Društvo / Intervju
Hiljson: Ako je energija brutalna, ja to vraćam publici!
Hiljson Mandela je trenutno jedna od najvećih zvezda domaće rep scene. Iako se njegovo ime, pre svega vezuje za trep trio Kuku$, Ivan Hilje iza sebe ima i dugačak staž na alternativnoj sceni. Dugo je bio član ska benda Prazna lepinja, ali i ansambla Jeboton, čiji zvuk je bio namenjen drugačijoj publici od one koja danas dolazi na njegove nastupe.
Hiljson Mandela na Arsenal Festu 2023.
Publika u Srbiji odlično reaguje na tvoje pesme, što se najbolje vidi na nastupima. Da li ima razlike između onoga što voli publika u Hrvatskoj i kod nas?
Razlika je u pesmama koje najbolje prolaze, što me uvek iznenadi. U Zagrebu su to, na primer više "hood favorites" stvari poput "Medalje" i drugih pesama gde se opisuje Zagreb... Negde, na primer, najbolje prođu pesme koje imaju najmanje pregleda. U suštni, publika je uvek na visokom nivou, ljudi me ispoštuju i osete tu energiju. Ne radim ja tu neku razliku, ako je energija brutalna ja to vraćam publici a ona meni.
OBRATI PAŽNJU
Kažu da si jedan od pinonira trep zvuka u regionu. Kakav je osećaj biti pionir u nečemu?
U zadnje vreme mi ta reč zvuči kao da imam hiljadu godina. Pokušavam to zameniti za "ikona", "legenda"... Sve je to lepo čuti, iako naravno u regiji ima puno kolega koje su i pre mene radile trep, ali to je par godina razlike. Dok Kuku$ i High Five nisu krenuli, scena, po mom mišljenju, nije direktno pratila trendove. Ima tu još puno posla, tek smo napravili scenu, a treba da je odgajamo i napravimo još veći haus i priču koja će se pamtiti.
"Jeboton" ansambl se vratio živim svirkama, prošle godine ste bili i u Beogradu, pa je i naša publika konačno mogla da vas čuje. Koliko ti prija da se vratiš u taj deo karijere?
Definitivno je čudno, naročito u trenucima kada imam puno hip-hop aktivnosti. Onda dođem na Jeboton, gde su svi u live svirci, imaju instrumente, pevaju kao što smo pevali na ulici kada smo bili zajedno... Tada smo zbog toga dobijali i kazne na sudu, pa smo svirali kako bi to platili. Imali smo i turneje na kojima smo svirali na ulici. Taj koncert u Beogradu mi se urezao u sećanje, jer su vibracije bili dobre i bilo mi je super što sam taj dan nastupali i kao Prazna lepinja i kao Jeboton. U zadnje vreme nemam puno slobodnog vremena i nisam u redovnoj formaciji ansambla, a pre sam svirao saksofon i pevao. Jebotonci su uvek do kraja živeli za tu muziku, iako smo malo stariji ali smo još uvek u fazonu - sviraj i uživaj!
Publika u Srbiji tek sada polako otkriva Jeboton...
Ta muzika ipak nije toliko u "hype" branši. Tu se radi o momcima koji imaju po dva-tri benda, više se svira neka alternativa. Takve stvari nekada dolaze malo sporije, ali put do slušalaca uvek postoji. Ljudi koji kopaju po muzici pronađu i Jeboton i drago mi je zbog toga... Voleo bih da mislim da su neki ljudi već pre znali za Jeboton, ali da sada imaju priliku da to i čuju.
Ti uvek umeš da pronađeš taj put do slušalaca, jer skoro sve što izbaciš u trendingu. Gde će Hiljsonov zvuk ići u budućnosti?
To su neki zemljani zvukovi, dosta me inspiriše Afrika, njhovi ritmovi, Španija... To mi je u ovom trenutku prirodnije i bliže nego čist trap koji sam sam radio desetak godina. On je već kroz produkciju ušao u sve žanrove i mislim da će se spominjati dok ne ostarimo. Mislim da je vreme plesnih ritmova i da se gruv vraća na velika vrata. Ako imaš gruv imaš i recept za hit. Voleo bih da radim nešto na tragu pesme "Cure s kvarta", ne nužno isti format, ali taj bit. Ljudi su se opet vratili na to da im je muzika bolja ukoliko mogu da se kreću uz nju.
Nadam se da se slušamo i na nekoj proslavi trepa...
Ja sam spreman i da sa 70 godina rokam trep, ali i druge žanrove koji će tada biti aktuelni. Biću u muzici sigurno, uz malo sreće i ovu ludu glavu.
M. L.
