknu dovoljno veliko iskustvo i znanja. Posle toga idu preko programa "work and travel", mahom u severnu Ameriku gde se zadržavaju do godinu dana. Neki ostanu, neki se vrate, a i kod nas se tržište u hotelijerstvu širi. Tako je na primer u Beogradu u zadnjih deset godina izgrađen veliki broj hotela sa četiri ili pet zvezdica.

Iz stručnog ugla gledano, kakva je turistička ponuda našeg grada?

Izašla je poslednja statistika, mislim da je nekih 15 odsto sve poraslo, dakle, dolasci i domaćih i stranih gostiju, broj noćenja... Definitivno je pozitivno uticalo i ovo što se dešavalo oko organizacije tzv. dve Nove godine, prometi su se povećali pa je i taj ekonomski aspekt bolji. Što se tiče Turističke organizacije Novog Sada (TONS) sa kojom od njenog osnivanja sarađujem, to je organizacija koje je na žalost vrlo često menjala rukovodstvo, pa to svakako otežava rad i napredak. Njihov budžet je takođe u početku bio veoma skroman i nije bio uporediv ni sa jednim javnim preduzećem. Ipak, mislim da dobro rade svoj posao, mogli bi naravno, ukoliko budžet bude veći, da poboljšaju svoju promociju jer su medjunarodni sajmovi veoma skupi, ali i značajni. Tamo se TONS pojavljuje zajedno sa Turističkom organizacijiom Srbije. Što se tiče gradskih provajdera imamo dve-tri agencije koje se bave tzv. receptivnim turizmom, ima tu pomaka koje obični ljudi koji se ne bave profesionalno turizmom i ne mogu da osete. Imamo statistike i određene činjenice koje govore u prilog tome da Novi Sad iz godine u godinu napreduje na polju turizma. Novi Sad je svakako prepoznat kao grad događaja generalno, festivala i manifestacija.

Što se manifestacija tiče bio si uključen u pokretanje ideje "Youth Faira". Kako je došlo do ideje i sta to donosi mladim novosađanima?

Do sada je prošlo pet omladinskih sajmova. Do saradnje je došlo na relaciji Exit tim, TONS i Departman za turizam na kome ja radim, sa idejom da se napravi omladinski sajam za koji smo očekivali da će dobiti komercijalni karakter. Usled skromnog budžeta koji se izdvaja za ovu manifestaciju, gde mora da se napravi raspodela troškova, a i vodi računa u gradu o ostalim manifestacijama koje su takođe značajne, omladinski sajam nije dostaigao ono što smo za njega planirali. Većina sredstava odlazila je na koncerte pod nazivom Get Exited koji se dva dana dešavaju na trgu, ali smo uspeli svake godine da privučemo veliki broj izlagača mahom iz susednih republika. Ideja je bila da se povežu mladi regiona, da u Novi Sad dovedemo provajdere i promovišemo festivale, koncept omladinskog turizma i naš grad uopšte. I da posetiocima pokažemo specifičnosti koje bi zanimale mlade, ekstremne sportove, noćni život, klubove...

Koja bi bila tvoja preporuka za izlet u Srbiji?

Kada komunicirate sa ljudima definitvno shvatite koliko mi ne poznajemo našu zemlju. Skloni smo da kukamo kako nemamo para da odemo negde na letovanje, zimovanje ili neki veliki evropski grad... Što se tiče izleta, zavisi kojoj starosnoj grupi bi bilo namenjeno. Na primer, od juna do kraja septembra možete da krstarite od Perućca do Višegrada, istočna Srbija je takođe prelepa i postoji pregršt zanimljivih sadržaja, a sve preko lokalnih malih agencija koji verovatno nemaju dovoljno prostora i sredstava da se adekvatno ispromovišu. Tu je naravno i Vojvodina, treba otići na primer do Idvora i posetiti kuću Mihajla Pupina, u kojoj je muzej. Postoji veliki broj salaša gde sve više imate sadržaja za decu, ona su aktivno uljičena u salašarski život, jašu konja na primer, ali postoji i veliki broj rezervata prirode. Imamo dovoljan broj vodiča, ornitologa, ali retko ko ode u na primer Belo Blato, pa specijalni rezervat prirode Stari Begej "Carska Bara", koji je verovatno poznatiji u inostranstvu nego kod nas, jer je prepoznat u Britaniji kao turistička eko destinacija. Bilo bi bolje kada bi bilo više karavana za promociju malih sredina koji bi povezali ljude u Srbiji. Postoji jako puno atraktivnih sadržaja, dosta toga što je kvalitetno, što može da se pokaže strancima. Naš problem jeste da dosta kritikujemo, prvo znamo šta nećemo i šta ne volimo, a takvim principom često propustite ono što je kvalitetno, a nalazi se blizu vas.

Da nisi geograf šta bi bio?

Počeo sam da se bavim umetnošću, završio sam srednju umetničku "Bodan Šuput" i najviše me je privlačio istorijski kostim. Želja mi je bila da radim u pozorištu, pravim kostime i bavim se pozorišnom scenografijom. Čak sam to počeo i da studiram u Bolonji, ali vratio sam se i obreo se na turizmu i geografiji.

Jovan Marjanović